U okolini stanice Minhen Ranzirna postoji gomila parkova i suma, za setlju, rekreaciju, odmor, dzoging, ili bilo kakvo opustanje u prirodi. Vazduh je jako cist, covek pre ima osecaj da je na planini, a ne u visemilionskom gradu. Sumljam da je to uticaj blizine Alpa, do kojih nema ni 100km. Ljudi jednostavno godinama unazad vode mnogo racuna o ekologiji i zastiti zivotne sredine. Otuda na sve strane i raznorazne zabrane. Zabranjeno pecanje, zabranjeno lozenje vatre (rostilja), zabranjeno gazenje trave (ja to zovem ugrozavanje ljudskih sloboda :lol:
)... Preko stanice ima par nadvoznjaka, kojima pesaci nesmetano mogu da setaju, a vozoljubitelji da uzivaju u pogledu na gomilu koloseka ispod. Naravno pristup kolosecima je zabranjen, a ne sme se ni blizu.
Po dolasku Ljubo i ja smo zapazili jedan TGV Duplex kako stoji u ranzirnoj, ali nikako nismo mogli da mu pridjemo. Pesacili smo okolo naokolo dosta dugo i kada smo konacno izbili na prugu malo dalje, gde nas niko ne vidi, TGV je upravo odlazio.
Lepo vreme ne drzi nas mirne i odlazimo dalje, za Dahau. Dahau je bio koncentracioni logor, i prvi logor otvoren u Nemackoj, na mestu napustene fabrike municije kod srednjeovekovnog grada Dahaua, oko 16 km severno od Minhena. Nismo se u njemu zadrzavali, samo prolazimo i odlazimo na prugu prema Nurnberg-u.
Usput:
Pruga je cetvorokolosecna, 2 koloseka za S-Bahn, dva za ostale vozove prema severu. Veoma su frekventni, trenutno je na ta dva koloseka brzina 160km/h, a uskoro bi trebalo da se poveca. Evo nekoliko vozova koje smo uspeli da uhvatimo:
Pozdrav,
