www.vozovi.com

Sledece jutro novi planovi i odlazak u dolinu Rajne. Na Frankfurt Hbf dobijam sve potrebne informacije kako da realizujem jednodnevni izlet, kojim vozovima da putujem i sl. Regio ekspresom u 07:25 iz Frankfurta, putovao sam do Mainza, jer je po redu voznje taj voz trebao da stigne za svega 33 minuta do tamo. Iz nerazjasnjenih razloga stajali smo usput na jednom signalu dobrih 15 minuta, a iz iskustva po Nemackoj znam, da smo stajali duze, lako je moglo da se dogodi da zakasnim na vezu za dalje.

U Mainzu sam imao malko vremena da prosetam po peronu, pa evo nesto od svega po malo... Dva regionalca za nekuda:




Pogled niz dugacak peron... Sa leve strane na krnjim (ceonim) kolosecima moj voz za nastavak puta ceka polazak:




Polazak ceka i IC voz prema Kelnu, koji ide prema nekom od gradova aglomeracije Kelna, Diseldorfa, Disburga, Esena... ili dalje:




Ode prema dolini Rajne, uskoro cu i ja za njim:

Gradic u koji sam se uputio je Oberwesel. Brza, kratka i udobna voznja Simensovim Desirom ML, jednim od nekoliko ovakvih vozova koji saobracaju izmedju Mainza, Koblenza i Kelna:




U Oberwesel nisam dosao da bih obilazio grad, iako ima sta da se vidi i poseti. Ovaj gradic vizuelno je prepoznatljiv po kulama na obodu reke, a njegova okolina preplavljena je vinogradima. Sve to moze biti interesantno i sa vozoljubiteljske tacke gledista, jer njegova vizura je odlicna za pravljenje panoramskih fotografija vozova i time predstavlja nezaobilazno mesto u dolini Rajne. Cesto ga iz tog razloga posecuju razni ljubitelji zeleznice.

Moj emv odlazi dalje prema Koblenzu:



Interesantno je da signal pokazuje signalni znak slobodno iako je voz vec uveliko nagazio na skretnicki odsek na izlazu.


Dolazak ovamo nije bio slucajan. Unapred sam pravio planove za fotografisanje, a mikrolokacije sam pronalazio po dolasku. U ranijim jutarnjim casovima trebalo je da mi uslovi za fotografisanje budu odlicni, da mi sunce pada pod idealnim uglom i sto je najbitnije da bude nekoliko dobrih vozova. Izgleda da se na licu mesta ispunilo samo ono poslednje, dok je sunce provirivalo u tragovima, kroz nekakvu izmaglicu. Uslovi za fotografisanje bili su najgori moguci. Da je bilo oblacno, bilo bi bolje od ovoga, ali nisam mogao da biram. Vozova ima non stop (pod vozovima dobrim za fotografisanje ne podrazumevam regionalce), a u periodu oko 10h ujutru ima nekoliko njih iz pravca Kelna. Nekako je uspeo da mi umakne ICE, ali ni ostali nisu toliko losi.

Prvo mi nailazi EC 115 na dugackoj relaciji za Filah i Klagenfurt:






Zatim jedan IC za sever:




Naravno sve to sa mojim omiljenim stojedinicama na celu ili kraju voza:




Uspeo sam da uhvatim i 101-070 u bojama Adler Mannheim hokejaskog tima:

Suprotna obala reke Rajne nije nista manje interesantna. Skoro celokupan teretni saobracaj obavlja se sa te strane, dok je ova, na kojoj sam se ja nalazio, uglavnom zauzeta vozovima za prevoz putnika. Nekih putnickih ima i na suprotnoj obali, ali uglavnom dominiraju teretni. Saobracaj zna da bude toliko gust, da mi se dogadjalo da istovremeno nailaze vozovi na obe strane. U dolini Rajne jednostavno nema mira i predaha od gustog zeleznickog saobracaja.

Nailazi jedan teretni sa 185-icom na celu:




Za 2 minuta u istom smeru jos jedan, takodje sa 185-icom:




Onda bukvalno na blokovnom razmaku izmedju vozova nailazi jos nekoliko teretnih u istom smeru. Pravi snop vozova. Zatim kratko zatisje na toj strani i uspevam da slikam reku:




Zeleznicki tuneli na desnoj obali reke:




Jedna bez zuma:




Jedna sa zumom i lokzug-om na mojoj, levoj strani reke:

Na horizontu se pojavljuje nesto dugacko i zahvalno za fotografisanje:




To je EC 7 iz Hamburga za Chur u Svajcarskoj. Taj voz na svom prevoznom putu prolazi celu Nemacku i vise od pola Svajcarske:












Prelep je prizor videti klasican voz, koji za promenu nema bele nemacke vagone:



Na svajcarskim WRm kolima se vidi i pantograf, samo ne znam cemu sluzi?

Vozovi me ne pustaju da odem dalje

U daljini se pojavljuje jos jedan Desiro ML na putu za Mainz:




Mozda se vravca bas onaj kojim sam ja dosao:






Trebao sam da odem na vidikovac iznad grada, ali vreme sa bledunjavom izmaglicom mi je pokvarilo planove. Mislio sam da ce biti slicne prilike kasnije tog dana, na jos nekim mestima, pa sam nastavio dalje pored reke, ali pesaka. Nisam znao koliko je udaljeno sledece mesto gde bih mogao da uhvatim voz ako mi zatreba, a znajuci da je dolina Rajne nacickana malim selcima i gradicima, na to se nisam ni obazirao. Inace volim vodu, a dopalo mi se sto me celim putem okruzuju pruge, pa nastavak pesaka nije predstavljao problem.

Posle prvih kilometar, mali osvrt nazad, prema Oberweselu i mestu odakle sam fotografisao prethodni voz:

Usput je bilo zivo. Izmedju ostalog pojavljivanje sunca i ovakvih vozova u trenutku popravljaju raspolozenje:






Taman kada sam ispratio prethodni, nailazi jos jedan IC ili EC:






Mozda jesu svi vozovi slicni i vagoni na izgled isti, ali nisu ni malo monotoni, sta vise prelepa je ova sema bojenja, kao zasticeni brend DB-a:

Opet osvrt nazad na Oberwesel, vec sam dosta odmakao, a u smeru u kojem idem, nema naznaka naselja i nikakvih urbanih sredina:




Nisam bas bio siguran da li je staza po kojoj se krecem samo biciklisticka, jer nije bilo znakova, a usput nisam video ni jednog jedinog pesaka, samo bicikliste. Obratite paznju na kvalitet saobracajnice i prelep izgled asfalta:




Prolazi jedan regionalac, kod koga sam se dvoumio da li da ga fotografisem, ali neka se nadje, posto se vec uklopio u ambijent:




Kammereck tunel, duzine 289m, jedan od nekoliko kracih usputnih tunela, koji su nastali na okukama, gde reka naglo zavija:




Dobar deo transporta obavlja se recnim putem, pa nije cudno sto je za ovu reku, kao veoma vazan plovni pravac, nastalo dosta posebnih dokumenata koji se odnose iskljucivo na odvijanje saobracaja po njoj. Na primer pravilnik ADNR koji definise pravila po kojima se mora odvijati transport opasnih materija Rajnom.

Pogled prekoputa reke:




Za sada jos nisam naisao ni do kakvog naselja, a nadao sam se da se setnja nece bas toliko oduziti. Vreme je postalo nesnosno sparno, onako pred kisu...
Iz reke mestimicno vire kameni sprudovi, a uz obalu ima i pescanih plaza:




Desnom obalom prolazi prelep taurus privatnog operatera Mittelweserbahn:




Sa druge strane Kammereck tunela neobicna gradjevina na ivici tunelskog portala:




Uzverao sam se do pruge da izvidim situaciju. Unutar ovog utvrdjenja nalaze se trule merdevine koje vode do vrha (nisam pokusavao da ulazim dublje) i mogu se videti tragovi cestog koriscenja, puno djubreta i sl. Danas su ovo dobra mesta za pravljenje foto sacekusa.

Neobicnih gradjevina u vidu bunkera sa puskarnicama ima skoro na svakom tunelu. Za znatizeljne, postoji jedna sjajna stranica o tunelima u Nemackoj, izmedju ostalog i svih iz doline Rajne, pa preporucujem da se baci pogled:
http://www.eisenbahn-tunnelportale.de/l ... /2630.html


Pogled na koloseke u smeru Koblenza, sa ponavljacem predsignala na nemacki nacin:

Na pruzi sa moje strane (Linke Rheinstrecke) taman kada sam se spustio sa pruge prosao je jedan ICE 3, poslednja i na zalost propustena prilika da ga fotografisem na ovakvom mestu.
Na Rechte Rheinstrecke jedna rezi 151-ica. Ova sestoosovinska lokomotiva po nekim svojim specifikacijama slicna je nasim 461, na primer po maksimalnoj brzini 120km/h, po rasporedu osovina, masi i po godistu proizvodnje, ali je daleko jaca sa svojih 6288 kW (trajnih 5982 kW) i trajnom vucnom silom od 250KN (pocetna vucna sila je cak 395KN, a po nekim knjigama cak 441KN, sto mi deluje preterano):




Bilo je krajnje vreme da ugledam civilizaciju
Na oko kilometar ispred mene nalazilo se veliko kamp naselje:




Ne vidja se svaki dan ovakvo resenje za bandere kontaktne mreze, visine cca 10m:




Ponadao sam se da kraj kamp naselja postoji neko zeleznicko stajaliste, ali uzalud, nije ga bilo. Pesacenje me je smorilo, pa sam pozeleo da uhvatim bus. Na autobuskom stajalistu saznajem da busevi ovde i nisu tako cesta pojava, pa sam osudjen da idem dalje. Prvo zeleznicko stajaliste se nalazilo iza sledece okuke, odnosno u naselju iza brda koje se vidi na fotografiji, a to mu dodje jos neki kilometar pesacenja:

Onako usput...dobro mesto za usidrenje i kratak predah:




Sa visine na ovo mesto gleda jedan od brojnih zamaka u okolini Rajne, Burg Katz, koji je lociran na stenama visoko nad gradicem St. Goarshausen. Smatra se da datira iz 1371. godine. Danas je on u privatnom vlasnistvu i nije otvoren za posetioce:




Ulazim u mali gradic Sankt Goar:




Malo slatko mestasce, sa simpaticnim centrom, ispresecano uzanim ulicama:




Pruga se nalazi negde prema brdu, a ja sam krenuo u potragu za zeleznickim stajalistem:




Evo i pruge, ali nigde nije napisano kako stici do stajalista. Znam da je tu negde, ali treba ga locirati:




Prosao sam pothodnikom ispod pruge i poceo da se penjem nekim ulicama na brdo. Jedan pogled unazad:




Tek sa brda sam ugledao stajaliste, prema kome su vodile okomite dugacke stepenice, sa kojih se opet ulazi u pothodnik ispod pruge, zatim sam ponovo bio u gradu ispod pruge, pa tek onda opet usao u treci pothodnik i iz njega sam izasao na stajaliste. Bas zakukuljeno. Taj prilaz sa donje strane pruge nisam mogao da pronadjem, tako da se ovako prosta stvar pretvorila u dugotrajni orijentiring: