www.vozovi.com

Ispravio bih se za prethodni post, vozno vreme od Brisela do Londona nije 1h, vec 2h, prevideo sam vremenske zone.





Briz (Bruges) je najveci i glavni grad pokrajine Zapadna Flandrija, u severozapadnom delu Belgije. Istorijski centar grada se nalazi na listi Svetske bastine UNESCO-a. Pogledom iz vazduha, jajastog je oblika, sa povrsinom od oko 430 hektara. Povrsina celog grada je skoro 14000 hektara. Treba napomenuti da gradu pripada i mali deo od 1000 hektara, sa lukom na obali Severnog mora. Taj deo grada naziva se Zebriz (Bruges on Sea, odnosno Briz na moru). Zahvaljujuci svojim portovima, Briz ima znacajnu ekonomsku vaznost. U jednom trenutku on je bio glavni komercijalni grad na svetu.

Ime grada potice od staro-norveske reci Bruggja, koja podseca na plovece pristaniste. Kao i drugi gradovi kroz koje se proteze splet kanala, ovaj grad se isto kao Amsterdam moze nazvati „Venecija severa“.

Briz ima dugu istoriju kao medjunarodna trgovacka luka. Do 1050. godine poznat je bio kao port do koga je bio pristup direktno sa mora. Zatim su se posle velike poplave vodeni putevi povukli. Danasnji grad je od obale mora udaljen oko petnaestak kilometara, ali je sa njom povezan Zwin kanalom.

Od kraja 19. veka poceo je da privlaci paznju i kao grad kulture. U Brizu se nalazi Univerzitet Evrope (College of Europe). Danas ovaj prelepi srednjovekovni grad profitira zahvaljujuci ocuvanoj arhitekturi, koja je osnov za turizam. Godisnje ga poseti oko 2 miliona turista i najposecenija je belgijska destinacija.




Kao sto cete videti, svojom lepotom privukao je i mene. Izmedju trodnevnog lutanja Parizom i novog velikog zamora koji me ceka obilazeci pruge po Nemackoj, potreban mi je bio jednodnevni odmor. Odabrao sam bas ovaj romanticni grad.

Od Brisela sam isao IC vozom, 1h voznje (ovde nema promene vremenskih zona, pa je sigurno 1h ). Vreme je bilo van spica, 11h prepodne. Voz je imao desetak vagona i bio je krcat. Bukvalno nije bilo mesta ni za stajanje, a o sedenju nisam ni pomisljao. Put sam proveo na ulazistu u vagon, ispred WC-a. Sreca, ne radi se o balkanskom wc-u i vagonu, vec o izuzetno cistom i uredjenom enterijeru, jako tihog vagona (to su oni beli vagoni koje ste mogli da vidite u snimku iz Brisela). Unutrasnjost je od samog ulazista prekrivena cistim tepihom. Nekolicina ljudi oko mene se opustila i zasela, kako na stepeniste oko vrata, tako i na svoje stvari i tepih na sred prolaza. Meni su noge pocele da otkazuju posle pola sata nepomicnog stajanja, pa sam postupio isto.

Kretali smo se sasvim pristojnom brzinom.
Pronasao sam jedan veoma interesantan sajt, http://www.belrail.be/F/infrastructure/index.php
Tu mozete pogledati belgijsku mrezu pruga, sa mnostvom infrastrukturnih podataka. Sajt vredi posetiti. Po podacima sa tog sajta, od Brisela do Genta smo se kretali 140km/h, a od Genta do Briza 160km/h.

Pre dalje price prilazem jedan satelitski snimak, na kojem sam naznacio zutim tackama zeleznicku (autobusku) stanicu i lokaciju mog hostela:








Prenatrpan stvarima, do hostela udaljenog skoro 3km, odlucio sam se da idem autobusom. Karta za jednu voznju kosta 1,2 evra. Zena vozac bila je vise nego ljubazna. Pitao sam je gde treba da sidjem...i nisam zavrsio recenicu do kraja, ali kako je videla ogroman backpacker ranac na ledjima, sama je dovrsila moje pitanje i predpostavila koji hostel trazim. Na stanici po izlasku iz autobusa nije nastavila voznju dok mi nije sve detaljno pojasnila, kako bih najlakse pronasao hostel, iako to ja nisam niti pitao, niti trazio. Veoma sam joj zahvalan, a o dobroti i ljubaznosti ljudi u Brizu mogu reci samo pohvale.

Hostel Snuffel udaljen je oko 500m od glavnog Markt trga. Hostel je podeljen na dva dela, tako sto je u jednom recepcija sa barom, trpezarijom, kuhinjom i kupatilima, a u drugom su sobe. Bezbednost je na visokom nivou, zahvaljujuci kodovima bez kojih se ne moze uci u deo sa sobama, cije se sifre menjaju svaki dan.

Na recepciji je radila baka u dobrim sezdesetim, sto na prvi pogled ne deluje toliko reprezentativno za ozbiljan hostel, ali je dovoljno dobra i voljna da uputi i pomogne, naravno kada joj se prethodno da kes za prenociste Nocenje me je kostalo 15 evra u dvanaestokrevetnoj sobi. U cenu su ukljuceni dorucak (na koji nisam stigao jer sam rano otisao), kuhinja i sigurnosni ormarici. Od bake sam, izmedju ostalog, dobio plan grada i neke brosure za muzeje i desavanja...


Ovako izgledaju autobuska karta i kartica iz hostela:






Pre svega, najbitniji je bio odlazak i obilazak kuhinje Kao u vecini hostela postoji orman sa jelima koja su neotvorena, neupotrebljena, a koja su namerno ostavili gosti koji su napustili hostel i nisu zeleli da ih nose sa sobom. Meni je trebala hrana koju mogu brzo da spremim. Pomalo me je mrzelo da izlazim do samoposluge, kupujem i spremam nepoznatu belgijsku hranu. Pronasao sam nekakve belgijske makarone, a ukus im se nije razlikovao od nasih.

Punog stomaka bio sam spreman da ostatak dana lutam po gradu. Sledi foto-safari...

Briz je najbolje obilaziti pesaka. Moguce je razgledati ga sa camca, ili voziti se kocijama, ali su te varijante dosta skupe, a ne moze se videti mnogo.

U blizini mog hostela:





Svi autobusi koje sam imao priliku da vidim su solo, malih dimenzija, verujem zbog toga sto se provlace uzanim gradskim ulicama. Najveci broj ulica u centru je jednosmeran, tako da im je i to olaksavajuca okolnost. Autobus slican onom koji me je vozio od stanice prema hostelu:






Nalazim se u blizini glavnog Markt trga:






Odatle se vidi jedan od najistaknutijih simbola grada. Belfort je srednjovekovni zvonik iz 13. veka, koji je nekada sluzio kao osmatracnica za uocavanje pozara i drugih opasnosti. Visok je 83m, a pristupacan je onim turistima koji zele da se uspenju uz 336 stepenika do vrha.







Markt trg:

Uvek su interesantne poplocane kamene ulice:






Grad je prosecen sa cetiri, pet kanala, ali dok setate stice se utisak da ih je mnogo vise:





Krecem se prema obodu centra grada:





Automatische brug. Ovde brodovi imaju pravo prvenstva prolaza





Dalju setnju nastavljam obalom glavnog kanala. Glavni plovni kanal okviruje ceo sredisnji centralni deo grada i to u obliku elipse, odnosno jajeta, tako da nigde nema kopnenu vezu sa ostatkom grada. Moglo bi se reci da je centar ustvari ostrvo koje kanal deli od ostatka kopna.

Ja ne prelazim na suprotnu obalu, nastavljam kruzni obilazak obodom starogradskog jezgra:

Nastavljam istocnom obalom, ovakvim setalistem:






Pored ulice Boninvest:






Posle 1,5km hoda, na najisturenijem istocnom delu nailazim na stare ocuvane vetrenjace:








Dosadilo mi je da setam okolo naokolo, ponovo sam se uputio prema sredistu grada. Usput jedna fotografija iz ulice Langerei i istoimenog kanala:






Sigurno se pitate odakle mi svi ti nazivi ulica. Nisam ih pamtio, nema sanse, niti trenutno koristim kartu kao prirucnik, vec sam ponovo u mogucnosti da posetim ovaj grad i prosetam SVIM njegovim ulicama. Google maps mi to omogucava. Ceo sredisnji deo grada na ostrvu je pokriven panoramskim fotografijama, ali ne obicnim, vec onim po kojima se mozete kretati u beskraj, prostim koriscenjem misa. Fantasticno je odradjeno i ne postoji metar grada koji nije pokriven ovim beskrajnim nizom povezanih panorama. U pocetku me je ostavilo bez teksta, jer nije u pitanju obican prikaz panoramskih fotografija koje su postojale i ranije. Sada su sve zajedno spojene. Preporuka da pogledaju svi oni koje interesuje ovaj grad. Zumiranjem prema nekom delu grada sam program ce vas uvesti u fotografsi prikaz i dalje cete se lako snaci. Dalje samo nastavite da setate ulicama...

Ove fasade deluju bas neobicno. Vecih su gabarita od pravog zida iza njih, tako da gledajuci iz ovog ugla stvaraju iluziju da dalje iza njih nema nicega





Prelepih kadrova ima na pretek:





Ograda je provucena kroz djavolja usta. Deluje cudno i generalno mi se ne dopada





Zapamtite ovu ulicu sa kanalom, videcete je kasnije ponovo, u nocnom ambijentu...





Verujte mi da je sve ovo mnogo lepse gledati uzivo, nego na fotografijama!

Ja se izvinjavam svima koji su taman poceli da uzivaju, ali tu sam sa fotografisanjem grada po danu prestao. Ostatak dnevnog svetla iskoristio sam da uzivam u razgledanju i beskrajnoj setnji kraj ovih kanala i ulicama po strogom centru. Razgledao izloge i video ogromne kolicine pralina, cokoladica i svih drugih cokoladnih proizvoda. Toga ovde ima mnogo. Otisao sam u jednom navratu i do samoposluge, da malo blize vidim cene i mozda nesto pazarim. Cene su dosta visoke, nije vam bas svejedno kada dobro razmislite i shvatite gde je nas zivotni standard u odnosu na njihov. Ako se tokom setnje uzelite da kupite sladoled na kugle, moracete za jednu malu kuglu da izdvojite 2 evra, a da biste priustili neku poznatu belgijsku cokoladu, malko vise.

Belgijanci su proizvodnju cokolade usavrsavali od daleke 1830. godine i poznati su po tome kao i Svajcarci. Ono sto belgijsku cokoladu cini posebnom i kvalitetnom su sastojci. U nju se nikada ne dodaje biljno ulje kao u sve jeftine cokolade, vec iskjucivo cisti kakao maslac. Upravo zbog toga je ona i posebna i daleko skuplja od obicnih jeftinijih cokolada. Njenom kvalitetu doprinosi kvalitet sastojaka od kojih se izradjuje, kao i starinska tehnika izrade cokolade, koja se pravi iskljucivo rucno u malim privatnim radnjama, bez obzira na danasnju automatizovanu tehniku pravljenja.

Briz je kao stvoren za odmor i opustanje. Gradom mozete mirno da setate, ne postoje upadljive reklame i bilbordi (bar ne u ovom ostrvskom delu), saobracaj je u centru sveden na minimum. Jedina zamerka sa moje strane jeste sto se povremeno pored kanala oseti miris ustajale vode, koji podseca na miris iz priobalja velikih ravnicarskih reka.



Pre mraka odlucujem da odem do zeleznicke stanice, udaljene 2km. Pola sata hoda i tu sam. Pomalo pusto:





Tu ceka polazak jedan voz. Ovo cudo mora da su osmislili neki ljudi potpuno operisani od dizajna
Deluje mi kao da ga je davno pregazilo vreme i da ga cuvaju kao svajcarci svoje stare krseve, koje opravljaju i osposobljavaju iznova za saobracaj mali milion puta:





Motao sam se neko vreme okolo i fotografisao. Stanicno osoblje sa prethodne fotke uopste nije obracalo paznju na to, a kamo li da ce doci da mi nesto kaze.





Stanica ima desetak koloseka i relativno je velika. Na nju se na jugu nadovezuje teretni deo... Nisam se dugo zadrzavao, tako da nemam dovoljno informacija i fotografija koje bih sa vama podelio. Verovatno sam se pojavio u vremenu kada nema dovoljno saobracaja:

Zurnim korakom se vracam u grad, jer je bilo pravo vreme za otpocinjanje nocnog fotografisanja. Oko pola sata posle zalaska sunca, pa narednih 1h je moguce uhvatiti i malo plavkasto-ljubicastog neba. Videcete redom kako se boje smenjuju i kako kod poslednje fotografije nebo postaje crno. To se dogadja posle 1, 1,5h od zalaska i od tada vise nema svrhe fotografisati.


Ulice mozda deluju sablasno i pusto, ali to nije slucaj i sa glavnim trgovima. Tamo sve vrvi od zivota.







Sve mi je nekako drugacije u odnosu na dan:





Grad iz bajke :rolleyes:





Danju lep, a nocu jos lepsi i blistaviji, kanal Dijver sa pogledom na zvonik Belfort ostavlja turiste bez daha:





Za pravljenje ove fotke bilo je potrebno dosta strpljenja, jer je oko mene bila neverovatna guzva, kako od obicnih posmatraca, tako i od gomile fotografa sa raznolikom opremom i svakakvim stativima. Cekalo se u redu kako bi se ovaj kadar zabelezio sa odgovarajuceg mesta.

Nastavio sam da lutam, trazeci jos neke dobre kadrove:








Zatim sam se u jednom trenutku nasao potpuno sam, ni u mojoj, ni u okolnim ulicama nije bilo prolaznika. Bas nigde nikoga. Bilo je sablasno i pomalo me je hvatala jeza. Jedina olaksavajuca okolnost jeste sto sam cuo da belgijski gradovi, sto se kriminala tice, vaze za bezbednije. Na brzinu sam okinuo jos koju i uputio se nazad prema trgovima. Sta da se radi kada su ljudi uvece jednostavno migrirali prema centru.






Evo ulice koju ste videli preko dana i za koju sam rekao da je zapamtite:




Na putu prema hostelu, poslednja fotka iz ovog prelepog grada!





Nadam se da vam se Briz dopao. Pokusao sam da vam ga prikazem u kratkim crtama, onako kako sam ja njega video. Zao mi je sto nisam ostao dan duze, jer jedan dan za obilazak nije mi bio dovoljan. U kadriranju je proslo dosta vremena, tako da nisam imao kada da se opustim. Ostao mi je u jako lepom secanju i rado bih ga opet posetio.

Moja sledeca destinacija bila je Frankfurt. Putovao sam IC vozom preko Brisela do mesta Liege, gde sam presedao na ICE za Frankfurt. ICE vozovi saobracaju izmedju Brisela i Frankfurta na svaka cetiri casa, pocev od 6:25 ujutru pa do 18:25 uvece. Izmedju ih nadopunjuju Thalys vozovi koji saobracaju od Pariza do Kelna, a od Kelna za Frankfurt ima ICE vozova non stop.

Za Thalys vozove potrebno je bilo da uzmem rezervaciju sedista i da platim doplatnu kartu na Interrail. Poucen iskustvom od prethodne godine, kada sam putovao za Amsterdam, predpostavio sam da nije potrebna nikakava doplata niti rezervacija za ICE. Odlucio sam se za tu varijantu.

Na stanici u Brizu sam se raspitao vezano za mogucnost da putujem ICE-om i da li je moguce bez doplate. Sluzbenik mi je rekao da je rezervacija obavezna i da moram da platim 10 evra doplatu u Briselu. Video sam da je nesiguran oko svega sto mi je pricao, tako da nisam ni zeleo da gubim vreme da se ubedjujem sa njim. Odlucio sam se na rizik i isplatilo se. Kasnije sam od konduktera u vozu saznao da ni doplata ni rezervacija uopste nisu potrebni.

Vezu sa ICE-om sam mogao da ostvarim u Briselu, ali zelja mi je bila da malu pauzu za presedanje iskoristim da vidim novu stanicu Liège-Guillemins. IC 508 kojim sam isao, vodio me je direktno tamo. Preko Brisela, do Leuvena kretali smo se klasicnom prugom, a od Leuvena do Ansa (na ulazu u Liege) isli smo prugom za visoke brzine. U pitanju je HSL 2 (Hogesnelheidslijn), duzine 64km. Pruga je pustena u rad 2002. godine. Prati postojecu dvokolosecnu prugu. Dopustene brzine su mi malko nejasne i iznose: 200km/h za klasicne IC vozove, 250km/h za nemacke ICE i 300km/h za Thalys. Ne znam zbog cega su razlicite za ICE i Thalys garniture. Kako pruga ne dopusta da se celom njenom duzinom putuje 300km/h, vec ima delova i sa manjom dopustenom brzinom, razlika u voznim vremenima ova dva voza je skoro neprimetna.



Stanica Liège-Guillemins modernizovana je i obogacena novim dizajnom od strane arhitekte Santiago Calatrava. U ovakvom modernom izdanju otvorena je 2009. godine. Radovi na redizajnu i sredjivanju kostali su 312 miliona evra.
Sva u staklu mnogo mocno izgleda:






Sa leve strane 2 IC voza, u centru paznje regionalac (ostro oko primetice jos jednog fotografa na suprotnoj pasareli):






Ovi monitori nisu radili dok sam bio na stanici, valjda jer nije bilo vozova za posmatrani peron:





Pogled na peron sa jedne od pasarela:






Izlaz iz stanice u smeru Brisela:

Evo mog voza, ICE International, koji se savrseno uklopio u celokupan moderan dizajn stanice:






Uzeleo sam se ovog lepotana. Proslo je puno dana od poslednje voznje, meni ipak najdrazim vozom:






Kao sto vidite, nisam jedini koji fotografise/snima vozove
Imao sam tacno 33 sekunde da uletim u voz... Bilo je u poslednjem trenutku