Beograd <-> Bajkal 2012

[rasha]

EMV ED4M:




Kao i sve veće stanice na Transsibu i Omsk je veoma lepa:




EMV ER2K:




Polazimo iz Omska. Pored svakog velikog grada, mora biti i velika reka. Približavamo se mostu preko Irtiša:




Na mostu:




Nešto bez čega ne može ni jedan putopis. Ćenifa na nekoj prigradskoj stanici u Omsku:




Nastavak sledi...

[rasha]

Posle par sati dolazimo u Tjumenj gde se kao i u odlasku mimoilazimo sa drugim vozom Beloruskih železnica koji vozi na relaciji Brest - Novosibirsk.

Udaljenost od Moskve na peronu između dva plava beloruska voza:




Vagon restoran voza Brest - Novosibirsk:




Posebno je obeležen povodom 150 godina postojanja železnice u Belorusiji:




Gužva na peronu:




Malo iza nas iz Omska pristiže voz Novokuznjeck - Sankt Peterburg sa EP2K-014 na čelu:






Prva 3 vagona su već viđena kursna grupa Omsk - Sankt Peterburg:




Mi nastavljamo dalje:

[rasha]

Belorusko pivo (pored Bobrova bilo je i neko slovačko koje se proizvodi u Belorusiji i koje je mnogo bolje). Pored je čaša za čaj sa metalnim držačem - standardna oprema u vozovima exSSSR:




U hodniku vagona stoji ovo (Sverdlovsk je sovjetski naziv za Jekaterinburg - Belorusi često koriste stare sovjetske nazive gradova). Pored toga u hodniku uredno stoji red vožnje voza, kao i tekst o obavezama i pravima putnika. U korpici gde stoje novine, bili su neki prospekti na poljskom. Puno Poljaka putuje na Bajkal, te im je ovaj voz najzgodniji i najjeftini. Do 2011. je postojao i letnji kursni vagon Varšava - Irkutsk, ali je u 2012. ukinut. Na stolu u kupeu je stajala i ceduljica sa cenovnikom namirnica koje se mogu kupiti kod provodnjice.




Sunce je zašlo, a priroda se poigrava sa bojama:






Uveče stižemo u Jekaterinburg gde je, kao i u svim velikim gradovima veća pauza:




Roman i ja smo se prošetali, pojeli neko srednjeazijsko pecivo i kupili par piva pošto je jeftinije nego u vozu. Pogled na lepo osvetljenu stanicu:




Pogled sa perona:



Nastavlja se...

[rasha]

Petak, 27.07.2012.
Baljezino - Vladimir

Ujutru stižemo u Baljezino. Dok mi ulazimo u stanicu, u istom smeru kretanja polazi voz Astana - Sankt Peterburg sastavljen od vagona KTŽ (Kazahstanske železnice):






Posle polaska voza Astana - Sankt Peterburg, u smeru zapada pored nas svoje vreme za polazak čeka i već dosta puta viđeni voz Novokuznjeck - Sankt Peterburg:






Baljezino je granična stanica između Sverdlovske (Jekaterinburg) i Gorkovske (Nižnjij-Novgorod) železnice i stanica smene napona (3kV Sverd., 25kV Gork.), te se svim vozovima menja lokomotiva ovde. U Rusiji se, kao što znate, koriste automatska kvačila, te je procedura promene lokomotive u stanicama promene napona drugačija nego u našim krajevima. Zbog kvačila je odguravanje i odbacivanje nemoguće, tako da se koristi mnogo jednostavnija procedura, a to je da se u određeni kolosek u određenom trenutku može prebaciti na jedan od dva napona.

Na čelo našeg voza dolazi ČS4T-454 (Co'Co', 1973. god., 4920 kW, 265 kN, 180 km/h, 25 kV 50 Hz):






A naša prethodna lokomotiva odlazi ka istočnoj strani stanice:

[rasha]

Moderna stanična zgrada Baljezino:




Ka zapadu pre nas odlazi voz Novokuznjeck - Sankt Peterburg:




Teretni voz sa cisternama odlazi ka istoku:




Po stanici se šeće i Ćeburaška:




Konačno i mi nastavljamo dalje. Deca u vagonu su jako zavolela Nastju, te je ona imala pune ruke posla:




Posle par sati stižemo u Kirov, gde pada kiša te sam slikao samo peron pokraj kojeg su naš i malo pre viđeni voz Astana - Sankt Peterburg:






I još nešto uzgred




Inače vozovi BČ, KTŽ i UZ koji prelaze duže relacije po Rusiji su tokom leta i praznika jako popularni na unutarruskim relacijama jer se na njih ne odnosi koeficijent indeksacije cene karata koji je visok u navedenim periodima u vozovima RŽD.

[rasha]

Posle nekoliko sati, popodne stižemo u Nižnjij-Novgorod, na Moskovsku stanicu, koju ste mnogo detaljnije mogli videti kada sam išao u obrnutom smeru. Ovde voz napuštaju Nastja, Anja i Roman. Posle 3 dana zajedno provedena u vozu bio je to težak rastanak, ali smo ostali u kontaktu i obećali su mi da će doći u Beograd jednog dana. Roman i ja na stanici:




U Nižnjem Novgorodu je dosta živo na stanici:




Meni je ostalo još oko 4 sata do Vladimira. Tamo me čeka Ljena, drugarica od Dime koju sam upoznao u Moskvi. Kod nje ću prenoćiti jednu noć. Interesantno mi je bilo da je to veče bilo otvaranje Olimpijskih igara, o čemu zaista nisam imao pojma, tako da smo veče proveli uz televizor.

Jedan večernji utisak Vladimira, o kome će biti par reči više u nastavku:



Pozdrav

[rasha]

Subota, 28.07.2012.
Vladimir - Moskva

Posle doručka, otišao sam u obilazak centra Vladimira, a Ljena je bila sjajan vodič.

Jedna od najprepoznatljivijih znamenitosti Vladimira - Zlatna Kapija:




U blizini je ovaj plato ispred Skupštine Vladimirske Oblasti, na kom se nalazi i ova crkva:




Pogled na grad, koji obiluje zelenilom:




U pozadini je Uspenjski Sabor:




Nastavljamo ka Uspenjskom Saboru, a usput nailazimo na koga drugog no Lenjina:




Stigli smo na Trg Slobode:




Na kome se nalazi ovaj spomenik:

[rasha]

Uspenjski Sabor:




Spomenik Vladimiru I i Kaluđeru Fjodoru:




Grad se uglavnom nalazi na uzvišenju, sa kojeg se pruža pogled na niži deo gde se nalazi železnička stanica:




Još jednom Uspenjski Sabor u svom svom svetlu. U njemu se čuvaju mošti (koliko sam shvatio ne u celini) Aleksandra Nevskog. Za mene je veoma upečatljiv momenat kada sam ušao unutra, ne znajući da su unutra mošti tako velikog čoveka. U jednom momentu mi Ljena to govori i u istom hor počinje da peva pošto je tom trenutku bilo bogosluženje. Na stranu to što je akustika u crkvi savršena i što sam i sam horski dirigent.




Par informacija o Uspenjskom Saboru:




Ljena i ja:




Kad smo već kod hora. Ljena mi je objasnila da su nekad hor dečaka i hor devojčica bili odvojeni, te su imali probe na različitim spratovima:




Odlazimo nazad ka Ljeninom stanu i usput prolazimo pored Zlatne Kapije ponovo:

[rasha]

Posle ručka kod Ljene hvatam popodnevnu električku u 14.00 za Moskvu. Putovanje traje oko 4 sata. Na stanici smo sreli neke Ljenine prijatelje koji su išli tom električkom za Moskvu takođe. Moj plan da malo zadremam, pošto sam bio dosta umoran, su pali u vodu pošto su Ljenini prijatelji bili jako zainteresovani o svemu da čuju o Srbiji. Električka je imala oko 9-10 vagona i bila je poprilično popunjena.

Parnjača na stanici u Vladimiru:




Čekamo električku:




Oko 18 časova stižemo na Kursku stanicu u Moskvi. Jedan od prednjih vagona je počeo da ispušta dim. Bilo je jako toplo taj dan:




Ispred Kurske stanice:




Blagajne na Kurskoj stanici:




Izlazim na peron, ali tamo osim par električki ništa preterano za slikanje nema:

[rasha]

Pošto je voz kojim idem do Kijeva kretao za sat i po sedam na metro i vozim se do Kijevske stanice. Par kadrova sa i oko Kijevske stanice:






Ulaz u šalter salu stanice:




Unutrašnjost stanice:




Moj voz je kretao sa jednog od perona koji nisu ispod svoda stanice:




Polasci/Dolasci:




Na 12. koloseku je postavljen voz 47 Moskva - Kišinjev sastavljen od vagona Moldavskih Železnica (CFM) kojim ću ja ići do Kijeva:




Peron je pun ljudi: