www.vozovi.com

Sve cene cu izrazavati u evrima, jer mi je tako lakse. Potrebno je znati da je za svo placanje robe neophodno imati franke. Cuo sam da bi bilo bolje da sam sa sobom poneo franke, na primer da sam ih kupio pre polaska na put, jer je nepovoljniji odnos prilikom konverzije u Svajcarskoj i da banke podosta naplacuju usluge konverzije.

Par prolaznika sam pokusao da pitam ima li bilo kakve menjacnice u blizini. To sam ne znajuci nijedan jezik govornog podrucja te zemlje, cinio na engleskom. Prva prolaznica je normalno zastala, ali cim je cula da je pitam na engleskom, okrenula se i otisla. Zatim sam zaustavio stariji par, pitao ih da li pricaju engleski, na sta su slozili facu na veoma ruzan nacin, odgovorili: "Only Swajc" , okrenuli glave i otisli. Ne znam ni da napisem, jer nikada nisam cuo da postoji takozvani svajcarski jezik, ali tako su mi odgovorili! Zatim sam naisao na jednog "ljubaznijeg" gospodina, koji mi je odgovorio: "No". Posle tih nekoliko neuspelih pokusaja, nastavio sam dalje, potpuno razocaran u takav narod. Verovatno vam je poznat onaj prvi osecaj, kao reakcija na sve to, koji vas drzi nekoliko minuta, jer ko bi ocekivao takvu reakciju, koju ranije nisam mogao ni da zamislim.


Uputio sam se u potrazi za bilo kakvom menjacnicom ili u krajnjoj nuzdi prema bilo kakvoj banci. Usput sam se brzo oraspolozio, a na to je verovatno uticao prelepo uredjeni grad:






Zanimljivo na semaforima u Cirihu jeste zuta svetlost za pesake. Kada se zavrsava zeleno, pali se zuto i upozorava pesake da bi trebalo da se zaustave, kao sto je semafor za vozila. Jedino kada se zavrsi crveno, odmah se pali zeleno, nema potrebe da se pesaci pripremaju za polazak










Na ulicama se mogu videti uglavnom skupoceni automobili. Bogati Svajcarci znaju sta valja, pa kupuju dugotrajne i dobre marke automobila. Pogledajte samo ovu elitnu ulicu kroz koju sam sasvim slucajno prosao, u njoj jedan auto vredi koliko i nas jedan prosecan stan na Balkanu :-D







Ponovo sam sakupio smelosti da pitam jednu baku prolaznicu, gde mogu da pronadjem menjacnicu. Ona je kada je cula engleski, blago ustuknula i rekla nesto u smislu da me ne razume. Bar nije okrenula glavu i otisla, kao u prethodnim neuspelim pokusajima. Ja je pitam za: exchange office, ona mi kaze: "Bank", ja ponovo, ona ponovo: "Bank", ja onda pitam za mesto gde mogu da izvrsim currency exchange, ona me gleda cudno i opet ponavlja: "bank". Vec sam pukao, bilo mi je dosta i rekao sam samo, gde je najbliza banka? To pitanje je nju totalno zbunilo, a kako i ne bi kada takvo glupo pitanje nikako nije bilo na mestu, jer kada se nalazite u Svajcarskoj, drzavi celokupne svetske finansije i kada ste u Cirihu, centru svetskih finansija, banke vas okruzuju bukvalno na svakom koraku! Problem je sto ja nisam zeleo da menjam novac u banci, ali tako je na kraju moralo biti.

Stekao sam utisak da su Svajcarci zatvorena nacija, ne bih zeleo da kazem neljubazna i da su ljudi losi, bez obzira sto sam od nekoliko njih na ulicama doziveo pravu neljubaznost. Verujem da je istina sto sam cuo, da mnogo rade, da su veoma stedljivi i da se posle posla odmah povlace kucama. Medjutim, veoma su sredjeni, vole svoju zemlju, brinu o ekologiji i cistoci na svakom koraku. Mogli bi mozda po nesto i mi da naucimo od njih.

Ulica u kojoj sam se natezao sa bakicom:

Ponovo sam u starom gradu, u centru:







Nastavljam ulicom Rennweg strasse, prepunom raznih zastava, ne znam da li su tu i ambasade:







Ali zato sam opazio ovu foto radnju, GANZ. Da li je to od naseg forumasa Ganz-a sa railserbia.net?






Na dnu te ulice cujem da jedna zena telefonira na nasem jeziku. Taman mi je to trebalo, da se raspitam za neki supermarket. Uputila me je na supermarket COOP, kako ona kaze lanac marketa coop je najjeftiniji za pazarenje u Svajcarskoj. Nikada ga ne bih pronasao bez njenog uputstva. Zapravo svi veci marketi u Cirihu su ukopani ispod zemlje, uglavnom u podnozju neke zgrade, bar ovde u centru grada.
Ovaj se nalazio u ulici Bahnhofstrasse, jednoj od glavnih ulica u gradu, koja direktno povezuje glavnu stanicu sa jezerom. Kazu da je za soping ona pravo mesto, ali samo kada bi cene bile "normalne".

Nisam imao vremena da se zadrzavam usput kraj restorana. Informacije koje sam proguglao kazu da je cena jela u proseku 25 evra, ali gledajuci cene drugih stvari po gradu, to mi deluje malo. Cene brze hrane su veoma visoke. Parce pice je od 5 evra pa navise, kobasice sto su se prodavale kraj jezera bile su oko 6,5 evra. Sve je veoma skupo u Cirihu pocevsi od namirnica u supermarketima, preko odece i obuce pa do javnog prevoza. Cena zelene salate u supemarketima je oko 2 evra, kilogram jabuka prosecno oko 4 evra, 100 grama obicnog parizera je od 2 evra, pa nadalje. Kao sto sam video u Nemackoj i Austriji, i ovde su suhomesnati proizvodi naredjani na gomilice, vec iseckani na kolutove, tako da ne cekate uslugu secenja na masini. Samo kazete koliko vam odsecaka treba. Cene pojedinih su veoma visoke. Hleb se uzima ceo, kupci ga po zelji ubacuju u masinu za secenje, za jedan sekund izleti poptuno iseckan hleb. Cena mu je od 4 evra za neki najobicniji, pa nadalje. Nemojte se nikada oblaciti u Svajcarskoj. Cena obicne pamucne jednobojne majice kratkih rukava je 20 evra, a ako je na istoj toj majici natpis Switzerland ona je vec 30 evra.

Cokolade preporucujem da kupite u supermarketu Coop. Inace u supermarketima izbor cokolada je neverovatan. Moze da se nadje i lepa, ukusna mlecna cokolada od 100 grama za oko jedan evro. Kada sam video koliki je izbor cokolada pozlilo mi je. Nekoliko dugackih rafova samo sa cokoladama, poredjanim po kvalitetu i cenama. Od na primer 1 evro, pa do preko 20 evra za komad. Mene je sasvim zadovoljila ona od evro, ukusnija dosta nego cokolade koje se u nasim zemljama mogu naci.


Nemojte mi ponekada zameriti sto postavim i sken nekog racuna, ili karte, smatram da to upotpinjuje putopis, a meni je drago da se podsetim sta sam, gde i kada pazario

Ne znam da li postoji railfan koji sebi ne bi priustio deo vremena da se proseta po glavnom kolodvoru. Sa kratkim, ali jako vrednim obilaskom grada je gotovo, do voza je ostalo oko sat vremena.
Iz Bahnhofstrasse ulazim direktno na 51. kolosek. Koloseci pod brojevima 50 su namenjeni za S-Bahn.

Svajcarci su poznati po neverovatnoj tacnosti. Prosek kasnjenja vozova na godisnjem nivou, na celoj zeleznickoj mrezi, iznosio je prosle godine oko 3%. Ostro oko moze da primeti kako su im uskladjeni satovi na peronima. Primeticete da je polozaj sekundare na oba sata identican. Toga kod nas nema.
Ova teta se ziva polomila u pokusaju da stigne na voz






Stanica obiluje raznoraznim vozovima. Dosadno ne moze biti ni u jedno vreme tokom dana. U svakom trenutku nesto dolazi, odlazi, krece se (ne racunajuci S-Bahn koji samo stanca). U vremenskom intervalu od desetak minuta, pojavio se jedan ICE iz Nemacke, koji ovamo dolaze preko Basela, jedan Railjet iz Beca, jedan nagibni, itd...

Evo Railjet-a:





Bilo je i praznih koloseka:






Ali ne zadugo, na isti ulazi jedan Glarner Sprinter, emv koji saobraca kao Regio Express, od Ciriha do mesta Linthal. Po izlasku iz Ciriha krece se prelepim krajolicima pored obale Ciriskog jezera:







Nije proslo puno vremena i vec odlazi na put:

Iz daljine jedan dugacak voz planinari, pentra se iz rupe. Ne znam da li je IC 730 iz St. Gallen-a za Zenevu, ili IC 580 iz Chur-a za Basel. Gledam red voznje i u isto vreme stizu oba voza, malo konfuzno





Ovaj se dobro izlomio ulazeci u skretanje na svakoj skretnici, dok nije stigao do svog perona. Ne znam kako se snalaze otpravnici na kuli u stanici sa ovolikim skretnicama i kolosecima, a onome ko je projektovao ss uredjaje za sve moguce puteve voznji i ne preklapanja jednih sa drugim, svaka cast:







U isti voz odmah ulazi masinovodja na kraj voza, u vagon sa upravljacnicom i spreman je za polazak. Nema se vremena za gubljenje, a pogotovo da se ceka masinovodja koji je dovezao voz da predje na drugi kraj. To se praktikuje na mnogim razvijenim zeleznicama. Evo jos jednog slicnog voza:





Ode...






Tu je i jedan nagibni, ICN 672(Intercity-Neigezug), iz mesta Chiasso. Nije mi samo jasno zasto ne ide iz Italije, iz Milana, koji je svega par kilometara juznije, vec polazi iz pogranicne stanice Chiasso.
U pozadini voza se vidi i stanicni toranj, odakle se nadgledaju koloseci i upravlja stanicom:

Malo starija masina Re 420, opet sa nekim jako dugackim vozom:








Plan stanice, gornjeg i donjeg nivoa, kao i linije Sbahn vozova:







Zanimljivo je sto na svakom peronu postoji pano sa ucrtanim sastavom svih vozova, osim S Bahn, ali i ovako ih je mnogo:

Jedan kratak video, malo vozova snimljenih u glavnoj stanici (Zürich Hauptbahnhof):






Po dolasku u Cirih, raspitao sam se kod jako ljubaznog osoblja na info salteru stanice, za vozove za povratak u Haidelberg. Ima mnogo varijanti, najbrze je preko Bazela, a najjednostavnije direktnim vozom IC 182 (parnjak sa onim kojim sam dosao u Cirih). U Nemackoj na info salterima vam daju velike A4 papire sa odstampanim planom putovanja, a ovde sam dobio to na cvrstim manjim papirima:






Evo mog voza:





Polazak i izlazak sa 18. koloseka sam snimio (Zürich Hbf - Zürich Hardbrücke):





Topla preporuka, odgledatisledeci video, sta se sve izdesava na izlazu/ulazu u stanicu u roku od 61 minut, ubrzan snimak:

http://youtu.be/wL8J0Vj46jg





Jedan nagibni dok izlazi iz stanice:












Sto se tice samog grada Ciriha, kao sto se dalo videti na fotografijama, mnogo je lep. Fascinirali su me mir i tisina koji vladaju ulicama. Grad je mali i nije potrebno vise od 2 dana da se obidje pesice, ukljucujuci obilazak Ciriskog jezera i nekih predgradja. Kada se govori o kompletnom obilasku, gde se uzivanje u razgledanju i setnji i opustanju kraj jezera i u pomenutom miru i tisini, smatraju neophodnim, potrebno je najmanje nedelju dana.
Atmosfera u gradu je jako mirna i relaksirajuca. To je blistav, izuzetno cist i besprekorno uredjen grad.

Pre posete ovom gradu, pricao sam da je Prag na mene ostavio utisak najlepseg grada koji sam ikada posetio, ali jednom kratkom setnjom kroz Cirih, prvi put sam uspeo to misljenje da promenim. Cirih je drugi grad koji me je apsolutno zadivio.




Toliko o ovom lepom i skupom gradu.

Vredi ga posetiti, necete se pokajati.
Nikada ga necete zaboraviti!

Malo fotografija infrastrukture usput:







U stanici Singen smo promenili smer i odatle nas dalje vuce nemacka masina:








Dvokolosecna pruga izmedju Singena i Tuttlingena:

Negde medju fotografijama iz prethodnog posta nastalo je 3 video snimka. Uklopio sam ih u 18min dugacak filmic, vecim delom snimljen na jednokolosecnoj deonici pruge Singen - Stuttgart (Horb). Videli ste kod prethodnog klipa snimljene trase u dolasku u Cirih kako je bio potreban veliki trud stajati oko 1h na kraju voza i skoro nepomicno u ruci drzati kameru da bi se trasa snimila, kada vec nisam poneo stativ. Iz tog razloga nisam snimio celu trasu sada, ali je dovoljno lepo videti i ovaj deo. Sunce je idealno padalo za snimanje pruge, a dobre su bile i brzine kojima smo se kretali, da video ne bi bio monoton (prosek oko 120km/h, pa do 140km/h, sto je za jednokolosecnu krivudavu prugu sasvim dovoljno). U videu od minuta 06:20 pa do kraja snimak nije prekidan, tako da se moze lepo sagledati sva infrastruktura i signalizacija kojom raspolaze ova pruga. Ima dosta ukrsnica usput, nije bilo ni mesta ni potrebe za ugradnjom apb signalizacije, tako da postoje konkretni predsignali, ulazni i izlazni signali, zajedno sa ponavljacima predsignala ulaznih signala, ugradjenih u krivinama, sve po ps-u kako bi to i na nasim prugama trebalo da bude, ali nije. Meni najlepsi deo videa i najlepsi predeo kojim se vozimo je od 14:20 do 16:40, ali zavisi od ukusa, pa procenite sami.

Ovo je prvi video koji sam slao da bude raspoloziv za gledanje u full hd-u, bez obzira sto nije snimljen kao pravi hd video. Kvalitet je na 720pix sasvim zadovoljavajuci.

Karta radi lakseg snalazenja:





"Süden Deutschland Eisenbahnlinie Singen - Tuttlingen - Rottweil"

Dolazak u Heidelberg bio je oko 21h, direktnim vozom IC 182 koji je nastavio za Frankfurt (u trenutno vazecem redu voznje ovaj voz je skracen do Stuttgarta). Evo mog voza i masine serije 120, koja nas je vukla od Stuttgarta, gde smo po drugi put menjali smer voznje:




Ode...






Pored stoji jedan regio, sa meni uvek lepom masinom serije 146:





Tu je i Sbahn iz Mannheima:





Nema vise zadrzavanja na stanici, morao sam otici na odmor i spavanje, sutradan me je cekao dug put za Pariz...

U 08:14 ujutru napustam Heidelberg, vozom IC 2273 i odlazim u Karlsruhe, gde cu presedati na voz za Francusku. Brzinom do 200km/h, za odprilike pola sata, sjurili smo se oko 60km juznije do Karlsruha.
http://www.bueker.net/trainspotting/map ... r-area.gif

Voz kojim sam dosao tu zavrsava voznju:







Imam oko pola sata pauze, koju provodim fotografisuci vozove po stanici. Dolazi jedan dupli ice, mislim da je ICE 602 iz Basela za Dortmund: