www.vozovi.com

Stanica nije stanica ako nema:



Srkaonica a možda i klopaonica u blažoj mjeri.



Pa sad... iako je ejt past najn PM...
Ima pasendžera.



Ima ih.
Il samo uživaju u klimatiziranom Bien de Interés Cultural prostoru.



Ima se u čemu uživati.
Vid' plavuna.



Sve u svemu, ko bi reko da je ovo stanica na Línea de alta velocidad.



U povratku pokušah primaknuti Alcázar de Toledo.
Vanzemljaci mi provukoše neke šarene linije.
Jah.



I ondak, pravac - Granada.
Spavka i zadržavanje od cijelih 7 sati.
Treba malo vremena dok stignem, spavnem i zadržim se.

E ovo sad postaje isuviše obimno da ne kaem - kompleksno.
Poradi toga zbog ponešto korigirano a općeopisno iz wikipediae.
Tako je najlakše.

Alhambra (arapski:Al-Ḥamrā' , doslovno "crvena"), u svojoj kompletnoj formi je bila Calat Alhambra (Al-Qal'at al-Ḥamrā' , "crvena tvrđava"), je kompleks sastavljen od od palate i tvrđave konstruiran sredinom 14. vijeka, od strane maurskih vladara Emirata Granada u Al-Andalus-u, zauzimajući vrh brda Assabica na jugoistočnoj granici grada Granada.

Maurske palate Alhambre su sagrađene za posljednje muslimanske emire u Španiji, dvor dinastije Nasrida. Nakon Rekonkviste od strane Reyes Católicos ("Katoličkih monarha") 1492., neki dijelovi su korišteni od strane kršćanskih valdara. Palata Karla V, koju je sagradio Karlo V, car Svetog Rimskog Carstva 1527., je umetnuta u Alhambru, u okviru utvrđenja Nasrida. Nakon što se dozvolilo da bude zapuštena vijekovima, Alhambra je ponovno "otkrivena" u 19. vijeku od strane evropskih naučnika i turista.

Ko fol tako nekako.

Dakle, nakon što na parkingu dođeš sebi od uzbrdnih pentranja i lomatanja između već parkiranih prometalica, naletiš na čudno vozilo.



Izbezumljiva frka u, zamisli, besplatnoj, podzemnoj, ćenifi i na plakajnama a o cijeni da ne govorim.
Zato se jamije najpristupačnija karta sa što je moguće više njakvih obdžekts i gardens.
Prvi ti je njakav Generalife i njegovi gardens.



Dobri gardens.



Da ne povjeruješ al uspjeh okinuti jenu bez turisata.



Inače je mnogo gore od ovog.
Mislim na turisate.



Dobro da se na zidove ne penju.

To imade i palačni segment iz koga pogledah dinastičkim pogledom bivših korisnika.



Šta im bješe iznad glava.
Meščini da tuj ponešto nedostaje.



Ljudsovi me sve više nerviravaju.
Kvariju mi sliku.



Moraš čekat onih praznih pola sekunde bez nji' da uslikaš komad zida.



Il vako nešto.



Da li mi je utisak varljiv il su one mrežice gore iz jednog kamička ižđeljane?



Kitnjasto pa iz koliko god da je komata.

Još jedan dinastički pogled.



Iskreno, začuđuje ovolika voda u onolikoj presuhoj Španiji.
Još i na vr' brda.



Ovo mora da je neko important drvo... bilo.



Stadoh... ko fol da uslikam.
Istina je - da ohanem.



Da ohanem i uslikam gelender.
Ni mi se dalo u potpunosti.



Onda ovako.
Curi voda niz gelendere!

Pa stvarno tih palača...



Palača i fontana...



Bogme i razvalina



Imao sam utisak predoziranja zelenišom



Ma jel ovo bambus, matere ti?



Šta sam ono reko za količinu zelenjave?
A šta će žalost?
Došlo iz puste Sahare u pustu Španiju pa pravilo sebi lični ovozemaljski dženet, oliti raj.
Il se ti dženeti, more bit, pišu veljikimi bukvami?

Grrr, koliko ih je.
Još će počet bioskopskim ekranima da se slikavaju.



Moram zidove slikat dok se uklonu.



Džaba.
Nema šanse napravit sliku bez ljudi na njojzi.



Taman sam pao u beznađe kad... vid prilike.



Pa još jedna.



I opet.
Da ne povjeruješ.



Kad je tako, dedera još jednu.

Poznata plutajuća biljka s poznatim cvetetom.



Ruines.
Za neke kažu: Nismo to mi. To su Francuzi u XIX stoljeću.
More bit. More.
Ko god da je razvalio, razvalio je.



Pravo ulica s dobrim fazonom po sredini (sredini slike).



Fazon je bistri i tekući.



Meščini da je desno Iglesia de Santa Maria de la Encarnacion a tamo dalje Palacio de Carlos V.



Baño de la Mezquita.



Nisu voljeli da se kupaju pa su stukli pločice i sve ostalo.

Pomenuta palača onog Petog.



Topče (x 4) ispred nje.



Da opale, kugle bi ovuda prolećele.



Kamion velike tonaže.
Za posebne namjene.



Torre del Vino.
Čuj - del Vino.
Aj dobro.



Alcazaba.



Otalen ždrak preko Plaza de los Aljibes.



Iz njima znanih razloga to je mačkasto područje.



Kao što rekoh.



S Plaza de los Aljibes prema Alcazaba.

Kad sam već na Plaza de los Aljibes, da vidim šta se vidi s Plaza de los Aljibes.
Desno.
Madraza de los Principes.
Što bi rekli university i knjižnica.
Osvajajući nasljednici su to sve fino poravnali i popalili jer nauka i put u raj ne iđu zajedno.
Iza - Patio de Machuca i Torre de Comares i još sila sitnijih (nekad važnih) građevina.



Nešto kao pravo.



Lijevo.



Podložno, stvorenja, ne baš zainteresirana za ljude... dok se ne ukaže potreba.



To ti o nama? ili: Aj prošetaj.



Dakle:



Unutrima tj. iza zida.



Sa zida.



U daljini Palacio de los Córdova (sredina desno) sada historijsaki arhiv i Casa del Chapiz (sredina lijevo) sada Escuela de Estudios Árabes.



Iglesia de San Juan de los Reyes, tamo dolje desno od sredine.
Na brdu, meščini, Iglesia de San Nicolás.
Ko kad ima tona tih iglesia.

Kuda došo.



Đe došo.



Kako to unutra izgleda.



Izgleda neosvojivo.



I kako se ovo moglo osvojiti?



Kako kad vidiš na kojoj je visini?



Moje oko sovino... il bješe sokolovo?
Oko oučilo pa objektiv primako interesantne štrkljaste kućerke.
Smandrljalo bi se to da se ne drže zajedno.



Kad je već rastegnut objektiv: Santa Iglesia Catedral Metropolitana de la Encarnación de Granada.