Russia-Prussia 2011

[rasha]

Šestodva'esosmicu je malo udarilo sunce, pa na displeju nikako nije uspevala da pokaže destinaciju, pored svih napora mašinovođe i vozopratnog osoblja:


Ima čak i 1. razreda, ali ne mnogo:


Upravljačka kabina DMV 628:


Putnički prostor:


Kad smo krenuli ka Berlinu već se bilo smrklo, pa nije vredelo slikati, naročito pri brzini od 160 km/h. Većina putnika nije ni imala kartu, već su je kupili od konduktera, po istoj ceni od 10 EUR, kao i na blagajni. Uglavnom su to bili turisti koji su iz Berlina išli na jednodnevni izlet u Ščećin. Interesantno je da je kondukter prodavao kartu onima koji je nisu imali, a nama koji smo imali nije pregledao. Posle jednog sata i 45 minuta vožnje stižemo na Berlin Ostbahnhof (istočnu stanicu). Ja sam tu izašao pošto se hostel koji sam rezervisao nalazio u blizini te stanice, a voz je dalje produžio preko glavne stanice do krajnje stanice Berlin Zoo. Na Couchsurfingu nisam uspeo da nađem domaćina jer sam počeo da tražim samo par dana ranije, a Berlin je jako popularan grad.

Berlin Ostbahnhof i REx iz Ščećina koji nastavlja ka Berlin Zoo:


Nastavak sledi

[rasha]

Da konačno nastavim putopis i privedem ga kraju. Možda je bila loša ideja staviti sve u jednu temu. Ako budem pravio ovako veliki putopis u budućnosti, svakako ću razmotriti da ga podelim na manje delove.

Iz svog hostela u nekadašnjem Istočnom Berlinu upućujem se cipelcugom, ka zapadu, tj. Alexanderplatz-u:


Na Alexanderplatz-u je poznati toranj, kao i železnička stanica Alexanderplatz. Ona se nalazi na glavnoj železničkoj saobraćajnici istok-zapad koja prolazi kroz centar grada. Na Alexanderplatz-u ima i finog tramvajskog prometa.

[rasha]

Taman kad sam rešio da nastavim, internet konekcija me izdala...No, sad je OK.

Nedaleko od Alexanderplatz-a je Crkva sv. Marije iz 13. veka:


I, ako se ne varam, Neptunova fontana:


Detalji iz Crkve sv. Marije:

[rasha]

Na drugoj obali reke Špreje je Berlinska katedrala:




Na ovoj slici odnos veličina nije verno prikazan:


U blizini katedrale je Muzejsko ostrvo, koje je na listi svetske baštine UNESCO. Muzeje na ostrvu su gradili pruski kraljevi, i oni spadaju u jedne od najznačajniji muzeja na svetu. Na ostrvu se nalazi 5 muzeja, Stari muzej, Novi muzej, Stara nacionalna galerija, Muzej Bode i Muzej Pergamon. O njima nešto više kasnije, za sad par slika:

[rasha]

Stara nacionalna galerija:




Ono što će vozoljubiteljima biti interesantno je da preko ostrva prolazi četvorokolosečna pruga (2 koloseka za S-Bahn, 2 za obične vozove):


Muzeji Pergamon i Bode i železnički most između:


A u ulici preko puta ulaza u ova dva muzeja postoji tramvajski kolosek. Nailaze tramvaji iz poprečne ulice:

[rasha]

Muzej Pergamon:


Prugom preko ostrva prolazi Regio Express:


Kao i InterCity Express:




A nekada su tuda i parnjače išle, kao na primer ova 12.12.1951. koju je uslikao Peter Heinz Junge:

[rasha]

Nastavljam svoj cipelcug pohod na Brandenburšku kapiju. U jednoj od uličica nailazim na DMV klase 605 (ICE-TD), tj. nagibni dizel ICE, koji saobraća na relaciji Berlin - Hamburg - Kopenhagen :


I na još jedan REx:


I na stanicu Friedrichstrasse:


I evo je, Brandenburška kapijam, sa jedne:


i sa druge strane:

[rasha]

Od Brandenburške kapije počinje Tiergarten, najveći park u Berlinu. U neposrednoj blizini kapije je spomenik Geteu:


U malo manjoj blizini je i neobičan memorijal žrtvama Holokausta:






U smeru Potsdamer Platz-a je zgrada Deutche Bahn-a:

[rasha]

Ovako izgleda nova četvrt u okolini Potsdamer Platz-a:


U ovom kraju su se nekad nalazile 2 jako važne železničke stanice, Anhalter Bahnhof i Potsdamer Bahnhof, koje su bile manje od jednog kilometra udaljene jedna od druge. Danas ni jedna ni druga stanica ne postoji (napravljena je nova podzemna stanica Potsdamer Platz za S-Bahn i R/RE vozove). Obe stanice su bile veoma razrušene u II Svetskom ratu. Međutim, posle rata Anhalter Bahnhof je delimično obnovljen i služio je za vozove ka gradovima u Istočnoj Nemačkoj. Kako su se ove dve stanice nalazile u Zapadnom Berlinu, a odnosi između zapadnog i istočnog bloka zahladneli, vozovi su prebačeni na Ostbahnof u Istočnom Berlinu. Anhalter Bahnhof, ionako u lošem stanju je srušen u 8. mesecu 1961. godine.

Ovako je izgledao Anhalter Bahnhof negde oko 1910. godine:


A ovako 1951. godine:


Što se Potsdamer Bahnhof-a tiče, posle II Svetskog rata bilo je pokušaja restauracije, međutim između 1957. i 1960. godine, svi ostaci stanice su uklonjeni.

Potsdamer Bahnhof oko 1900. godine:


Dugačka zelena površina je mesto gde se nalazio Potsdamer Bahnhof, danas Tilla Durieux park:

[rasha]

U oblasti oko Tiergartena jedno pored drugog nalaze se Crkva sv. Mateja:


i Berlinska filharmonija:


U centru Tiergartena je Stub Pobede, simbol pobeda Pruske u ratovima protiv Austrije i Francuske u 19. veku. Samo zahvaljujući tome što je pre II Svetskog rata prebačen na ovu lokaciju uspeo je da preživi ratna razaranja. Posle II Svetskog rata Francuzi su planirali da ga dignu u vazduh, ali su SAD i Velika Britanija vetom to sprečili:



Dve gospoje u rozlom su se slučajno tu zadesile


Posle malog odmora odlučujem da se uputim ka novoj Glavnoj železničkoj stanici. Usput prolazim pored Reichstag-a, zgrade parlamenta Nemačke: