www.vozovi.com

Uhvatio sam neki poprilično pust period.
Ovo je najveća gužva.
S pripadnicima nekog... plemena... u sredini.



Nešto podkratili pa ogradili.



Po znaku se vidi da more i napred i nazad



MobilBonus.
Sila sličica.



Pa ova izgleda ... isto ništa.



Jel tako?



Al' su zato vagoni naspratni.



A ima i vaki'.



Da ne propustim oponenta.



Rasklopiva, mobilna hotdogarnica.

Šta ima iza?
Tramvaj.
Normalno.



Nekakvi pirati autobusni.



Nije džaba tu i policija zašnirana.



Tramvajski runolist i osunčani Švicarac prelazeći s left sajda na rajt sajd.



Biciklovi.



Sikh?



Još osunčanih Švicaraca.



Evo i ćoškastog.



I još jednog.



Pa okruglasti.

Stvarno ih ima mnogo i svakočasno.



Baš ono: Mnogo.



Aj' pređi na drugu stranu.



Prije ćeš krozanj.



Nekad se to i smiri.
Samo jedan (dupli) i jedan iza njega.



I nisu svi plavi.
Ama ne.



Eto još samo i po vodi da hodaju.



Nije ni čudo da to gore izgleda ovako.



A dolje ovako.



Lijepo za viđet.

Još malo iz sredograđa.



Ako mene pitate - ovako treba trajvan da izgleda.



U svrhu odmaranja umorenih nogica sjedosmo za stol u bašči.
Šta god da piše, pročitao i razumio.



Donesosmo si srkivo i te zverasmo unaokolo.
E fino.
Evo i tramvaja.



Evo i specijalnog.
U Tour de France duhu.
Saxo Bank.
Sponzor tima Saxo - Tinkoff (2013.)



Ne gledam ja samo trajvane.



Unikatno modificirana vrata.



Maserati Quattroporte.



Buba.
Bila nekad.
Sad je Bubac.



Ovo ne znam šta je.
Lijevo je kosooki, ženski Švicarac.

O vodi, u svezi sos nju i uz nju.
Reklo bi se mirna voda a most ne baš neke zavidne visine.



Malo sutra.
Prođe plovilo ispod.



Bogme su vode uzburkane.



S tom tvrdnjom se ptic ne slaže.
Mirno pluta.



Desni je specijala s disk kočnicama a lijevi ima neko dublje značenje.



Česma.
Ako si odrasla, oformljena ličnost, srčeš odozgo.
Ako si neoformljeno derište, s desnog nagaznika.
Ako si četveronožni lajavac (ili mjaukalo), srčeš dolje lijevo.

Liechtenstein.
Evo dokaz.



Vaduz, jelte?



Slikala se Maja kod zMaja.



Schloß Vaduz.
Tuj knjaz stanuje.



Knjaz - Johannes Adam Ferdinand Alois Josef Maria Marko d’Aviano Pius Fürst von und zu Liechtenstein, Herzog von Troppau und Jägerndorf, Graf zu Rietberg, Regierer des Hauses von und zu Liechtenstein.
Visoko da se penjem a i kasno.
Ne šćedo da ga obametam.



Nek paja ćoek a ja odo' u Austriju.

I... naravno... pošto je tu gdje jeste, a to je ono isto mjesto na kojem je vazda bijo kad sam tuda prolazijo.
Već svima na vrh glave popentrani Jenbach.
Svratih.
Postalo stvar navike.
Štacijon, za dva polazni a za jednog prolazni.
Metarski, zubati, Achenseebahn.
Jes da ođe nema zube al' ne znači da ih nema gdje treba da ih ima.



760 milimetarski Zillertalbahn.
To je onaj što skuplja rashodovano , nepotrebno i zastarjelo smeće po Bosni, uglanca, lakira pa za skupe pare prodaje u Austriji.



Jede.
Radiće nešto danas.



U sredini, obični i uobičajeni, simplex skoro pa - vulgaris, ÖBB od 1435 mm.



Suvenirničko - kartoprodajno mjesto.
Ispred, a u sredini, ono bitno za pentranje po brdima.



Ovi su stari cirka oko 125 godina.
Oni preko puta stotinjak i zeru više.
Al' ne znači da su zastarjeli.
Ma jok.



Usamljeni putnik.
Slika, skoro, pa umjetnička.
Psiho - socijalno - filozofska.



In the meantime, prolazi lokomotiv, vjerojatno drag poznavateljima loptastih sportova.



Hannah ga navlači.



U početnu poziciju.

Utovar putnika.
U prednjemu planu Europejci.
U stražnjemu, Đaponezi.



Ono prvo je bila "trica"
Ovo je "dvica"



Još se i on smandrljava odozgo.
Poprilična živahnost na stanici.



Taj isti al' nešto malo kasnije.



Taj isti al' nešto još malo kasnije.



Georg.
3.
Jel' zato što ima 3 pipe?



Osmatračko - zakočni čovjek i, uz navedeno, potezač zvonceta.



Razbarušeni Lokführer.



Prolazi lokalac.



A i kafanica je na svom mjestu.



Sunce sija ko tepsija.
Sve, baš onako kako treba.

Polazi.



I Hannah ima 3 pipe.
Znači: Nije u tome stvar s onom tricom.



Još malo pa će uzastrmo.
Biće to naporno al,' ako je moglo pet četvrtina stoljeća, moći će i sad.
I ko zna koliko još puta?



Pošto ovi odoše odoh i ja... na drugu stranu.

Sviđa mi se ovaj vagon.



Pošto mi se sviđa, evo i s druge strane.



A tek ovaj.



Evo onog što je jeo ćumur kad sam ja došo.



Zakačeno.



A da!
Da ne zaboravimo novine.
Relativne novine.



Pa novo je.



Malo ga straga.



Ima utovarnjak u vagonu iza sebe.



Uz sve zamislive zvukove iz okoline pojavljuje se i jedan odozgo.
Rudarska posla!
Znam za one što kopaju doli.
Pa za one što kopaju na površini.
Ovi kopaju na nebesima?

Žuto dvovratno.
Važan stvar.
Ćenifa, hala, izmetana, defekator...
Conditio sine qua non.
Koga je zavrnulo, a nema đe, zna koji je to belaj.
Ma... skoro pa vrata raja jer...:
Nakon sranja
dolazi do olakšanja.
Letiš ko 'tica.



Žuto jednovratno.
Biva bahnhof.
Djeca - džaba!
Dođe mi da pomatušim (senilni su u isto vrijeme i djetinjasti... kažu).
Isplati se.



Kako je vozoredno bilo dugo za čekati, u potjeru za zubatim.
Davno prošao.



Zaustavljanje na jednoj krivini u svrhu bacanja pogleda na Inntal.



Folklorno - tradicionalno - turistički fazoni.



I ondak naletim na višekilometarski zastoj na putu.
Okrenem nazad i usputno štroknem.



Ođe mašinu prebace na prednju stranu pa nizbrdo do jezera.
A i to je već obavljeno.
Jah. Daj šta daš.