www.vozovi.com

Odavde sam prvim vozom otisao do Koblenza. Kako sam to mesto vec posetio, palo mi je na pamet da iskoristim prednosti interrail karte i da se otisnem nekuda vozom. Ideja mi je bila da opet odem do pruge visokih brzina. Limburg je bio najblize mesto za tako nesto. Stanica Limburg Jug nalazila se na pruzi Frankfurt - Keln, kroz nju prolaze vozovi sa 300km/h, ima dosta saobracaja, ima veliki most u neposrednoj blizini i sve to mi je prolazilo kroz glavu

Pronasao sam peron na koji je trebalo da naidje voz za Limburg. U vreme polaska voza nikuda ga nije bilo, a na peronu je bila masa ljudi. Svi su postajali zivcani i nesto komentarisali, naravno sto ja nisam razumeo. Zatim je pocela kisa, svi su nekuda krenuli da se razilaze po ostalim peronima, meni i dalje nista zivo nije bilo jasno, a na razglasu ovaj voz vise nije ni spominjan, niti ga je bilo u stanici. Siguran sam da nije prosao nekim drugim kolosekom. Da li je bio ukinut ili je jednostavno kasnio to nigde nije pisalo. Sledeci po redu voznje je trebao da naidje za pola sata. Posle cele te situacije kisa i sve losije vreme uspeli su i mene da oteraju. Morao sam da promenim planove, jer po takvom vremenu na pruzi visokih brzina nisam imao sta da trazim.

Seo sam u prvi regionalni za Frankfurt. Ovaj put sam se provozao desnom obalom Rajne, kojom dominiraju teretni vozovi. Voz je usput skrenuo i do ceone stanice Wiesbaden, pa je put trajao duze.

Moj voz, u putopisu vec spominjan, po dolasku u Frankfurt:




Kisa nije prestajala, tako da je bolje sto sam se vratio. U Frankfurtu i po ovakvom vremenu moze da se fotografise

Ovaj spejs satl od voza deluje jos mocnije nakvasen




Dolazi voz iz Vizburga:




Pa jedan iz gradica kraj Frankfurta, Hanau:




Isti taj se uskoro vraca nazad za Hanau:

Pogled prema jednom od nekoliko izlaza iz stanice:






Odlazi jedan uflekani ICE:




Privatni emv sa Jakobievim obrtnim postoljima:




Isti onaj voz iz Vizburga spreman za polazak:

Stulc




146-ica dolazi sa vozom iz depoa:




Putujuci svet iz Pariza:

Jedan kraci snimak vozova na stanici u Frankfurtu, sa najavom vozova i ostalim razglasom:



Pred kraj videcete i plavusu masinovodju...

U Frankfurtu dve noci proveo sam u hotelu/hostelu Meininger. Hoel je lociran neposredno pored stajalista S Bahn-a, Frankfurt am Main Messe (Frankfurtski sajam). Ovaj hotel sam odabrao jer je vozom lako dostupan (5min od hauptbahnhof), a cena mu je u periodu kada sam odseo bila znatno niza u odnosu na onaj preko puta Hbf u kojem sam odseo prosle godine. Cene nocenja u Mainingeru zavise od dogadjaja na sajmu, tako da mogu da variraju i skoce do tri, cetiri puta u odnosu na one kada nema desavanja na sajmu. Ja sam odabrao dane kada je povoljnije i to me je kostalo cca 15e po noci. Usluga koju nudi ovaj hotel je izuzetno dobra, sobe su moderno opremljene, ciste, imaju tv, telefon..., sto nije za ocekivati u hostelu. Zapravo neke sobe u okviru zgrade hotela imaju vise kreveta i krevete na sprat, pa se koriste kao da je u pitanju hostel, ali sa svim ostalim pratecim hotelskim sadrzajem.

Tokom trazenja sobe nekako sasvim slucajno sam stupio u kontakt sa glavnom sobaricom, koja je iz nasih krajeva. To se dogodilo kada sam joj postavio pitanje u vezi broja sobe, a kako me na engleskom nije razumela za broj koji trazim, jer je naucila samo nemacki, to sam mahinalno broj izgovorio na nasem jeziku. Tada se ona prijatno iznenadila. Bila je srecna sto moze malo da prozbori sa nekim na maternjem jeziku. Meni je to znacilo tokom boravka, jer sam imao besplatne kafe (inace kafa je kostala preko 2e), besplatnu upotrebu masine za ves, velikih peskira koliko mi je volja, a pred odlazak sam dobio i nekoliko malih prezenta, kao mali znak paznje




Jos jedna bitna stvar zbog koje sam odabrao da odsednem bas ovde bila je i blizina pruge. Kada sam kroz prozor sobe ugledao prugu, mozete samo da zamislite koliko sam bio srecan. Pored nekoliko S Bahn linija, ovuda prolazi i jedna od najopterecenijih teretnih pruga u zoni Frankfurta. Tuda prolazi dobar broj teretnih vozova iz pravca juga (Mannheima i jos dalje Svajcarske) za Kassel i dalji sever zemlje. Dakle raznoliki transport, kakav jedan vozoljubitelj moze samo da pozeli da vidi.

Onako bezveze sam okinuo dve slicice, ali dovoljno je da prikazem pomenuto. Jedan zatvoreni autovoz prema severu (TX Logistik Taurus sa ARS Altmann Autozug-om):




Voz sa izmenjivim transportnim sudovima za Svajcarsku:

05.09. Jutro 06:54, menjam kisni Frankfurt za kisni Minhen




Malko vise od 3h voznje ICE vozom, ali do sada mozda najvrednijih sati provedenih u voznji. Podrazumeva se da sam sedeo iza masinovodje. Veci deo putovanja nisam skidao pogled sa pruge ispred nas. Dok smo se vozili klasicnom prugom od Frankfurta do Nimberga dao sam sve od sebe da naucim bar deo signalnog pravilnika, odnosno za pocetak da savladam bar signalne znake signala na pruzi.
Delimicno sam uspeo u tome, ali ipak sam najvise naucio kasnije dok sam na internetu gledao snimke voznje iz upravljacnice, jer mi je uzivo sve to mnogo brzo promaklo.

Izmedju Nimberga i Minhena malo sam i snimao. Do Ingolstata pri 300km/h i kasnije do Minhena po obnovljenoj pruzi do 200km/h. Na pocetku snimka, dok sam snimao brzinomer sa leve strane nazire se deo kabinske signalizacije, sa daljinarom do sledeceg signala. Zeleno je ispred nas bilo za preko 12km, ali pri ovolikoj brzini to rastojanje se veoma brzo prelazi. Za cca 10 sekundi na snimku presli smo 1km U Ingolstatu vidi se most kojim smo presli Dunav, a kasnije nas je pratila jaka kisa.





Nürnberg - Ingolstadt - München from ICE 523




Dok smo stajali u Ingolstatu:

U Minhenu odsedam isto kao na proslom putovanju, kod Ljube. Iako je napolju kisovito i ruzno vreme, ne drzi me mesto i ubrzo odlazim da lutam nekuda
Najbrza prevozna sredstva za kretanje po gradu (pored automobila) su metro (U Bahn) i S Bahn. Onako usput sam fotografisao enterijer jednog metro voza, neobicno dizajniran:








Otisao sam da se malo provozam S Bahn-om oko grada. Uputio sam se na jugoistok, na prugu za Rosenheim, prugu prema Austriji (Salzburgu i Insbruku, dalje Italiji), kojom se odvija najveci obim teretnog saobracaja u ovom delu Nemacke. S Bahn-om sam stigao do mesta Grafing, poslednje stanice S Bahn-a na ovoj pruzi. Kako je bilo za ocekivati, tamo me je docekala kisa, kojoj se nije nazirao kraj. U trenutku kada sam ja stigao tamo, nije bilo drugog saobracaja, a obicno svakog trenutka tuda treba nesto da prodje. Naisao je samo jedan Taurus sa nama dobro poznatim Swietelsky radnim vozom, pa sam pomislio da su se obavljali nekakvi radovi na pruzi. Vracam se nazad u S Bahn.

Kod Minhenskog S Bahn-a, odnosno novih vozila koja se koriste (DBAG Class 423), mnogo mi se dopada zvuk motora prilikom ubrzavanja, a posebno na pocetku kada zavija. Mocno zvuci, a voz ima fantasticno ubrzanje, bas kako i treba da ima jedan gradski voz za brz prevoz putnika. Ubrzanje od 1m/s2 uzivo stvara osecaj da je mnogo vise i prosto lepi za sediste To ne mogu da prenesem na snimku, ali mislim da je sam zvuk dovoljan:



Imam jos nekoliko snimaka ovih vozova, ali to ostavljam za malo kasnije.


Da se ne cudite sto je voz na vecem delu prevoznog puta bio poprilicno prazan, bio neki period dana daleko od jutarnjeg i popodnevnog spica:

Zadrzavam se malo vremena na jednom mostu iznad "uskog" grla na izlazu iz Hbf, na München Donnersbergerbrücke. Nazvao sam ga uskim grlom jer prelazi sve koloseke, odnosno pruge u svim pravcima upucivanja. Od tri mosta na izlazu sa glavne stanice, ovaj je najpogodniji za posmatranje zeleznickog saobracaja, jer odatle nista ne moze neopazeno da promakne.
Na Donnersbergerbrücke nisam bio jedini vozoljubitelj koji fotografise i snima. U navratima nas je bilo nekoliko na istom mestu. Neko mnogo popularno mesto

Ne znam koliko se secate mog proslog putopisa i boravka u Minhenu, ali tamo sam pominjao pogled iz hostela negde u nivou izlaznog/ulaznog stanicnog grla. Pogled mi je bio upravno na prugu i skoro da nije bilo trenutka da nisam video prolazak bar jednog voza. Tolika je gustina saobracaja da uglavnom prolaze dva ili tri voza istovremeno, a neretko se utrkuju i po tri, cetiri u istom smeru. Posle jedne etape od tri voza u jednom smeru, prolazi na isti nacin tri voza u suprotnom, pa nastupa zatisje bez vozova, koje traje mozda i citava 2, 3 minuta, pa ponovo. U toku zatisja sa daljinskim saobracajem, mir remeti S Bahn u pozadini.




Sa desne strane nalazi se jedan od nekoliko depoa i TPS-a, a u njemu su od jutra do mraka garirana HZ kola, od voza EN 498/499, "Lisinskog":




Razvoj skretnicke lire na kraju TPS-a:




Neki dizelski RE, na kolosecima iz Minhen istoka, iz smera istoka ili juga gde preovladavaju neelektrifikovane pruge:




Zatim RE za Freilassing, mesto na granici Nemacke i Austrije, nadomak Salzburga:

Mnogo lep kontrast boja iz Austrije, jeste da vuce na crveno, ali razbija DB crveno - belu monotoniju




Cetiri spregnute BOB garniture (Bayerische Oberlandbahn GmbH). Ove garniture su vlasnistvo dobro nam poznatog privatnog operatora Veolia Verkehr, koji je blago receno, pored DB-a, okupirao nemacko zeleznicko tziste. Drzi mnostvo linija za prevoz putnika sirom zemlje, a bavi se i prevozom putnika u drumskom saobracaju.
BOB vozovi povezuju Minhen, preko mesta Holzkirchen, sa tri mesta na jugu Bavarske, Bayrischzell, Tegernsee i Lenggries.




Regio za Kufstein, opet pogranicno mesto izmedju Nemacke i Austrije, na pruzi za Insbruk i Brener:




Sada nesto bolje... DB Class 411 - ICE T. Sa svojom Vmax 230km/h najsporiji ICE od svih, ne racunajuci dizelsku verziju, ali zato najbrzi u ostrim krivinama




Zatim nesto starija, ali brza verzija, DB Class 402 - ICE 2, koji kada jurne ide do 280km/h:




Za kraj meni najdrazi voz, ICE 3, dizajniran za 330km/h, stim da u redovnoj eksploataciji ide samo 320km/h (u Francuskoj na LGV Est) ili 300km/h (u Nemackoj). U pozadini krije se jos jedan ICE T, a levo se nazire deo voza koji saobraca iz Nimberga. To je najbrzi regionalni voz u Nemackoj, Regional Express, sa 101-icom na celu i koji izmedju Ingolstata i Nimberga saobraca sa 200km/h (a od skoro predspostavljam i izmedju Minhena i Ingolstata, jer je u medjuvremenu podignuta brzina i na toj pruzi, sa starih 160km/h, na 190km/h i 200km/h):

Video snimak kao dokaz gore napisanog




Za vrlo malo vremena, odnosno dvadeset minuta, koliko sam proveo sa kamerom prosao je veliki broj vozova. U pojedinim trenucima nisam imao potrebu da prekidam snimanje, jer su u dahu nailazili vozovi jedan za drugim. Redosled nailazaka odprilike:

- ALEX za Prag
- ICE 1
- ICE 3
- Regio
- Regionalbahn (9 kola na sprat = kapacitet bar 15 klasicnih kola, a u pitanju je putnicki voz!!!)
- München-Nürnberg-Express
- Regio ili RegioExpress
- IC
- ALEX
- Iz zemlje izlazi ICE T
- RE
- RE i rezi lok 101
- Regio
- Spregnuto dva komada ICE T
- Regio
- Regio
- RAILJET
- ICE 1 i Regio (ili Regioexpress) u pozadini
- Spregnuto dva ICE 3, a pretice ih dva Regioekspresa (utrkivanje tri voza, od kojih se u datoj situaciji ICE 3 pokazao najsporiji ) (sedmi minut)
- RE
- Ponovo Regio sa 9 dvospratnih kola i dva spregnuta dizela na celu

- Na kraju cuveni, dobro poznati, komunisticki znak zabrane, stim da se u datoj situaciji, bar predpostavljam, ne odnosi na fotografisanje sa mosta, vec sa privatnog DB poseda na pesackom prolazu za lokomotivski depo.


Dakle, prosecan interval izmedju nailazaka je manji od minut! Svakako, tu nisam uracunao S Bahn, koji je sve vreme spartao na svojim kolosecima po strani. Ako bismo gledali i interval sledjenja uzastopnih S Bahn vozova, koji je oko dva minuta (interval nailazaka izmedju dva voza, posmatrano za oba smera, oko minut), onda bi to bilo malo preterano.