www.vozovi.com

U povratku za Gdanjsk sam opet uhvatio deklisarani vagon u TLK vozu Olsztyn - Szczecin (moguće čak i isti vagon).

Već viđena DMK u Malborku:


U društvu dve PKP-PR Gomulke:


Par slika uz put nazad za Wrzeszcz:

Trećeg dana boravka u Gdanjsku, posle 5 kišnih i oblačnih dana, konačno je sunce pustilo po koji zrak. Odlična prilika za još jedan izlet u neko obližnje mesto Gdanjsku. Odlučio sam se za Hel. To je gradić na obali istoimenog poluostrva. Poluostrvo je u obliku palice za golf koje započinje u blizini najsevernije tačke Poljske i prostire se u smeru jugoistoka. Na samom vrhu poluostrva je grad Hel. Do Hela se iz Gdanjska može doći vodnim tramvajem (tako ga Poljaci nazivaju) ili vozom. Brodom je dosta brže (oko sat i 45 minuta) jer se ide pravolinijski, a vozom duže zbog oblika poluostrva, a i brzina nije baš najsrećnija (skoro 3 sata). Ka tamo sam išao brodom, a nazad vozom.

Da bih došao na brod, moram opet SKM vozom od Vžešća do Glavne stanice.

Wrzeszcz:




Isplovljavamo:


Jedno ekološko plovilo iza nas:


A još jedno srećemo posle par minuta:

Prolazimo pored brodogradilišta,




tvrđave,


i spomenika koji obeležava mesto na kojem je započeo II svetski rat, napadom Nemačke na tada slobodan grad Danzig (nemački naziv za Gdanjsk):


Još jedan gigant:

Posle lagane vožnje kroz deltu Motlave izbijamo na baltičku pučinu i ubrzavamo:

Posle oko sat vremena stižemo u Hel:








Crkva u Helu:

Širina poluostrva je jako mala, uglavnom oko 300 m, na najužem delu oko 100 m, a na vrhu oko 3 km (kod grada Hela), tako da je jako lako i brzo preći sa jedne na drugu obalu. U XVII veku poluostrvo nije ni postojalo već je postojao niz manjih ostrva, koja su se u jednom trenutku spojila. Materijal od koga je izgrađeno pluostrvo je koliko sam primetio uglavnom peščan. Sa severne strane ostrva počev od vrha pa do dna poluostrva i u nastavku nekoliko stotina kilometara sve do nemačke granice prostire se gotovo u potpunosti jedna ogromna peščana plaža.

U blizini grada Hela je svetionik...


...na koji sam se naravno popeo. Pogled na obalu sa severne strane poluostrva:


Pogled ka gradu Helu:


Stepenište svetionika:

A plaža izgleda ovako:










Voda je bila jako čista, ali i jako hladna, usled lošeg vremena prethodnih dana, tako da se nisam usuđivao da plivam. Ogroman broj Poljaka nagrne na ove plaže leti, tako da sam možda imao sreće što sam došao po lošijem vremenu, a videćete kasnije i zašto.

Unutrašnjost poluostrva je gotovo u potpunosti pokrivena šumom:






Grad Hel:


Gradska kuća:

U samom gradiću Helu, jedno od popularnijih mesta za posetioce je Fokarium:








Gradska plaža:

Odlazim ka železničkoj stanici. Nailazim na železničko-putni prelaz preko koloseka koja vodi od stanice do luke. Koliko sam primetio kolosek do luke se više ne koristi, osim za prelazak lokomotive sa jednog na drugi kraj voza.

Pogled ka centru, tj. luci:


Pogled ka železničkoj stanici:


Dalje na putu ka stanici nailazim na ovaj spomenik:


To je memorial odbrani grada od Nacista 1939. godine. Interesantno je da je Hel poslednje mesto u Poljskoj koje je osvojeno od strane Nacista 1939. godine, a takođe i poslednje mesto oslobođeno 1945. godine.

Simpatična stanična "zgrada":