Krim 2012

[rasha]

Odozgo je divan pogled na susedno uzvišenje. Siguran sam da je i ono bilo kanditat za izgradnju utvrđenja, ali su se na kraju ipak odlučili za ovo na kojem stojim:




Nakon toga, već izlazim iz okvira utvrđenja, ali se i dalje blago uspinjem u nepoznatom smeru. Ovo su dveri kroz koje sam prošao da bi napustio teritoriju Čufut-Kalea:




Nakoš što sam zemljanim putem kojim su prolazila vozila koja prevoze turiste koje nisu skloni pešačenju do Čufut-Kalea još malo krenuo u nepoznatiom pravcu kroz nisko rastinje se probijam na levu stranu, gde se pruža sjajan pogled na jedno selo u dolini:






Nešto mi nije dalo mira, pa sam još malo nastavio dalje i opalio ovu fotku sa istim motivom od malopre (malopre sam bio na ovoj steni levo):

[rasha]

Tu odlučim da je dosta i krećem se vraćati nazad. Treba ponovo prepešačiti sve ono isto i stići na električku. Naravno, nazad opet kroz Čufut-Kale i manastir. Ovde stoje parkirana vozila koja prevoze turiste po ne baš jeftinim cenama:



Još malo "ulica" Čufut-Kalea:










Pogled na dolinu, ka Bahčisaraju:

[rasha]

U povratku prolazim pored manastira:

[rasha]

Sedam na maršrutku koja me vozi do železničke stanice Bahčisaraj. Između Čufut-Kalea i manastira su postavljene tezge, gde mahom Tatari prodaju razne suvenire, a pored toga se tu može naći još svašta, od igle do lokomotive. Među ti stvarima sam našao jednu vrlo zgodnu, koju sam prvi put imao prilike da vidim u vozu između Irkutska i Vladimira. U pitanju je ručni masažer za teme glave i on izgleda ovako:




Na stanici je dosta mirno. Padala je kiša dok sam bio u maršrutki, ali je sinulo sunce u međuvremenu:

[rasha]

rethodnu električku do Sevastopolja sam debelo propustio, tako da je pao u vodu moj plan popodnevnog obilaska grada, a do sledeće je bilo još vremena te sam se malo šetao po staničnom platou. Cela stanica i okolina me je iz nekog razloga užasno podsećala na tipične manje stanice u Srbiji:

[rasha]

Na 3. koloseku je teretni manevarski sastav sa ČME3 na čelu:








Pokraj njega, na 4. koloseku je nekakva radna mašina:






4. kolosek:

[rasha]

2. kolosek:




Peron između 1. i 2. koloseka:




Soba za čuvanje prtljaga:




Upozorenje na ukrajinskom jeziku, kojim verovatno niko ne govori u Bahčisaraju:




Ćenifa:

[rasha]

Manevarski sastav je nekuda krenuo, u smeru Simferopolja:






Sa staničnoj zgradi ima neka tabla sa strane:




Na njoj veli:



"Odavde i sa drugih železničkih stanica bili su prisilno odvezeni deportovani sa Krima:
- avgust 1941. godine - Nemci,
- 18. maja 1944. godine - Krimski Tatari,
- jun 1944. godine - Jermeni, Bugari, Grci."


U međuvremenu, nešto pristiže iz smera Simferopolja. U pitanju je brzi voz 257 Moskva - Sevastopolj (klik na sliku za video):

[rasha]

Posle nekog vremena, konačno pristiže moja električka iz Simferopolja za Sevastopolj na 2. kolosek:




A na 1. kolosek u isto vreme i električka u suprotnom smeru, iz Sevastopolja za Simferopolj:




Treba stati na sredinu uskog perona. Koja li će prva?




Ipak električka Sevastopolj - Simferopolj prva pristaje, a ova u suprotnom smeru jako sporo ide pokraj uskog perona, zbog putnika na njemu:




Između dve električke:

[rasha]

Ulazim u svoju električku za Sevastopolj, koja čeka da električka iz suprotnog smera pođe, kako bi putnici koji su ostali na prvom peronu mogli da uđu. Zbog toga je u RV predviđeno malo duže stajanje u Bahčisaraju.

Unutrašnjost električke sa drvenim klupama. Svakako, nije za duža putovanja od sat-dva:




Evo nas u tunelu:




Nailazimo na sledeći tunel:




Ispred narednog je lagana vožnja:




Spuštamo se ka Inkermanu: