Briz (Bruges) je najveci i glavni grad pokrajine Zapadna Flandrija, u severozapadnom delu Belgije. Istorijski centar grada se nalazi na listi Svetske bastine UNESCO-a. Pogledom iz vazduha, jajastog je oblika, sa povrsinom od oko 430 hektara. Povrsina celog grada je skoro 14000 hektara. Treba napomenuti da gradu pripada i mali deo od 1000 hektara, sa lukom na obali Severnog mora. Taj deo grada naziva se Zebriz (Bruges on Sea, odnosno Briz na moru). Zahvaljujuci svojim portovima, Briz ima znacajnu ekonomsku vaznost. U jednom trenutku on je bio glavni komercijalni grad na svetu.
Ime grada potice od staro-norveske reci Bruggja, koja podseca na plovece pristaniste. Kao i drugi gradovi kroz koje se proteze splet kanala, ovaj grad se isto kao Amsterdam moze nazvati „Venecija severa“.
Briz ima dugu istoriju kao medjunarodna trgovacka luka. Do 1050. godine poznat je bio kao port do koga je bio pristup direktno sa mora. Zatim su se posle velike poplave vodeni putevi povukli. Danasnji grad je od obale mora udaljen oko petnaestak kilometara, ali je sa njom povezan Zwin kanalom.
Od kraja 19. veka poceo je da privlaci paznju i kao grad kulture. U Brizu se nalazi Univerzitet Evrope (College of Europe). Danas ovaj prelepi srednjovekovni grad profitira zahvaljujuci ocuvanoj arhitekturi, koja je osnov za turizam. Godisnje ga poseti oko 2 miliona turista i najposecenija je belgijska destinacija.
Kao sto cete videti, svojom lepotom privukao je i mene. Izmedju trodnevnog lutanja Parizom i novog velikog zamora koji me ceka obilazeci pruge po Nemackoj, potreban mi je bio jednodnevni odmor. Odabrao sam bas ovaj romanticni grad.
Od Brisela sam isao IC vozom, 1h voznje (ovde nema promene vremenskih zona, pa je sigurno 1h
). Vreme je bilo van spica, 11h prepodne. Voz je imao desetak vagona i bio je krcat. Bukvalno nije bilo mesta ni za stajanje, a o sedenju nisam ni pomisljao. Put sam proveo na ulazistu u vagon, ispred WC-a. Sreca, ne radi se o balkanskom wc-u i vagonu, vec o izuzetno cistom i uredjenom enterijeru, jako tihog vagona (to su oni beli vagoni koje ste mogli da vidite u snimku iz Brisela). Unutrasnjost je od samog ulazista prekrivena cistim tepihom. Nekolicina ljudi oko mene se opustila i zasela, kako na stepeniste oko vrata, tako i na svoje stvari i tepih na sred prolaza. Meni su noge pocele da otkazuju posle pola sata nepomicnog stajanja, pa sam postupio isto.Kretali smo se sasvim pristojnom brzinom.
Pronasao sam jedan veoma interesantan sajt, http://www.belrail.be/F/infrastructure/index.php
Tu mozete pogledati belgijsku mrezu pruga, sa mnostvom infrastrukturnih podataka. Sajt vredi posetiti. Po podacima sa tog sajta, od Brisela do Genta smo se kretali 140km/h, a od Genta do Briza 160km/h.
Pre dalje price prilazem jedan satelitski snimak, na kojem sam naznacio zutim tackama zeleznicku (autobusku) stanicu i lokaciju mog hostela:
Prenatrpan stvarima, do hostela udaljenog skoro 3km, odlucio sam se da idem autobusom. Karta za jednu voznju kosta 1,2 evra. Zena vozac bila je vise nego ljubazna. Pitao sam je gde treba da sidjem...i nisam zavrsio recenicu do kraja, ali kako je videla ogroman backpacker ranac na ledjima, sama je dovrsila moje pitanje i predpostavila koji hostel trazim. Na stanici po izlasku iz autobusa nije nastavila voznju dok mi nije sve detaljno pojasnila, kako bih najlakse pronasao hostel, iako to ja nisam niti pitao, niti trazio. Veoma sam joj zahvalan, a o dobroti i ljubaznosti ljudi u Brizu mogu reci samo pohvale.
Hostel Snuffel udaljen je oko 500m od glavnog Markt trga. Hostel je podeljen na dva dela, tako sto je u jednom recepcija sa barom, trpezarijom, kuhinjom i kupatilima, a u drugom su sobe. Bezbednost je na visokom nivou, zahvaljujuci kodovima bez kojih se ne moze uci u deo sa sobama, cije se sifre menjaju svaki dan.
Na recepciji je radila baka u dobrim sezdesetim, sto na prvi pogled ne deluje toliko reprezentativno za ozbiljan hostel, ali je dovoljno dobra i voljna da uputi i pomogne, naravno kada joj se prethodno da kes za prenociste
Nocenje me je kostalo 15 evra u dvanaestokrevetnoj sobi. U cenu su ukljuceni dorucak (na koji nisam stigao jer sam rano otisao), kuhinja i sigurnosni ormarici. Od bake sam, izmedju ostalog, dobio plan grada i neke brosure za muzeje i desavanja...Ovako izgledaju autobuska karta i kartica iz hostela:
Pre svega, najbitniji je bio odlazak i obilazak kuhinje
Kao u vecini hostela postoji orman sa jelima koja su neotvorena, neupotrebljena, a koja su namerno ostavili gosti koji su napustili hostel i nisu zeleli da ih nose sa sobom. Meni je trebala hrana koju mogu brzo da spremim. Pomalo me je mrzelo da izlazim do samoposluge, kupujem i spremam nepoznatu belgijsku hranu. Pronasao sam nekakve belgijske makarone, a ukus im se nije razlikovao od nasih.Punog stomaka bio sam spreman da ostatak dana lutam po gradu. Sledi foto-safari...
