Interrail putovanje Evropom 2011

[dulevoz]

Stanica nije u nekom zavidnom stanju. Deluje po malo zapusteno. Sivilo na stanici osvezavaju lepi vozovi:











Nisam bio jedini koji slika ovaj voz

[dulevoz]

Imam 30min pauze, pa razgledam stanicu i okolinu. Glavni hol:







Turisticki centar, u smislu centra za planiranje putovanja (ima ga svaka veca stanica i tu odlazite kada zelite da se raspitate kako, kuda, kojim vozom, koliko, da li je moguce i na koji nacin najbolje putovati, itd... Gde god sam se raspitivao oko odlaska na put, pitaju vas da li putujete na jedan dan, povrtatni put, ako to zelite, dobijate odstampan papir sa planom kako je najbolje putovati, u koje vreme i kojim vozom otici, kada i kojim se vratiti, naravno kazete i koliko biste vremenski hteli da ostanete)...





Ovako stanica izgleda spolja, sa cela:





Jedan od ulaza:

[dulevoz]

Usput u kadar upada RE sa simpaticno obojenom 146-icom:






Na sedmom koloseku vreme je da se postavi moj voz:






I evo ga:





IC 183 (Stuttgart - Zurich), sastavljen od 5 svajcarskih vagona, jednog Apm i 4 Bpm. Onako pri ulasku fotografisao sam enterijer Apm-a. Na slici se vidi i kondukter sa mladom koleginicom pripravnicom, koja mi je kasnije pregledala kartu





Sa vagonWEB.cz preuzeo sam nekoliko fotografija enterijera kola Bpm u kojima sam se vozio. Vagon je na izgled jako lep, ali daleko od toga da je nesto specijalan. Mozda mi se toalet najvise dopao, dok su recimo sedista klasicna, ne bas udobna. Dakle prosecan vagon:

[dulevoz]

Kratak snimak nastao dok smo polako polazili iz stanice Stuttgart:

Stuttgart Hbf:






Dalje sam se jedan odredjeni deo puta prepustio samo uzivanju, bez kamere i foto aparata. Poslednje zaustavljanje na jugu Nemacke je u mestu Singen. Tu se otkacinje nemacka lok serije 101 i na drugi kraj voza se odmah prikacinje svajcarska masina. Moj vagon drugog razreda koji je bio na pocetku sada je na kraju voza. Javlja se ideja da malo snimam prugu od pozadi. Pocevsi od Safhausena, nastaje jedan jako ozbiljan video, skroz do Ciriha. Bilo je potrebno uloziti veliki trud da se trasa od preko 40 minuta snimi bez upotrebe stativa, iz ruke.

Pregled trase:




41 minut neprekidnog snimka trase Schaffhausen - Zurich:





Pruga je delimicno jednokolosecna, delimicno dvokolosecna. Na jednom mestu se na snimku moze videti pripremanje i izgradnja donjeg stroja za dogradnju drugog koloseka. Zanimljivo je sto se umesto vodonepropusnih materijala koji se kod nas ugradjuju, kod njih asfaltira planum pruge, na koji se kasnije posipa zastor i izradjuje gornji stroj pruge. Vozili smo se kroz pitomiju Svajcarsku, prelepom prirodom, brzinama do 120km/h.

U minutu 02:40 prolazimo kroz stanicu Neuhausen, u kojoj se desno na snimku odvaja pruga prema Marthalen-u i Winterthur-u, koja malo dalje prelazi preko cuvenih vodopada na Rajni, Rhinefalls. Zeleznicki most na tom mestu je izuzetno poznat, pa otuda i brojne lepe fotografije odatle se mogu pronaci. Ja sam taj prizor video dok sam se vozio obalom pored reke, sa koje se pruza pogled na most sa prugom preko vodopada. Nisam bio spreman za tako nesto, pa nemam fotografija. Zato je tu wikipedia:






Na ovoj fotografiji u pozadini se moze videti pruga kojom sam se vozio prema Cirihu:






Od minuta 04:45 do 08:50 vide se pripreme donjeg stroja i gradnja drugog koloseka.
Od minuta 11:05 do 12:20 meni najlepsi predeo kroz koji smo isli.
U minutu 12:20 voz pri punoj brzini ulazi u skretanje, sto nisam ocekivao i tada sam se dobro zaneo, sto se lepo vidi na snimku
U minutu 14:50 prelazimo najveci most na ovoj trasi, Zeleznicki Most Eglisau, preko reke Rajne, koji se jednom polovinom duzine nalazi u krivini:





Bilo bi lepo videti ga iz ovog ugla:





U 19:50 prvo zaustavljanje u mestu Bulach.
U 32:00 drugo zaustavljanje u mestu Oerlikon, predgradju Ciriha.
U 35:50 izlazimo iz tunela i do kraja snimka ulazimo u ogromnu Cirisku stanicu, na desni kraj stanice, na 18. kolosek.

Nadam se da ste u ovoj trasi uzivali koliko i ja tokom putovanja

[dulevoz]

Zürich Hauptbahnhof i grad







Ko je odgledao kraj snimka, mogao je primetiti kako smo se vukli pred Cirihom. Dolazak na Hauptbahnhof sa neverovatnim kasnjenjem za svajcarske pojmove, 5min. Sa obzirom na obim saobracaja u stanici i potrebu za svakim kolosekom non stop, masina se odmah odvaja od voza, a sa druge strane se odmah nakacinje manevarka koja odvlaci voz:






Iskrcavanje na Cirisku stanicu pre bih opisao kao uletanje u nekakav mravinjak. Toliko ljudi jurca kao neki mravi, sve je preobimno, prepuno zivota, svi nekuda zure. Trebalo mi je malo vremena da se na to naviknem, da shatim gde sam uopste krenuo, posto stanica ima gomilu izlaza, na sve strane. Tu je i gomila koloseka, u cak dva nivoa, donji nivo se koristi uglavnom za prigradsku zeleznicu Sbahn, koju oni nazivaju prigradska, ali za nase uslove to je daleko od prigradske, posto opsluzuje siroki pojas oko Ciriha.

Sa preko 2900 polazaka vozova na dan, ova najveca stanica Svajcarske spada i u najzauzetije na svetu. Na svakom koloseku i peronu nesto se desava. Moj voz je pristigao na 18. kolosek, sa 17. koloseka nesto je u tom trenutku otislo. Ja se krecem prema centralnom izlazu i prolazim pored 16. i 15. koloseka na kojima stoje push-pull regionalci (Interregio vozovi), sa masinama serije 460. Ove masine konstruisane su za brzine od 230km/h, limitirane na 200km/h:






Odmah do njih, na 14. i 13. koloseku, nesto mnogo ozbiljnije. Jedan TGV Lyria i jedan SBB lepotan RABDe 500.

Naziv TGV Lyria nose svi tgv vozovi koji saobracaju izmedju Pariza i vecih svajcarskih gradova (Paris - Basel/Zurich/Bern/Geneva/Lausanne i drugih). Do skoro je jedan broj tih vozova isao High Speed prugom od Strasbura do Pariza brzinama od 320km/h, a od skoro kako je izgradjena High Speed pruga preko Dijona, kao precica za Svajcarsku i sposobna za iste eksloatacione brzine, sada ovi vozovi idu tuda.

Kada je rec o vozu RABDe 500, u pitanju je SBB ICN (Intercity-Neigezug), odnosno voz sa nagibnom tehnologijom. Pojavili su se 2001. godine. Sposobni su za brzine od 200km/h. Zanimljivo kod ovih vozova sto svaki ima svoje ime. Imena su ispisana na celu voza, a dobijana su razna, od umetnika, pisaca, politicara, do arhitekata Ovaj koji sam ja fotografisao nosi ime pisca Roberta Walsera:






Nastavljam kroz mravinjak dalje, trazeci pogodan izlaz. Prolazim pored ogromnih visecih redova voznje Sbahn-a, koji se non stop menjaju, jer bez obzira na velicinu, na njih moze stati svega narednih 10 minuta polazaka vozova, sa obzirom da je uglavnom po 2 do 3 polaska u minuti!!!







Aha, eno izlaza:





Bezim iz opste jurece ludnice

[dulevoz]

U gradu vladaju besprekorna cistoca i za razliku od stanice, nekakav prijatan mir i tisina. Prolazak tramvaja narusava taj mir, ali nista preglasno, posto samo malo suste dok prodju. Ima ih raznih, od starijih, do najnovijih. Ne razumem se u tramvaje, pa na tu temu ne bih nista mnogo pisao. Lepi su mi za fotografisanje, a verujem da ce u tim fotografijama mnogo vise uzivati ljubitelji tramvaja, kojih verujem da na ovom forumu ima







Nisu tu samo tramvaji, ispred stanice sam video i ovaj dugacak multidelni: trodelni, dvozglobni, cetvorovratni, cetvorotockasti trolejbus






Na sirokim bulevarima interesantno je videti da u svakoj traci postoji poseban deo za bicikliste, isprekidanom zutom linijom oznacen. Ne deluje mi ni malo bezbedno sto mogu da voze sredinom ulice, kuda i kola:







Kroz centar grada protice reka Limmat, koja istice iz Ciriskog jezera. Na prvi pogled setajuci pored obale pomislio sam da je kanal u pitanju. Voda je mirna, ne deluje da tece. Ne bih pominjao besprekornu cistocu i providnost ove reke, prelepe zelene boje. Za mene najlepse je bilo osetiti svezinu vode, koja se toliko providi, slicno morskoj vodi i bez problema joj se moze videti dno:






Krecem se ulicom Limmatquai:

[dulevoz]

Eine Straßenbahn, Straßenbahnschienen und perfekt Reinheit






Zeleno, mnogo zeleno i osvezavajuce:






Jos jedan Straßenbahn. Na ovoj stanici putnicima je usla i kontrola:







Video sam jednog japanskog turistu da barata sa profi aparatima, pa nije lose da ga zamolim za jednu fotku. On je pola minuta precizno kadrirao fotografiju, govorio mi kako i gde da stanem, skljocao iz vise uglova, ali dzabe sve to kada kaze covek ne valja prva, pa ponovo, pa ne valja druga, ajde ponovo itd...
Vas putopisac, pod punom foto i video opremom







Tu ima i labudova da upotpune ugodjaj lepote starog grada, a i da pokazu da je voda cista:





Jos jedan tramvaj, koji u koliko ja dobro vidim, ima samo jedan retrovizor:

[dulevoz]

Polako stizem do jezera. Tu je i marina, sa privatnim camcima i jahticama svajcarskih bogatasa:






Panoramski pogled unazad na stari deo grada i reku Limmat, na mesto gde pocinje, izlivanjem iz jezera:






Jezero i Alpi okolo i u pozadini:

[dulevoz]

Ja nastavljam dalje. Svi pesacki prelazi su zute boje:





Pogled iz pravca jezera na malo zaprljanu ivicu obale, jer turisti vole da hrane labudove:






Lepo obojen tramvaj:








Setnja pored Ciriskog jezera ostala mi je u jako lepom secanju. Lepo je posmatrati obronke Alpa u daljini, znajuci da se vrhovi pokriveni snegom nalaze odmah iza, a posebno osecaj svezine u vazduhu, koji jezero donosi, fantastican je osecaj. Ovaj detalj mi je bio cudan, kaktusi u Svajcarskoj, na mestu gde zime nisu blage, na kratko sam pomislio da sam na Mediteranu







Pogled na suprotnu stranu ulice, gde se kanal proseca izmedju zgrada:

[dulevoz]

Kratak predah napravio sam u parku, na klupi pravo na fotografiji. Bilo je to kratko opustanje samo uz sum zapljuskivanja talasa sa jezera:






Naravno nisam jedini fotograf, gde god da sam se nasao u gradu, jos neko je na istoj lokaciji fotografisao. Ovu bakicu sam izdvojio jer je interesantno da i stariji gradjani koriste profesionalnu opremu. Mozete da zamislite koliko je bakica dugo kadrirala sta ce da fotografise i onda kao pravi profesionalac nekoliko opalila za redom:







Park ima retko i cudno drvece:







Lepotu ovog grada ne cine svetleci bilbordi i ogromni oblakoderi. Nema nicega izvestacenog. Sve izgleda skromno, a u stvari jako eksluzivno. Ovim bulevarom vracam se nazad prema centru:





Jedan "science fiction" autobus: