www.vozovi.com

To serve and protect.



Š'ono ka'u neki: Zlatni trajvan na fonu željezničke stan'ce.
E al vidi žica na nebesima!



Da se ne bi pomislilo da je sve ravno ko daska.
btw: Gore trajvani idu il preko pruge il iznad nje.
Znači: 2 varijante.



Dogoplavokosa i nekolicina šorcova distanciranih postranično lijevo.
Al nije OT.
Majmolilaženja dvojice plavaca je glavno. Dabome.



Evo i onog što rijetko se viđa.



Čudo neviđeno!
O' svake fele po jedan.



Pogledaš (vidljive) šine i ne kontaš: Okle ovaj dolazi i po čemu hodi?



Hrabro sam ga pustio da priđe na dohvat (duge) ruke.



Aj dobro.
Dosta trajvana.
Aj da pratimo mamu guralicu.

Uljegnem u stanicu.
Uljegnem u nivoju okoline.
U nivoju peroni.
A tamo voz (ko što biva u normalnim zemljama).



Šaren neki voz.
Ne išaran neg šaren.



Baš u trenutku polaska.



Samim tim i odlaska.



Skontam da se može gore.
Odozgora postaje jasnije kuda koji ide a i po čemu.



Bogme podugačko tramvajo.



Gornji nivoj.
Ovdje je bitan čovo na gornjem nivoju gornjeg nivoja.
Iz prikazanog se dade zaključiti da se radi i izgrađuje i to je tačno.



Ovako to gore izgleda.



Ovako kad, sporadično, štrcnu vodicu za ohlađivanje naroda.
To ona omaglica pod krovom.



Displeji i automati... razni.



Ter automati za karte i njakva black momčad/djevojčad.

Izađeš, pređeš preko ulice i, ako pogledaš, vidiš:



Ne vidiš ako ne pogledaš.
Okreneš se.
Gare de Montpellier Saint-Roch.



Može i ovako.



S te ulice (prelazi iznad pruge) može se na perone.
Taman kad sašo, nailazi malecki.
Tipa manevarac al... manevarci obično imaju jednu žižu upaljenu.
Bar tamo gdje sam tako vidio.
Možda u njiha nije tako.
A možda je neka druga stvarka u pitanju.



Period ničega.



Dobro za osmotriti teren.



Ne moraš dugo čekati.
Uvlači se (niskocjenski) Ouigo.



A i moj omiljeni (visokocjenski) TGV.



Šta ću kad sam slab nanj.



Prvoklasan.

Ouigo se provukao al stoji na onom tamo peronu.



Silni puk čeka na ovom ovamo.



Izvjesne posebnosti.
SNCF security.



Armijska partola!



I dvije gracilne dame.



Klasičar.



Téoz.
Zar to još postoji?
Pa... i onaj prvi, šareni, je imao istu oznaku.



Služba za pomoć invalidnim osobama postoji.
Tu je oprema i ljudstvo.



Bogme i pomažu.



Dok se ja Téozom zamajavao, ovaj pokupi većinu raje i ode.



Ostaše smartphonci i WiFijci.



Svuđe ih.



Aj bar pas voli vozove.



Na tom sam stupnju da kužim svaku riječ al da sklopim smisaonu rečenicu i prevedem...

Valja vidjeti ovo TGV



Klasika again.



I još ih ima.
Čekaju nešto drugo.



Fin ovaj



Da pokupi nekolicinu



Još jedan!



Al samo prođe.



Ma vozova ko salate.
Al ne samo vozova.
Svega.
Ekolog

Klasika u prolazu.



Klasika je klasika.



To je ono što se zove: voz, train, vlak, poezd itd.



Dvospratnjak.
Da vidim ledo.



Rego.



A kako se unilazi?
Pa kroz široka vrata.



A kako gore?



Po širokim stepenicama.
Za ovo sam morao da ukoračim.
Mal ne odoh sos voz.

Dosta vozova.
Neću nikad izać odavlen.
Da vidim šta gore ima.
Ima. Neka... službena lica.



Ima i gospoja s yorkie.



Pa na ulicu.
Raznorazni ljudsovi.
Šta je to interesantno u tom koferu?



Raznorazne biljke, arhitektura, trajvan, nebesa...



Procvjetao trg.



Plavi se onizbrđuje.



Onaj što se najrjeđe viđa.
Da mu posvetim posebnu pažnju.



Posebna pažnja.



Još pažnje.



Al plavi zakreće pa da ne propustim.



I onda shvatim da šareni stoji pored mene.
Zašto?
Hoće da ga/ih uslikam.
Biće odraza na staklu al kad je već stao zbog toga - škljoc.



Pa da ga ispratim.

Mnogo ti dobra ova zadnja postavka slika... svega ima i lijepo!

Ćiro_bos wrote:Mnogo ti dobra ova zadnja postavka slika... svega ima i lijepo!

Jel?
Pa ništa posebno.
Déjà vu tj. već viđeno.
Ko kad sam to vidio pa mi već viđeno.

Edvard Munch - Le Cri.
Galerija je u blizini.
Prošetati 1.766.938 metara.



Protestantska crkva.
Bartolomejska noć odradila veliki poso al ne 100 %.



Opet tramvaj.
Il nogice lijevo od njega?



Po sokacima.
Da se sedne u ladovinu i srkne pićence.



Ima ladovine po izboru.



Ima i skoro zaboravljena stvar - Cinema.