www.vozovi.com

Posle zaista duge pauze u aktivnosti na forumu, koja je nastala iz vise razloga, nastavljam ovaj putopis.
Stao sam negde oko sredine putovanja i pisanja, tako da je preostalo pravo brdo materijala.


Na putovanju od Liza do Frankfurta, nastao je jedan kraci filmic. Voznja po dve razlicite pruge visokih brzina, kratkom prugom HSL 3, laganim ubrzavanjem do oko 250km/h, pa klasicnom prugom do Kelna u Nemackoj, pa onda ponovo brzom prugom SFS Köln - Frankfurt, gde smo u nekoliko navrata dotakli brzinu od 300km/h.




ICE Internacional koji saobraca izmedju nemackih gradova i Belgije je multisistemski voz, koji radi na sva cetiri standardna sistema, jednosmernim 1,5KV, 3KV i naizmenicnim 15KV i 25KV. Postoje odredjene medjusobne razlike kod istih sistema u razlicitim zemljama, ne znam koje, mogu samo da nagadjam, ali na primer kod odabira sistema napajanja od 25KV, bitno je da li se radi o francuskom ili belgijskom, a cak i kod francuskog je bitno da li je na obicnim prugama, ili na prugama visoke brzine. Sve sisteme napajanja videcete u klipu, u minutu 1:14, kada masinovodja prilikom izlaska na HSL3 prugu menja napajanje sa SNCB 3KV na SNCB 25KV.

U dva navrata u klipu se cuje kako spiker (kondukter) najavljuje destinaciju na cetiri jezika, a najzanimljivije je kada je na engleskom zavrsavao najavu dolaska u Frankfurtski aerodrom (u 11:05 ga je bas zbrzao ). Ko voli da se opusti uz brzu voznju, preporuka je da video gleda od minuta 8:32, gde voz bukvalno ide po vrhovima brda, odakle se pruza fantastican pogled.
Nadam se da ne moram da napominjem da sam sedeo iza stakla upravljacnice, u mom standardnom kutku za voznju i relaxing

http://www.youtube.com/watch?feature=pl ... Q9kZsTZISM

Tokom proslog putovanja obilazio sam grad Frankfurt i nesto opisao u proslom putopisu iz Evrope. Ovaj put sam se tokom boravka u Nemackoj bazirao iskljucivo na zeleznicu. Koliko sam zavoleo ceo taj zeleznicki sistem, bio bih u stanju danima da boravim samo pored pruga, da istrazujem, proucavam i da se vozim po celoj zemlji, a da mi nimalo ne dosadi. Mesec dana pred polazak na putovanje, prilikom finisiranja planiranja putovanja, znao sam da cu jedno celo poslepodne odvojiti iskljucivo za posetu nekoj pruzi visoke brzine. Na Frankfurt sam vec navikao, snalazim se lako, imam iskustva od prethodne posete, pronasao sam hostel u blizini pruge i mesto je odakle lako mogu da putujem u svim zeljenim pravcima.

Da bi odlazak na prugu visoke brzine bio opravdan, morao sam da odaberem takvo mesto gde vozovi postizu velike brzine, znaci ne blizu grada, a sa druge strane da bude pristupacno prigradskom zeleznicom. Jedno od boljih bilo je mesto Eddersheim. Do tog mesta sam imao direktnu liniju S1 iz grada. Za laksi pregled situacije prigradske zeleznice Frankfurta preporucujem da pogledate sledecu kartu, pa mozda neko i uspe da pronadje pomenuto mesto na liniji S1 (plava linija na levoj strani plana)




Sledeci razlog za odabir bas tog mesta bile su neke lokacije sa kojih se pruzao pogled na prugu. Nisam znao koliko su pogodne za fotografisanje dok nisam dosao na lice mesta, a pomocu fotografija nastalih odatle procenicete sami da li je vredelo utrosene snage i vremena. U krupnom planu gledano, lokaciju mesta Eddersheim i pruge visokih brzina oznacio sam belim krugom. U krupnom planu mozete videti gde se nalaze u odnosu na frankfurtski aerodrom i glavnu zeleznicku stanicu u Frankfurtu:




Na malo blizem prikazu okoline tog mesta, vidi se kuda ide pruga visoke brzine. Od plavog kruga (stajaliste S-Bahn Eddersheim) prvo sam se uputio do crvenog kruga (nadvoznjak preko pruge i autoputa). Ovako blizu na karti, pretvorilo se u pola sata pesacenja. Zute krugove kasnije cu posetiti i opisati. Oznacio sam i pravce pruzanja dve pruge koje se vide. Pruga upravna na brzu prugu je pruga koju koriste klasicni vozovi, regionalci, teretni, S-Bahn i ostali zajedno. Pored grada Wiesbaden, njom se moze stici i do Mainz-a (malo zaobilazno). Ima dosta teretnog saobracaja u intervalima izmedju prigradskih vozova, koji saobracaju taktno na oko pola sata. Pruga visoke brzine ima takav cudan polozaj u odnosu na grad, jer povezuje frankfurtski aerodrom (Flughafen), odakle se odvaja pruga prema gradu i nekoliko pruga u drugim pravcima, jer ne idu svi vozovi sa ove pruge u Frankfurt:





S-Bahn, kojim sam dosao, upravo odlazi dalje iz mesta Eddersheim prema Wiesbadenu. Obratite paznju na branike putnog prelaza, ovde nema zaobilazenja motki. Signali na ovoj pruzi su na nekim deonicama svetlosni, a na drugim likovni. Bezbednost zbog postojanja likovnih signala nije nista manja, jer svi ti signali poseduju balize, isto kao i svetlosni:




Stigao sam na lokaciju oznacenu crvenim... Odatle se pruza pogled prema Frankfurtu, ciji su se oblakoderi sjajno uklopili u horizont u pozadini ovog mirnog sela na periferiji. Sada vidite gde se odprilike nalazim:




Kako je frankfurtski aerodrom u blizini, a jedan je od najfrekventnijih, ove grdosije stalno prelecu tik iznad glave

Ono zbog cega sam dosao, nalazi se ispod mene
Lokacija obecava!

SFS Frankfurt - Köln vecim delom prati trasu puta BAB 3 (Bundesautobahn 3). Duzina pruge je 177km, a putovanje traje nesto vise od jednog casa. Na toj trasi probijeno je mnostvo tunela, medju kojima ima dosta visekilometarskih. Bez obzira na izgradjene dugacke tunele i mostove, na trasi ima dosta velikih nagiba, od cak 40 promila. Zbog toga nije pogodna za saobracaj ICE vozova starijih generacija, pa se na njoj uglavnom vidjaju samo ICE 3. generacije.

Moj prvi susret sa prugom visoke brzine, a da nisam u vozu:




Mozete samo da zamislite izraz srece na mom licu, kada se pojavio ovaj beli lepotan






Autoput kraj pruge je dosta frekventan, sto je prava steta pored toliko pruga i vozova koji povezuju Frankfurt sa Kelnom. Postoji citavih 8 koloseka koji povezuju ova dva grada, odnosno 4 dvokolosecne pruge! Dve dvokolosecne idu dolinom Rajne, jedna je ova pruga visoke brzine i postoji jos jedna kojom se malko kruzi, preko mesta Siegen. Najbrzi nacin za putovanje je svakako ICE, dok se i putem moze stici dosta brzo, obzirom na to da se u najbrzoj od 5 traka u jednom smeru, vozi i po 200km/h. Ovaj dupli ICE pretice i najbrze automobile na putu:




Pored fotografisanja, malo sam i snimao, tako da ce na kraju biti jedan kraci klip odavde.

Ode pravac Kelna, preko prevoja. Tamo dok se spusta sa brda, prvi put na ovoj pruzi moze da postigne 300km/h:




Veoma mocan i moderan stroj, nije ni cudo sto se Siemens sa Velarom probio na svetskom trzistu:

U medjuvremenu dok sam cekao jos neki voz, nailazi stariji bracni par i bilo im je drago kada su videli da sam dosao da fotografisem vozove. Posle kratkog caskanja sa njima (jer im engleski nije jaca strana), saznao sam tacno vreme nailaska sledeceg voza. Zanimljivo je da mestani obliznjeg naselja toliko posvecuju paznje vozovima koji samo protutnje ovom prugom. Svaki dan tuda setaju i cesto zastanu na ovom nadvoznjaku da gledaju vozove. Eh ti Nemci, pa jos u penziji Covek se ponudio i da mi pomogne da snimim prolazak voza, jer je bilo nezgodno izvesti snimanje uporedo sa fotografisanjem, ali snasao sam se nekako, nakacio sam kameru na ogradu i nije bilo vecih problema.

Iz malo drugacijeg ugla:




Kako vozova u smeru Kelna, koji su mi odgovarali za fotografisanje, ima na svakih 20min, nije bio problem sacekati jos jednog, opet duplog:

Odlazim nekoliko stotina metara nize, do prvog podvoznjaka ispod pruge (zuti krug na oznacenoj karti). Odatle pocinje prava vozoljubiteljska avantura, nastala pod pravim naletom zelje da u potpunosti iskoristim posetu brzoj pruzi i izvidim je iz neposredne blizine. Sa puta iz podvoznjaka lako se pristupa kolosecima. Verujte mi kada se nadjete na takvom mestu, ne postoji sansa da odolite iskusenju da pridjete pruzi. Adrenalin me je potpuno sludeo, a poseban sok je nastao kada mi je svega nekoliko metara dalje projurio voz, sa karakteristicnim high speed zvukom, fiu, fiu, fiuuuuu..., posle cega nisam znao gde se nalazim i trebalo mi je vremena da se opasuljim. Kako me je iznenadio, tako je nastala ova bezveze fotografija:




Ode... Ovde se vidi ograda iznad podvoznjaka, gde sam "izvirio" na prugu:

Kod izgradnje pruge na kojoj ce vozovi saobracati velikim brzinama najbitnije je oblikovanje osovine trase pruge u planu i profilu. Dosta paznje se posvecuje obliku krivina, velicini poluprecnika horizontalnih krivina, velicini nadvisenja spoljne sine u krivini i velicini zaokrugljivanja preloma nivelete, odnosno velicini vertikalnih krivina. Pravilnim izborom ovih parametara obezbedjuje se mirna voznja putnickih vozova, udobnost putnika, stabilnost koloseka i bezbednost pri voznji. Bitno je da donji stroj ovakvih pruga bude veoma izdrzljiv i kvalitetan, kako bi podneo povecano naprezanje, pri nailasku vozova velikih brzina, posebno na mestima preloma nivelete (mesta prelaska sa manjeg na veci uspon, sa ravnog na uspon, ili sa pada na ravno ili uspon).

U slucaju pruge Frankfurt - Keln sigurno su ove stvari zadale grdne muke pri projektovanju i planiranju. Pruga se penje na veliku nadmorsku visinu nekoliko puta, ima nagibe do 40 promila, gomilu preloma nivelete i to na najnezgodnijim mestima, na mostovima ili cak u tunelima. Ko je odgledao snimak voznje ovom prugom, primetio je da na dosta mesta pruga prati oblik brda preko kojeg ide, prakticno je izvedena po vrhovima brda. Vozovi se ne krecu celom trasom maksimalnom dopustenom brzinom od 300km/h, vec na duzim usponima zna da im padne brzina na 250km/h ili manje, a na ravnom ili padovima postizu maksimum. Obratite samo paznju na vrednost nagiba na ovoj fotografiji, ako predspostavimo da zastitni zid protiv buke stoji horizontalno, sigurno ima 20 promila:



Iz oznake na sini mogu se procitati zanimljive stvari. Pored toga sto je tipa UIC 60, dve paralelne linije (gornja kraca) pokazuju da je u pitanju prirodno tvrda sina, kvaliteta 90A (srednje zatezne cvrstoce) i da je proizvedena u aprilu 2001. godine. Oznaka DO ukazuje na proizvodjaca, ne bih znao koji je u pitanju. E2 govori o nekim karakteristikama pri samoj proizvodnji...

Cesto se kod ovakvih pruga primenjuje gradnja koloseka bez zastora. Ovaj tip konstrukcije gornjeg stroja primenjuje se u odredjenim slucajevima. Ovakvo resenje se pokazalo kao dobro za primenu na otvorenoj pruzi, iz vise razloga. Kod ovog tipa gornjeg stroja se ostvaruju ustede smanjivanjem troskova za odrzavanje pruge, jer kod stabilne podloge, kakva je betonska ploca, ne dolazi do deformacija koloseka, kao kod zastorne prizme. Kolosek bez zastora moguce je napraviti da bude elastican kao da ima klasicne pragove i tucanik, a mozda i vise, sto zavisi od primene pojedinih elemenata gornjeg stroja. Izmedju sina i podloge koristi se elasticni pricvrsni pribor i elasticne podloske, koje prigusuju nastale oscilacije i sprecavaju njihovo prenosenje na donji stroj, sto je veoma bitno kod kriticnih mesta donjeg stroja (mostovi, slabiji teren)... Na ovoj pruzi postoji cak i tucanicki zastor sa strane betonske konstrukcije gornjeg stroja, pa predpostavljam da mu je uloga dodatna elasticnost cele konstrukcije koloseka.



Na fotografiji su predsignali zastitnih signala na jednoj rasputnici pre frankfurtskog aerodroma, koja se nalazi oko 2km niz prugu... Oni su mi dalje nagovestavali kada da ocekujem nailazak voza, kako bih bio spreman sa ukljucenom kamerom za snimanje

Kada sam god na predsignalu ugledao zelezno, bio je neobican osecaj, valjda nekakav strah, jer ne znam ni kada ce da naidje voz ni kojom brzinom da ocekujem da ce da projuri. Za vozove iz smera Frankfurta nista mi nije signaliziralo njihov nailazak. Ja ipak ulov cekam spreman sa veoma kratkom ekspozicijom

Upravo jedan ICE3 dolece odatle i pocinje "planinarenje":



Ne shvatam kako su Nemci mogli sebi da dopuste da im rastinje udje ne samo u slobodan, vec u tovarni profil pruge i to ne obicne pruge, vec najbrze pruge u zemlji!


Ako ste culi price da se pri visokim brzinama ne vide vozovi dok vam ne pridju blizu, jer se to odigra veoma brzo, ili trenutak kada ih ugledate bude kasno, varate se. Njihov nailazak se na pravcu ili blagim krivinama vidi sa sasvim velike udaljenosti, a ako je krivina manjeg radijusa, cak mozete da cujete sustanje u sinama i druge cudne zvukove nekoliko sekundi pre njegovog prolaska.




Voz sa jednog uspona na kome se ja nalazim, nastavlja dalje na jos veci uspon:




Mocno izgleda, zar ne
U pozadini se vidi nadvoznjak sa koga sam u pocetku fotografisao...

Sada sam se spustio jos nekoliko stotina metara dalje od prethodne lokacije. Nalazim se u zoni drugog zutog kruga sa oznacene karte. Ovde sam se prvenstveno posvetio detaljnom razgledanju gornjeg stroja ove mocne pruge. Zastitni zid se nalazi izmedju puta i pruge, verujem iz razloga da prolazak voza ne bi ometao vozace tokom voznje, jer da mu je uloga samo u sprecavanju buke, bio bi postavljen i sa druge strane koloseka:




Sada sledi mozda najzahvalnija fotografija sa ove deonice, koja lepo prikazuje izgled trase pruge u profilu, o kojem sam pisao. Pored ekstremno velikog uspona vide se i prethodne dve lokacije na kojima sam bio. Kilometarski polozaji su oznaceni na banderama, rastojanje od priblizno tri bandere = 200m:




Trava je uspela da nikne i kroz betonsku podlogu izmedju koloseka. Korov je ponekada zaista nezaustavljiv:

Verujem da ce svima biti zanimljivije da sve do sada prikazano vidite na snimku, a tice se vozova velikih brzina na ovom parcetu pruge. Snimio sam nekoliko vozova, koji se penju prema Kelnu i neke koji se spustaju prema Frankfurtu. Snimao sam na one iste tri obelezene lokacije sa karte. Po prolasku voza dosta se tresla kamera, jer tek po prolasku se javlja usisno dejstvo voza i jaca vazdusna struja iza njega. Prvi voz u snimku me je iznenadio, jer sam ga kasno cuo. Snimao sam drugi voz na klasicnoj pruzi i ovaj se samo niotkuda pojavio. Na kraju sam odradio jedan polu undertrain. Nisam imao dovoljno hrabrosti da ostavim (osiguram) kameru unutar koloseka, a na mestu gde sam to hteo da snimim, nije bilo nacina da ucvrstim kameru. Takav snimak mi je pao na pamet onda kada sam kraj koloseka ugledao jedan kruti gumeni signalni kabal, kojim sam relativno cvrsto ucvrstio kameru da ne bi odletela pri prolasku voza iznad...

Na zalost vozovi se nisu kretali brzinom od 300km/h. Gledajuci na internetu snimke prolaska vozova pri maksimalnoj brzini, malo sam se razocarao. Deluje malko brze nego kod ovih mojih. Da ne bih bio u neizvesnosti, proracunao sam koliko su se kretali na mojim snimcima. Prosecna duzina jednih kola garniture je 25m. Voz svoju duzinu od 200m prolazi za nepune 3 sekunde. To mu dodje malo vise od 66,7m u sekundi, ili nesto vise od 240km/h. Nije toliko lose!

Ko je detaljno odgledao prethodni filmic, primetio je da se iz voza videla cela ova deonica koju sam kasnije obilazio. Na njoj je voz smanjivao brzinu, jer se postepeno priblizavao stajanju u frankfurtskom aerodromu i delovima pruge gde je manja maksimalna dopustena brzina. Slicno vazi i za vozove koji dolaze iz smera aerodroma, do moje lokacije ne postizu maksimalnu brzinu. Ispravicu gresku neki sledeci put, kada budem malo preciznije odabrao lokaciju

http://www.youtube.com/watch?v=RfsS5iily3k



Evo i voza snimljenog iz donjeg ugla... Nisam navikao da cekajuci nailazak voza na trazilu aparata on naidje toliko brzo, bio sam blizu, pa mi je reakcija okidanja malo zakasnela




To bi bilo sve sto se tice pruge visokih brzina. Vracam se na donju, klasicnu prugu, nazad prema stajalistu Eddersheim:




Dok sam cekao S-Bahn za povratak, snimio sam tri voza na stajalistu. Jedan je S-Bahn na liniji S1 za Wiesbaden. Dva su prosla bez zaustavljanja, prilicno brzo. U pitanju su Flirtovi, kompanije RMV (Rhein-Main-Verkehrsverbund):

http://www.youtube.com/watch?v=gmVuB8IHPKk