izgradnja novih pruga u Bosni i Hercegovini?

[atlantis.]

^^^ U potpunosti se slazem sa filozofijom da je otvaranje novih (donekle paralelnih pravaca) mnogo bolje za buducnost zeljeznicke mreze, nego bukvalno poduplavanje postojecih trasa.

Npr, umjesto pruge Niksic-Capljina i dodavanja kolosijeka od Capljine do Sarajeva, treba praviti Niksic-Sarajevo (preko Foce). Prvo bi se uvezali naseljeniji predjeli na potezu Gacko-Foca-Trnovo, a i dobila bi se alternativa za Ploce.

Drugi primjer je Vares-Banovici, koji bi rasteretio dionicu Sarajevo-Doboj-Tuzla isto kao da se tu doda jos jedan kolosijek, ali se takodje dobije i direktna veza Sarajeva sa Tuzlom, koja onda ne bi bila puno dalja od Sarajeva, nego sto je to danas Zenica, a to bi znacilo puno za citavu drzavu.

I napokon, Lasva-Jajce-Bihac, cisto da upotpunimo mrezu, a da ne zaboravimo i novi, dublji, duzi i brzi tunel ispod Ivana za putnicki saobracaj, a da se Bradinska rampa ostavi za teretni.

[441-905]

Crna Gora i Federacija BiH najavile rekonstrukciju pruge Nikšić–Čapljina koju je Milan Stojadinović, predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije, dana 11. septembra 1938. godine svečano pustio u saobraćaj

Nikšić – Pre nekoliko dana na održanom regionalnom ekonomskom forumu u Dubrovniku Željko Komšić, predsedavajući Predsedništva BiH, izjavio je da je federacija zainteresovana za obnovu pruge Nikšić–Čapljina. Rekonstrukcija te saobraćajnice koja je zatvorena 1976. godine od velikog je značaja za povezivanje dve države sa Lukom Bar, saopšteno je na forumu.
I Božo Ljubić, ministar saobraćaja u BiH, prilikom nedavne posete Podgorici izjavio je da je obnova pruge strateški projekat za federaciju i da će je zajedno sa Crnom Gorom kandidovati kod međunarodnih fondova i Evropske komisije.

– Naš interes u BiH je da se preko Čapljine i Sarajeva vežemo dalje prema Splitu, kako bismo pored Jadransko-jonske ceste imali i železnički koridor – rekao je Ljubić.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović je kazao da bi Crna Gora mnogo dobila ovim projektom, a naročito nikšićka privreda.

Milan Stojadinović, predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije, dana 11. septembra 1938. godine svečano je pustio u saobraćaj prugu od Nikšića do Bileće i Čapljine. Više hiljada građana Nikšića i drugih mesta prisustvovalo je toj svečanosti, kada je otvorena i zgrada železničke stanice koja je još u funkciji, kao i železnički sat po kome se meri vreme dolaska i polaska vozova od tog vremena pa sve do danas.

Punih 38 godina to je bila jedina pruga kojom su građani Crne Gore išli u Evropu. A kada su crnogorske vlasti 1976. godine odlučile da zatvore prugu koja je povezivala ovu republiku sa susednom Hercegovinom, hiljade građana Nikšića okupilo se da pozdravi motorni voz i motorovođu Neđa Galića koji je 29. maja u 13 sati i 18 minuta poslednji put pošao iz Nikšića uzanim kolosekom.

Značaj ove pruge znali su da procene pre sedam decenija u Kraljevini Jugoslaviji. I tada se vodilo računa o razvijanju i povezivanju pojedinih regiona, a važnost ove saobraćajnice nije mogla nadomestiti izgradnja magistralnog puta od Nikšića prema Trebinju.

Očigledno da su ekonomski interesi, nakon dugih posnih godina, konačno prevagnuli.

[vozic]

ovo sam preuzeo sa ZBIH stranice i sad me zanima zasto dio Sarajevo-banovici nije spojen? dosao rat pa nisu stigli? kako ja vidim ako se taj dio spoji put prema beogradu i tuzli bi se drasticno smanio, naravno vidim da nije elektrificarana pruga ali i to bi se dalo rjesiti. BIH ne trebaju nove pruge nama trebaju ove sadasnje i njih treba modernizirati jer meni je neshvatljivo putovati satima po maloj zemlji, razlog zasto je malo putnika na nasim zeljeznicama je sto su spori vozovi (zbog prastarog dizajna pruga i starosti pruge i vozila) istina nasa zemlja nije bogata pa cak nema ni nesto naroda da se voza ali zato imaju nasi susjedi naroda a mi smo bas u sredini ko sto se kaze, zato bi mi trebali to iskoristiti posebno ljeti kad ljudi hoce na more pa ih sve preko bosne na more prevoziti. ali dzaba sve cak i ako se uradi rekonstrukcija pruga one su jos uvijek lose dizajnirane . npr. sarajevo ploce preko bradine, zasto dzaba i vijugati se po planinama i besportebno napraviti duzi put kad se moze tunel ispod ivana graditi i brze ce biti i ugodnije također naravno treba novaca za to, i sigurno ce biti novca kad tad. a sto je jos vaznije potrebno je pa hajmo moze se i reci sankcionisati sve ostale vide prevoza, ili bolje receno zabij im putarine da im se ne isplati voziti ni busom, ni autom.... tako su to u njemackoj rjesili tako sto su zabranili međugradski prevoz busevima gdje postoji zeljeznicka veza (i naravno investicije u brze vozove i pruge).

također primjetio sam da kod nas sve u plocama zavrsava, nema ama bas nijedne pruge prema jugu (crnoj gori, makedoniji, albaniji i dalje) kakvo je to razmisljanje prije rata? mislim to so propustene sanse, uvezati juzni dio balkana sa europom vozom, mi bi skupljali pare od prevoza a crno gorci i drugi od turizma.... to su ogromne kolicine naroda koji bi iz europe za jug balkana isao i napokon bi uvezali pa hajmo reci taj izolirani dio europe, siguran sam da i crna gora i makedonija i albanija (mozda i grcka) bi i vise nego rado bili zeljeznicki povezani sa sjevernom europom. a mi bi samo brojali ogromne pare od putnika ;). i dobro slusajte nafte nece biti do uvijeka i jedino sta ce biti tu je zeljeznica (back to the roots) a mi smo kao vec receno u sredini sa idealnim polozajem za tranzit putnika za jug europe i bliskog istoka.

zato mi trebamo vec sad zavuci rukave i poceti razvoj brzih zeljeznica i modernizacija zeljeznica u BIH i prosirenje na jug i istok, i tako postanemo najvazniji prometni cvor na balkanu pa cak i u europi

[441-905]

Pozdrav kolega vozic,
odgovore na pitanje oko pruge Banovići-Vareš imaš nekoliko stranica ispred. U putničkom smislu na ovom potezu nema većih gradskih centara pa bi ta pruga bolje bila korisna u industrijske svrhe.

Pitanje svih pitanja je tunel ispod planine Ivan. Kako čujem od toga nema ništa što se tiče željeznice. Nije uvršteno u prostorni plan FBiH. Stara dobro izlizana parola novca nema. U ovom momentu ŽFBiH novca nema da plati PDV, carinu i ostale dažbine prema državi. Nije lijepo ni sanjati u tom slučaju o ovom tunelu da bi željeznica mogla sufinansirati.

Pruga na koridoru V ide dolinom rijeka Bosne i Neretve, trasirana kako je trasirana. Generalno gledano naša zemlja nema potreba za prugama velikih brzina. Nisam siguran da neko ima potrebe trenutno da iz Bihaća stigne u Sarajevo za 2 sata ili iz Banja Luke u Ploče za 1 sat, tako prepravljati trasu sad je besmisleno.

Trenutno je najbolje sa novcima iz fondova, EBRD-a, MMF-a WB itd. uraditi remont koridora V i paralenog X i podići prosječno brzinu na 80-90 km/h i svi smo sretni.

Ovo je neko moje zapažanje.

[rasha]

Pozdrav kolega vozic,
odgovore na pitanje oko pruge Banovići-Vareš imaš nekoliko stranica ispred. U putničkom smislu na ovom potezu nema većih gradskih centara pa bi ta pruga bolje bila korisna u industrijske svrhe.

Nema na potezu Banovići - Vareš, ali bi izgradnjom te pruge Sarajevo bilo povezano sa Tuzlom i Srbijom direktnom prugom, a ne okolo naokolo...

[atlantis.]

Pozdrav kolega vozic,
odgovore na pitanje oko pruge Banovići-Vareš imaš nekoliko stranica ispred. U putničkom smislu na ovom potezu nema većih gradskih centara pa bi ta pruga bolje bila korisna u industrijske svrhe.

Nema na potezu Banovići - Vareš, ali bi izgradnjom te pruge Sarajevo bilo povezano sa Tuzlom i Srbijom direktnom prugom, a ne okolo naokolo...

Da, ova pruga bi definitivno bila korisna za povezivanje Tuzle sa Sarajevom. Ako bi se uradila tako da se postigne brzina od 120-160, Tuzla bi bila samo malo dalje od Sarajeva nego sto je to danas Zenica, sto znaci da bi neko mogao zivjeti u Tuzli, a raditi u Sarajevu, ili obratno.
To je ogroman potencijal za ova dva regiona, koji su danas udaljeniji nego sto bi to trebali biti.

Takodje se ne slazem da nama ne trebaju vozovi velikih brzina, jer je ovo mala zemlja, ali se udaljenosti izmedju gradova osjecaju kao da su mnogo vece nego sto to u stvarnosti jesu. Mi se ne selimo za poslom, kao sto se to radi na zapadu, ali ako bi se na posao moglo stici za 1 sat iz Mostara u Sarajevo, to bi se i te kako osjetilo na ekonomiji.

[441-905]

Takodje se ne slazem da nama ne trebaju vozovi velikih brzina, jer je ovo mala zemlja, ali se udaljenosti izmedju gradova osjecaju kao da su mnogo vece nego sto to u stvarnosti jesu. Mi se ne selimo za poslom, kao sto se to radi na zapadu, ali ako bi se na posao moglo stici za 1 sat iz Mostara u Sarajevo, to bi se i te kako osjetilo na ekonomiji.

Tačno je da smo mala zemlja i da je trenutno za male udaljenosti potrebno jako puno vremena da se pređu. Razlog više manje poznat, katastrofalna infrastruktura. Sarajevo-Zenica dionica duga nekih 80 km po novom redu vožnje se prelazi za 1h i 30 min, nekada 89/90. godine za 1 h.

Realno gledano što će nam brže, trenutno nema neke jake industrije u okolini Sarajeva pa da je potreban brz priliv putnika. Relacija Sarajevo-Ploče (Kardeljevo) se nekada vozom prelazila za 2h i 30 min danas za 3h i 05 min.

Kamo sreće da dostignemo ova vremena u narednih 5 godina. Nakon toga razmišljati o novim trasam pruge za 200 km/h, a u narednih 50 godina neka naša realnost bude 120-160 km/h uz neke korekcije postojeće trase.

[441-905]

CG i BiH grade prugu od 900 mil. €
Izvor: Poslovni dnevnik

Vlade Crne Gore i Bosne i Hercegovine uz pomoć Evropske komisije užurbano pripremaju gradnju nove pruge od Nikšića do Čapljine u dužini od 188 kilometara.

Umesto nekadašnje pruge uskog koloseka koja je zatvorena pre 35 godina biće izgrađena nova koja će Crnoj Gori i BiH otvoriti još jedan koridor prema Hrvatskoj i dalje prema srednjoj Evropi.

Prema sadašnjim procenama, gradnja nove pruge koštaće više od 900 miliona evra. Radovi na pruzi mogli bi da počnu za dve godine, a ako sve bude išlo prema planiranoj dinamici, nova pruga biće završena do kraja 2016 godine.

Vlade Crne Gore i BiH dobile su potvrdu od Evropske komisije da će projekat pruge biti kandidovan kod međunarodnih evropskih finansijskih institucija, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke što znači da može računati na tzv. meke kredite s niskom kamatnom stopom i dugim rokom otplate.

Od pruge Nikšić-Čapljina u Crnoj Gori najviše očekuju u luci Bar gde očekuju porast tereta za potrebe privrede BiH, koji će se transportovati budućim železničkim pravcem Bar-Čapljina.