www.vozovi.com

Plaza de San Roque i na nojzi Iglesia de la Mantería.



U blizini.
Mogli su izraditi blagoslov.



Kad je već kraljevini važniji običan stub.



Najčešće je korisno pratiti prugu.



Negdje ćeš stići.
Vidiš.



Da zauzmeš neko od preostalih slobodnih mjesta.



Baš ono - praznoća.
Samo trajvani profuravaju.



Jel zbog degriza?



Pod suncoštitom i uz srkivo je bilo OK.

Sjedi, srči i promatraj.
Ima (privremeno) usamljenih čekalica.



Raznih.



Opasna ova s močugom.



Močuga je štangla o' sica i sos nju se zaključa baciklo.
Znači nije opasna neg oprezna.



E ova je opasna.



Il je ova opasnija?



Bezopasni tramvaj.



Tri gracije.



Tri graciona.

Gdje se sve ovo događa?
Na Plaza de España naokolno oko Monumento a los Mártires de la Religión y de la Patria.



A tu ih stvarno ima.



Pa kad ih ima.



A bude i da ih nema.



Kad ih nema pogledam i na drugu stranu.
Taxi većinom: Prius, Octavia i, naravno, neki Seat.



Proizvođač se nije usudio podapisati?
Vjerojatnije da mu je jamilo znak.



Njemu nije jamilo.



I opet.



Tu se desio jedan uyeb.
Brzopleto ukazah na postojanje one slojevite kuće s oznakom - El Corte Ingles.
Taj je robnjak, nešto kasnije, koštao vremena i, naravno, paja.

Sad je glavna ova željezarija među šinama.
More bit tu trajvan papa struju dok vrši utovar - istovar na stanici?



Taj bitan stvar je lijevo.



I ovdje je lijevo iako ima bitnih stvari i desno.



Dakle, sam' što nije nagazio.



Skoro pa sasvim nagazio.



On između dva nagaženja.

Nazad kroz Calle de Alfonso I.



Na Plaza del Pilar.



Eto je Plaza.



Catedral-Basílica de Nuestra Señora del Pilar.
Da ne bude greške, katedrala od 1676.



A bazilika od 1948.
Tako reko Pio XII a i Juan Pablo II dolazio da provjeri.



Prije neg uđemo u garažno podzemlje odmah tu lijevo.



Podzemlje polupusto.



Citrić na posebnom broju - 222.



Puente de Piedra.
Sagrađen 1440.



I još je u upotrebi.
Jednosmjeran al u upotrebi.



Catedral-Basílica de Nuestra Señora del Pilar, prekovodno (prekoEbralno).



I na samom odlasku, navodno, Rio Tinto No. 61, Dubs 2173 iz 1885.

Osvanem negdje na putu Zaragoza - Madrid.
Viđi platova.
Mogo bi da stane još i Antonov An-225 Mriya.
Ne bi se primjetilo.
Predivna pustoš.



Sva zaustavilišta su... da se oduševiš okruženjem.
"Strip" kamion popravlja stvar.



Parking?
Gdje?



Pogledaš putokaze i odmah znaš gdje si.
U nedođiji.



Odavlen je vlasnik okoline osmatrao svoju okolinu.
Mora da mu je brzo dosadilo.



Šta je imao vidjeti dok nije bilo ove pruge i puta?



Možda naiđe neki vozuljak.



Slabo nešto i putno i pružno pa zveram naokolo.



Tja.



Bar se ostatak ekipe ne kuha.



Jedva jednom, jedan vozić.



Aj bar prođe ovaj s novin autin od koji' dva Cactusa.

Još jedno dobro mjesto za srednjovjekovno dosmrtno zatočeništvo.



Aj nije daleko.
Još cirka oko 2 sahata.



Džada dobra.
Šta drugo da uradi čovjek neg da akcelerira?
Ponese ga.



Pa se zdogodi nepoštivanje ograničenje brzine.
Nije nešto strašno ali nepoštivanje iuris nocet.
Ko li je vozio?



Area 103.
Camiones, tamo desno.
Ostali... kako hoće.
Ionako ih nema.
Dobro.
Area 103.

Pa evo ga i taj Madrid.



Majac vozi.



Aj bar nije neka gužva.



Autobus treba čekati..



Pa je najbrže ovako.



Kako ovo zakrhaše?
Nimalo ne liči na okolne.



Drveće, trava, cvjetići.



Bogato.



Kitnjasto.



Valjalo je opelješiti pola Amerike za ovo.



Jah.
U garažu.
Galerijskoga tipa.

Ko što rekoh, bivao sam ovuda kao mali (prije 20-ak godina) a i kasnije (u ranoj mladosti).
Pa šta ću sad ovdje?
Da malo žvaknem, malo hodnem i nađem jednu uvrnutu građevinu.
Moro sam malog uslikat.
Veliki se uvalio.



Hehe.
Vakog sam ufatio prije više od godine u Jenbachu.
Vakvog al' onakvog.
Ovaj je na SCANIA osnovi.
Onaj je bio na MAN osnovi.
Oba su NOGE TITANIUM - španska posla.
Tačnije katalonska jerbo je Girona u Catalunya (tamo se pravi) a Kataljunci su zahebiti ako za Kataloniju kažeš da je Španija.



Nešto za psihijatrijske slučajeve i alkoholičare.
Mislim na natpise na plavoj podlozi.



Edificio Grassy iz 1917.
Juvelirnica i muzej kloksova, ćuka i drugije mjerilica vremena.



Edificio Metrópolis iz 1911.
Vlasnik Metrópolis osiguravatelji.



Iglesia de San José.
Od XVI stoljeća je tu bio samostan (Convento de San Hermenegildo) pa se pretumbavalo, rušilo, preinačavalo, zidalo i eto ti sad.

Oni onakvi bicikletovi one kategorije koju, izgleda, ima svaki grad koji drži do sebe.



Bogme, metro.
Al' ne uniđoh.
Ko zna gdje bi me to odvelo?
Ne bi zaluto neg bi se u vremenu izgubio.



Banco de España tj. Edificio del Banco de España.
Banka osnovana 1782. od strane kinga zvanog Carlos III.
Zgradu počeli praviti 1884. i finalmente je finalizirali 2006.
Gospoda bankari, da ne kažem - govnari.



Plaza de Cibeles.
Ono kitnjasto je Palacio de Cibeles.
Znano kao Palacio de Telecomunicaciones ili Palacio de Comunicaciones.
To zato što je tu bio poštanski drmatorij, pa muzej pa sad gradska kuća.



Prilično prizeman rakurs.
Iza stubova - Palacio de Linares.
Primarno - Palacio de Murga
Sazidao... vraga sazidao; finansirao - José de Murga y Reolid y Raimunda de Osorio y Ortega, primeros marqueses de Linares y primeros vizcondes de Llanteno.
Sada je Casa de América, ko biva, u svrhu kulturne suradnje s Amerikama.



Nije sve u građevinama.
Ima i drveća.
Mislim da nisu palme... bar ne tipične.