www.vozovi.com

Opet Place de la Comedie.
I tramvajćić. Naravno.



I plavi.



Voz koji to nije ali jeste.



Ono crveno. Uobičajeno za obilazak.
Eto ima i' raznije sajzova.



Tour Le Triangle.



Parkić i šetaonica.



Klupa u obliku knjige.



Kod Borisa na fukac?



Svašta nešto.



Jardin du Champ de Mars.
Cet espace est à vous, protégez-le.
Biva: Vaše je pa čuvajte.

Još upotrebljiva prednjica o' Spačeka, oficijelno 2CV.



Hitnjaci.



Opet kino.
Ima toga po Evropama.
Kod nas to davno prevaziđeno.



Alergija.



Sevap je česmu napraviti.
A fontanu?



Jardin des Potiers.
Desno je Opéra régional - Palais des congrès "Le Corum".
Na krovu ima ono "H" za helijokopter.
Tramvaja obilje.
Svuđe pa i ođe.



I ođe.



Asketski biciklist.



Persona razumnija od prethodnika.
Endžojinguje travu zelenu.



Eh, da!
Onima što vole motore.
Ostalima ovo bez veze.

Accident!
Gdje?



Jamaican style.



"Svetog mi Grgura kad ugura!"
François Rabelais navraćao.
François Rabelais 1483. - 1553.
Redovnik, pisac i medicus.
Čovjek koji je poetski obradio važan aspekt ljudske aktivnosti.

"Sinoć serem, al' plast mali,
Pa se mučim - težak rad!
Pa me peče, žari, pali,
Obhrv'o me gadan smrad!
Utehu bi meni dalo
Devojčurak da je mlad
Pri sranju.

Pa moj spreda njoj da svali,
Ja sam prostak, volim rad!
Ona - prstom da razgali
Mog kamenja teški grad.
Pri sranju."

Kako se provuko pa ga ne spališe?

PS.: Sve pod navodnicima François Rabelais - Gargantua i Pantagruel (Prejezovito žitije); prevod Stanislav Vinaver.



Predozirala osunčavanje potkoljenica.



Nije preporučljivo ulaziti.
Jede pare.



Halle Castellane.
Nešto kao tržnica.
Ne izgleda ubjedljivo.
Izvana.
Izgleda iznutra.
Jede pare kao i prethodna.



Da.
Ćukica je obavezno prisutan uz... ovakve, nekakve, osobe.



Vivaldi, Bach, Mozart i The Chordettes - Lollipop.



Préfecture de Police.
Još jednom al samo zato što je desno: Pošta.

Nema šanse smotat pa nazad.



Za uske sokake.



Ko vozi Lexus more parkirat i u usku sokaku.
Izgleda poznato.



Stvarno hoda naokolo.



A naokolo zna biti i vako.



Tja.
Mogo sam i tu parkirat.
U samom centru.



Al nisam.
Kar je preveč je preveč.

Usamljen, jadničak.



Znalački izvedeno.



Renault.
Normalno.
Neće valjda MAN ili MB?



Da prostor ne bi bio neiskorišten.



E tamo sam negdje parkirao.



Na Place Pitot.



Peugeot.
I to funkcionalan.
Kako ga ne skužih kad sam izlazio?



4x lijevo i



Dobro izgleda



Na koju god stranu da pogledaš (od dvije moguće).

Montpellier Adieu.
Ima još mjesta i stvari za vidjeti.
Sitnice čak.
Šta će jadan niko ga ni ne primjećuje.
Nismo imali slona pri ruci da panično skoči na stolicu.
E pa hajmo, iz sveg glasa, svi zajedno: 3-2-1- MIIIIIŠ!!!!



Nakon stravičnog susreta s monstrumom, drvored za smirenje.



Hotel?
Ovo nešto ozbiljno.



Gigean.
U zadnjih 15-ak godina su utrostručili stanovništvo na skoro 6.000.
Hotel je, reklo bi se, tu - ab urbe condita.



A i sve ostalo.
Pa đe se utrpaše svi ti ljudsovi?

Malo deblja puna linija neg uobičajeno.
Nek pređe ko smije.
A ko smije, ne znam kako će.



U nastavku je neki Loupian al ovdje je zgodno mjesto za stati.
Pred okicama najveća laguna u okolini.
21 x 8 km - Étang de Thau
Horizont je, zemljani tračak.
Njime čak i pruga profurava.



S ove strane džade je isto onakvo mjesto za klopanje ko i ono anamo.
Tamo već klopiraju.
Iza njiha - Mont Saint-Clair u okviru mjesta Sète.



Klopiraju i pored nas.



Klopiraju i ispod nas.



Iza nas - ništa.
To samo izgleda tako.
Iza toga vidljivoga je sila vikendica s bazenima al... eto ih tamo.
Briga me za njih, ko i njih za mene.

Achtung!
Velosipedisti.
A samo se oni ovuda i vozaju.
Što li kad je tamo ćorsokak?



U predvečerje, iznenada,
Ni od kog iz dubine gledan,
Pojavio se...
Oblak jedan.



Oblačić.
Hm.
Ovo bi i Titanic potopilo.



Kad smo već... oblačni.



Izgleda im sve ovo pogoduje.
Ima i' stotine.
Markantni pojedinac.



A ovaj nešto ko namrgođen.



Sve u svemu, ne izgleda loše.



I kao što obično biva - nama vamo smrkne.



Njima tamo, svane.



I sve se pogasi.
I tamo i vamo.
Pali svjetla i tjeraj dalje.
Al nađoh interesantno mjesto.
Lijevo autoroute, desno pruga, ja u sredini.



Osobno prometalo pod svjetlima autobusa.



Šleper vamo.



Šleper tamo.



I, finally, duplo dekovani TGV u vidu dvije bijele paralele.

Jes da je ludo doba noća al da svratim da ne kažu da nisam.
Za one što ne razaznaju crna slova na crvenoj podlozi - Perpignan.



Biće da sam se utrpao u ovu garažu.



Al đe baš ođe?
Aux dames de France.
Sreća pa ne rade noćom.



Šta se vidi u mraku pri kraćoj šetnji?
Bip!



Place Bardou Job - Fontana.
Biva - Fontaine du baron Desprès koji bješe gradonačelnikom 1818. - 1827.



Na svakoj strani piše nešto a na osvjetljenoj:

Le Castillet



Gradska vrata (negdašnja) i državni zatvor (negdašnji).



Ovdin se prodaju karte za Mali voz de Perpignan.
To naravno, nije voz, neg tako izgleda.
Ko i onaj u Montpellier i na mnogim drugim mjestima.



La rivière Basse.



Koga nije ušćaklo, more se i okrenut.



Konglomerat drotova.



Svidilo mi se svjetlo.