Prosetali smo okolo i za oko mi je zapalo perfektno stanje infrastrukture. Ko bi rekao da negde na svetu postoji pruga uzanog koloseka koja je utegnuta kao da se radi o koridorskoj pruzi. Mislim daleko od toga da je nas koridor 10 toliko dobar kao ova pruga, ali opet ovo je ipak Austrija
Pogled uz skretnicu prema stanicnoj zgradi. Naravno na celoj pruzi je nekakav sistem daljinske kontrole, ali kao sto je kod nas telekomanda. Nadam se da niste pomislili da se skretnice prekrecu rucno
Evo i jedne iskliznice:
Pogled pema izlazu iz stanice u pravcu Zell am See-a, na putno-pruzni prelaz:
Mislim da je obilaska dovoljno, kisa nas je opet poterala u zaklon prema stanici:
Odosmo unutra, Milan se zanimao caskajuci sa otpravnicom. Ja sam razgledao knjige, njega su vise interesovali modeli. Moglo bi se reci da sam prisustvovao njihovom razgovoru na nemackom, ali kao da nisam, jer ih nista zivo nisam razumeo
Za Krimml nastavljamo novijim vozicem. Ovaj put prednost push-pulla koristimo tako sto pitamo kondukterku da li mozemo da snimamo i slikamo prugu iz zadnje upravljacnice. Bez ikakvih problema nam je otkljucala i pustila nas unutra, sto je prava retkost. Sve sto nam je rekla jeste da nista ne diramo i da mozemo slobodno da ostanemo tamo do kraja voznje, a to je oko 40min, koliko traje putovanje od Mittersilla do Krimmla.
U pokusaju da nesto snimimo, postavljamo stativ sa kamerom, ali nista nismo uspeli, staklo brzo magli i pljusti kisa, a ne znamo gde se ukljucuju brisaci
Snimak je izgledao ovako nekako, a to nam nije u interesu, pa prekidamo snimanje i nastavljamo samo sa slikanjem:
U nekoj usputnoj stanici ukrstamo se sa istim onim vozom kojim smo dosli do Mittersilla:
Pronalaskom cistijih delova na staklu, uspevam da napravim i nekoliko boljih fotografija. Bitno je da se vidi kako izgleda kolosek i pruzni pojas okolo, tamo gde pruga ide uz recno korito potrebno je bilo napraviti potporu i zastitu, velikim kamenjem. Na sledecim fotografijama primeticete da je urednost na mestu broj jedan
Jos nesto zanimljivo kod ove pruge, vozovi uglavnom usporavaju na 20km/h prilikom prolaska stanice ili stajalista, dok na istim postoje signali koji masinovodju upozoravaju o tome da li ima putnika ili nema, odnosno ako nema nikoga da izadje iz voza, da li da se zaustavlja ili da bez stajanja samo produzi dalje. Takodje na stajalistima postoje odredjeni aparati, odnosno dugme koje putnici pritisnu, kako bi signalizirali da voz treba da im stane.
Stizemo u Krimml i vrtimo se okolo, razgledamo. Kisa je na kratko prestala i treba zabeleziti voz koji nas je dovezao:
Odande smo dosli:
Pogled na stanicnu zgradu krajnje stanice ove pruge, Krimml. Ceonog je tipa, slicno delu stanice Zell am See za ove vozove, pa je logicno da je najbolja varijanta push-pull. Postoji izvlacnjak na kraju stanice, upravo u svrhe obrta lokomotiva, ali za to kod klasicnih garnitura nema potrebe. U turisticke svrhe saobracaju s vremena na vreme ovom prugom i parnjace, pa se tada verovatno koristi. Necu da pisem napamet, nisam imao priliku da vidim...
Veoma je interesantan i vredi pogledati. Ima i fotografija prevoza vagona normalne sirine koloseka i to za prevoz drva i habbisa, na specijalnim vagonima uzanog koloseka, odnosno sve ono o cemu je vec bilo price.
Jos malo fotosa naseg voza:
Kada bi planine u pozadini dozvolile da se produzi trasa pruge, moglo bi se to uciniti ili kao spajanje sa prugom Mayrhofen - Jenbach, ili negde prema Worglu. Bilo sta od toga bi iziskivalo kopanje dugackih tunela... Takva trasa verovatno ne bi ni bila opravdana, sa obzirom da postoje izgradjeni putevi.
Obratite paznju na to ko je radio ovaj vozic Zaista zanimljivo, prijatno sam se iznenadio kada sam video:
Uputili smo se prema Krimml vodopadima. Od zeleznicke stanice udaljeni su nekoliko kilometara, prevozno sredstvo nam je bus.
Autobus prolazi kroz centar Krimmla. U pitanju je simpaticno malo mesto, 54km udaljeno od administrativnog centra okruga Zell am See. Kriml se nalazi na 1067m nadmorske visine. Izvor reke Salzach se nalazi iznad Krimla, na visini od 2300m n.v. Kriml je prvenstveno poznat po svojim vodopadima. Nalaze se na 1247m n.v. Kriml vodopadi sa padom od 380 m spadaju medju najvišlje u Evropi. Formiraju se na reci Ache, odmah iznad Krimmla, u nacionalnom parku Hohe Tauern. Vodopad počinje da se spušta sa vrha Krimmler Achendal i cine ga tri faze. Gornja faza ima pad od 140 metara, sredina 100 metara, a najniža faza opet pad od 140 m. Krimmler Ache reka je ledničkog porekla, sa tokom koji varira u zavisnosti od sezone. Posle vodopada, reka se uliva u Salzach. Reku Salzach sam pominjao u par navrata i zanimljivo je sto kao i vecina reka iz ovog dela Evrope pripada Crnomorskom slivu. Salzach teče u reku Inn, a onda u Dunav (dakle prolazi i kroz moj Beograd ).
Da bi turisti bili sigurni i da bi na bezbedan nacin, bez teškoća, mogli posetiti vodopade, napravljena je staza kojom se mogu obilaziti vodopadi, kao i mnogobrojni vidikovci. Kao turisticka atrakcija istice se i restoran, odnosno hotel koji bukvalno visi iznad jednog od vodopada, naravno da bi pogled bio sto istaknutiji. Vodopade godišnje poseti oko 400 000 ljudi.Postoji negativan uticaj na lokalno stanovništvo, zbog visokog nivoa saobraćaja u malom selu, ali sa druge strane turisti donose i prihode.
Nepodnosljiva kisa nas je pratila od kada smo krenuli. Bilo je jasno da necemo biti u mogucnosti da se popnemo stazom iznad vodopada i na miru sagledamo ceo kraj. Ulaz u taj deo nacionalnog parka se naplacuje, ako se dobro secam cena je bila oko 2,5e. Moguce je bilo uci bilo kuda kroz sumu, jer nigde nema ograde, ali po takvom vremenu nije nam palo na pamet. Platili smo iako smo verovali da necemo uspeti nista da vidimo. Sve sto smo uspeli jeste da odozdo pogledamo vodopad, koji zadivljuje velicinom i snagom, sto se fotografijom ne moze preneti (poredjenja radi, na fotografiji se moze primetiti covek u crnoj kabanici, u podnozju vodopada, desno od velikog kamena, koji je mizeran u poredjenju sa gigantskim vodopadom):
Dalje je zbog kise bilo nemoguce i uputili smo se u jedan restoran na mali predah i rucak. Ni posle 2h pauze vreme se nije menjalo i morali smo nazad na autobus. Necu prezaliti sto nisam imao priliku da vidim ovaj kraj po lepom suncanom vremenu. To sve izgleda nekako ovako:
Okretnica autobusa OBB Postbus, preduzeca koje pripada austrijskim zeleznicama, deo je OBB-a.
Snimao sam voznju kroz mesto Krimml, prema zeleznickoj stanici, snimak se zavrsava neposredno pre zaustavljanja busa ispred zeleznicke stanice:
ÖBB Postbus Krimml Wasserfälle - Krimml Bahnhof:
Autobus nastavlja za Mittersill i Zell am See, ali mi prelazimo na voz, sladje je . Milan je pitao kondukterku da li mozemo da postavimo kameru u upravljacnici da snimamo trasu, ali masinovodja, koga je ona pitala, odlucno je rekao ne, ne znamo zbog cega. Skoro na polovini puta, u okolini Mittersila situacija se iznenada promenila, masinovodja je pitao ko smo i zasto zelimo da snimimo. Nismo ga nista pitali, verovatno je razmisljao zasto nas je odbio, pa mu je bilo krivo. Kada smo mu objasnili, odmah nas je pustio da postavimo opremu. Kako je upravljacnica bila jako skucena, mi smo morali da izadjemo. U krivinama je kamera pocela da se ljulja, pa je masinovodja samovoljno, pored toga sto je vozio drzao i stativ sa kamerom da bude miran. Usput nam se pozalio kako ga je i ruka zabolela, ali izdrzao je 1h do kraja, dok se baterija nije potrosila i kamera ugasila. To se dogodilo bas u Schuttdorfu, tako da jedno kratko parce pruge u duzini od mozda 2km, do Zell am See, necete videti.
U pocetku nam se cinilo drugacije, ali je u pitanju jako dobar covek. Bili smo mu veoma zahvalni.
Zbog duzine podelio sam video na dva dela, a koga zanimaju moze ih pogledati:
Ko je pazljivo gledao mogao je da primeti da je voz na nekoliko mesta presekao skretnicu. Na ovoj pruzi su skretnice prerezive i nema potrebe za njihovim prekretanjem u pravilan polozaj prilikom voznji niz jezicak. Slicno je i na tramvajskim prugama. Pored stanica i stajalista postoje svetlosni signali koji masinovodju obavestavaju o tome da li na toj stanici ili stajalistu ima putnika, da se ne bi bespotrebno zaustavljao ako ih nema i ako nema nikoga da izadje.
U Zellu se kisa vec ispadala, pa smo iskoristili priliku da setamo malo po gradu. Prvo jedan pogled iz pravca zeleznicke stanice na brda preko puta jezera:
Da smo isli tamo, odande bi pogled na ovu obalu bio malo lepsi (desno na fotografiji vidi se Zell am See, a levo malo dalje, vidi se Schuttdorf):
U ovom mestu ima zaista gigantskih primeraka, od po pola metra :
Popeli smo se na brdo iznad poslednjih kuca, tu pocinje zicara, koja radi samo u skijaskoj sezoni:
Kuda god da se uputite, sem na brdo u pozadini, tu je obala, jer grad strci na jezeru kao malo poluostrvo. Naravno ne postoji lepse mesto za setnju nego setaliste izmedju pruge i jezera:
Uvek je i zivo, dolazi jedan push-pull, pravac iz Wörgl-a za Schwarzach St. Veit:
Pogled prema zeleznickoj stanici:
Dok je ovamo padala kisa, na planinama iznad je padao sneg :
:
