Krim 2012

[rasha]

Četvrtak, 02.08.2012.
Jalta - Aj-Petri - Alupka - Lastavičje gnezdo

Ujutru sam se se peške niz Ulicu Kirova, u kojoj sam odsedao, a koja je inače i najduža ulica u Jalti, ali i uska i krivudava spustio ka mestu gde su mi objasnili da čekam autobus-maršrutku 35 koja ide do ulaza u Voroncovski dvorac u Alupki. Ulica Kirova:






Nakon oko pola sata vožnje autobusom, silazim par stanica pre poslednje. Tu je donji terminus žičare koja vodi ka vrhu Aj-Petri (1234 metara nadmorske visine). Vala, načekao sam se više od sat vremena da dođem na red za žičaru. Sjatilo se Rusa od Kalinjingrada do Vladivostoka, ali vredelo je. Unutra je red nekoliko puta išao u cik-cak:




Konačno prolazim ulaznu kapiju i čekam da krenemo ka gore:

[rasha]

Sama žičara se sastoji iz dve žičare između kojih je srednja stanica, gde se prelazi sa jedne na drugu:






Penjemo se od srednje stanice ka gornjem terminusu:

[rasha]

Pogled odozgo je fenomenalan:

[rasha]

Ovo je gornji terminus žičare:




A pored se nalaze tezge sa raznom tatarskom hranom, odevnim predmetima i raznim stvarima, kao i restorani tatarske kuhinje:




Prema unutrašnjosti preovlađuje ovakav pejzaž:




Ja sam produžio još par stotina metara do samog vrha Aj-Petri:

[rasha]

Vraćam se nazad ka gornjem terminusu gde sam se okrepio tatarskom kuhinjom. Usput nailazim na kamilu:




Neki tamni oblaci su počeli da se pojavljuju, te se odlučujem da krenem nazad žičarom:

[rasha]

Nakon silaska sa Aj-Petrija upućujem se ka Voroncovskom dvorcu u Alupki. Voroncovski dvorac je jedan od najlepših zamkova na Krimu. Ova čarobna palata pripadala je grofu Mihajlu Voroncovu. Velelpni dvorac je projektovao poznati engleski arhitekt Edvard Blor. Zamak, sa elementima gotike, podseća na engleske viteške tvrđave. S obzirom da mu namena nije bila da stanare štiti od napadača, već da im omogući maksimalno uživanje, umesto uskih otvora za oružje, postavljeni su veliki prozori, dok su visoke kule dekorisane elegantnim kupolama. Centralno mesto kompozicije čini portal koji podseća na indijske džamije. Portal je dekorisan arapskim ornamentima i natpisom "Nema pobednika sem Alaha". Oko dvorca se nalazi stari park, ukrašen jezerima, fontanama, skulpturama, stepenicama i vodopadima. Jedna strana palate gleda na planinu Aj-Petri, dok je druga okrenuta moru. Dvorac je građen u periodu od 1828. do 1851. godine.

Na putu ka dvorcu, kroz veliki park koji ga okružuje, nailazim na vevericu:




Sledi nekoliko slika u i oko dvorca:

[rasha]

Nisam se puno zadržavao u Voroncovskom dvorcu, kako bih do sumraka stigao da vidim i Lastavičje gnezdo, možda i najprepoznatljiviji zaštitni znak Jalte i celog Krima uopšte. Ovaj minijaturni dvorac podignut 1912. godine, jedna je od najvećih atrakcija Krima i mesto gde su snimljeni mnogi filmovi. Nalazi se na oko pola puta između Alupke i Jalte, tako da mi je bilo jednostavno u povratku da ga posetim. Put kojim ide maršrutka 35 je malo udaljeniji od obale te potrebna dobra šetnja niz (u povratku uz) puno stepenica.








Pogled u smeru Jalte:






Nakon toga se vraćam u Jaltu gde se šetam uz obalu mora:






Nakon toga mi se desila jedna neobična stvar. Zgrada u kojoj sam boravio je napravljena po sistemu paluba, tj. zajedničke terase kojom moraš proće pored drugih stanova, da bi došao do svog. Taj dan je bio Dan Ruske mornarice i jedan od mornara, koji ima rođake u Jalti je slavio sa njima to veče pošto je dobio par dana slobodno dok je njihov brod bio usidren u Sevastopolju verovatno. To slavlje se odvijalo na toj terasi/palubi, preko koje sam ja morao proći da bih došao do svog stana. Naravno, to slavlje je bilo uz obilje morskih specijaliteta, piva i votke. Kad sam morao morao kroz to slavlje, mornar me je zaustavio i rekao da moram da jedem i pijem sa njima. U prvi mah sam odbijao i kulturno se zahvalio, ali pošto su po mom lošem ruskom zaključili da nisam Rus, morao sam im reći da sam Srbin. Naravno, tu kreće priča da je on više puta bio u Jugoslaviji, a meni nema spasa, morao sam sledećih 2-3 sata provesti sa njima. Čak i kada sam otišao, natovarili su me konzervama piva, "da mi se nađe".

Nastavak sledi

[rasha]

Petak, 03.08.2012.
Simferopolj - Dnjepropetrovsk

Sledećeg dana je došlo vreme da krenem nazad ka kući. U 13 i 10 sam imao voz iz Simferopolja za Lavov, za koji sam morao rezervisati mesto 45 dana unapred, jer se toliko unapred otvara prodaja, a većinu mesta zakupe agencije pre same prodaje, tako da je ostalo tek nekoliko gornjih ležajeva u slobodnoj prodaji. Srećom pa imam druga Gorana iz agencije Putnik koji je na vreme ugrabio jedno mesto za mene.

Ujutru se budim i maršrutkom odlazim do Simferopolja. Kadrovi su vam verovatno poznati ako ste pratili moj putopis iz Ukrajine iz 2010. Između autobuske i železničke stanice:










Odlazim ka peronima:






Manevarka ČME3 namešta putničku kompoziciju:

[rasha]

Polasci-odlasci:




Još malo stanične zgrade:






Još jedna tabla polazaka i dolazaka:




Odlazim do perona sa kojeg polazi moj voz:




Puno ljudi dolazi ne kroz pothodnik, nego preko koloseka, lakše je zbog kofera. Desno je voz 100 Simferopolj - Minsk:






Prolazi čudna kratka kompozicija u čijem sastavu su i čeona kola ER1:

[rasha]

Lokomotive se šetkaju gore-dole:




Čekamo da naš voz bude postavljen:




Koji uskoro pristiže:




Ulazim u vagon, raduje me što se prozori na hodniku otvaraju.




Polazimo, a ja slikam okolo na izlasku iz stanice: