www.vozovi.com

Ćiro_bos wrote:...Nego otkuda onoliko škoda vozila u pratnji? Je li to možda bio sponzor?....

Napisak da je Škoda sponzor Toura i oficijelno vozilo.

Rekoh li da je od strane gledateljsva obavljen lov na ove stvarčice?
Rekoh.



I da mene nit' jedna ne zapadne?
Nema šanse.
S odlučnom odlučnošću pristupih radnjama u svrhu pribavljanja nečeg takvog.
Kako je ovdje odmah obavljeno "čišćenje" logičan zaključak je da je i ono prethodno davno pometeno.
Drugi logičan zaključak je...: Ćeraj za njima.
Možda je neko nešto previdio.

Šta si se namrgodio?
Neću tebi tablicu odvalit.



Deri za trkačima.
Direkcijon - Serres.
Jes al pored puta...
1950. su vozili s ćoše Afrike za Pariz.
2000. godine, ponovo.
Jel to jedan od njih?
Nije ni važno.



Ulazeći (uvozavajući se) u Serres, te polako i oprezno prelazeći preko pruge, uočih svojim okom sokolovim ono što mi treba.
Na stražnjoj strani od oznake za Signal automatique.
Ekipa je, po iznenadnom zaustavljanju, te izdavanju naredbe, promptno pristupila aktivnostima demontaže.



Iz raznoraznih razloga to je rezultiralo sviranjem svirena i raznim vrstama negodovanja okoline i mimoprolazećih.
He.
Nisam im ja kriv što smo mi prvi stigli.



Tako ti mi pribavismo neočekivani suvenir.
Rijedak primjerak u odnosu na hiljade onih strelica.
Nakon toga je obišo po Evrope a sad je ko'mene ko'kuće.

Usputno pokupismo ovaj papirus s jedne od onih pregradnih ogradica.
Skoro na svakoj je taki.
I taj je papirus ko'mene ko'kuće.
Papirus ko papirus.
Zasad.
Al za 100 godina...



Kako je ovo u suprotnom smjeru našeg planiranog pravca, pogled na Serres, preko mosta, kroz kružnjak, pa nazad, je'no 15 km.



Ha!
Budućnost specnaza (jedinice specijaljnava naznaćenija) i ekstremnih sportova i vještina.
Ima ih 7.
Naravno.
7 je izuzetan broj.
7 veličanstvenih.
U originalu: 7 samuraja.
Onaj zadnji, plavi, je Toširo Mifune.
Prerušen al to je on.



Vidi, vidi!
Od bicikleta se more svašta spraviti.
Pa iznajmljivati.
Pa zarađivati.
Pa se obogatiti.
Pa... kupiti još jedan.



Jureći britanski jahači na francuskim putevima.
Još s kamerom na glavi.
MI6?

Počeo sam i pratim Te. Kao što sam i rekao tekst je prva liaga, detalje opasno lovis.

Nije mi nšto jasno, kako njega kolena ne bole?
http://i17.photobucket.com/albums/b99/M ... C_0801.jpg

Mogao si mi maznuti ovo ratkapu, dobro bi mi dosal.
http://i17.photobucket.com/albums/b99/M ... C_0621.jpg

Nesto mi nije jasno oko uspona na Stelvio, ovo ako nemas zvjerku od tomobila ili nisi penzić nemoj se ni penjati. Do duše kako bih se ja popeo, možda tabanfijakerom.
http://i17.photobucket.com/albums/b99/M ... 3/AUT4.jpg

http://i17.photobucket.com/albums/b99/M ... /AUT11.jpg

http://i17.photobucket.com/albums/b99/M ... lvio33.jpg

Lp Bo Bo ;) .

Pored brda na koje je neko turio stjenčugu a na njoj neko nešto sazido.
Bar dvojica nekova je ođe svoje prste imalo.



Kroz klisure, gudure i vododerine.
Tiha voda brijeg dere a brdsko-brzinska pogotovo.



Paravodopadalno ženska persona u fazi namakanja.
Oni gore, jedan level više, s gornje slike, bi se morebitno i spušćali do nje al ne niz vodu.
Zato se jedan spušća niz stjenčuge.
Vidi mu se kapitalni segment tj. glava.
Spušćava se il bježi?



Urez, zasjek, usjek, prosjek...
Tu talizneš i neš u vodu upast.
Samo se raspljeskaš o kamenčinu.



Svuđe ove sedimentne stijene.
Ovo je valjalo naslagat.
Paralelizam na djelu.
Nekad je moro bit vodoravan al sad nije ni vodoravan a nije ni horizontalan jer nije na horizontu.



Nemo da me neko uvjerava da je ovo opstalo jerbo drvo na njeme raste.



Pauzirung uz izvorić hladne, bistre i srkabilne planinske vodice.



Veri blizu puteljak s Tour de France ogradicom.



Accès difficile?
20 %!
To je more than difficile.
To je très difficile.



Ukazno usmjeravajuće orijentacioni stub sam vidio.
Nisam vidio knjigu za dešifriranje.



I konglomerat ovovremenskih putokaza.
Ko malo bolje pogleda i prouči reći će: Pa kuda si se to ti lomatao?
Pa i ja sam se to, zgodimično, upitavao: Kud se ovo ja lomatam?

Nisu fleke na ekranu al nije ni desant na Drvar.
To oni nako... iz zabave.
A možda foliraju da je iz zabave.



Oćeš da sjedneš?
Moreš pod drvo zeleno a moreš i pod črveno.



Vrlo često sužavanje puta s jedne strane (pa tuj parkiraju).
Da se ne bi osjećao oštećenim, nešto dalje je ista takva setuvacija s druge strane a biva da se ne bi jurcalo po džadama.



Specijalci a još su i animalni CCTV.



Gledajući sjenu skontah zašto je kućica tu gdje jeste.
Ako nije iz neki' drugi' razloga.



Ne šćede se okrenut dok mu nisam svirno.
A i to je bilo u stilu: De ba, okani me se.



Meni da promakne Spaček?
Nema šanse.
Kako god da ga zašnjiraš.



Rupicijum za profur kroz brdo.
Više nego jednosmjeran.



Mora kroz rupicijum jer je naokolo vako.



A i ovako.
Neko se dosađivo na nastavi pa u sredini rupu izdubio?



Profura gracilna Quad gospođica.
Kroz S krivinu, preko mosta, bez da se prevalila.
Stabilna ličnost.

Mehari.
Na osnovi Citroena 2CV (Spačeka)
Ovo za one kojima to nije bilo poznato.
Očekujem da oni kojima je poznato reknu: Jes'. Tako je.



Kad kamen pusti rizoide će izraste obelisk.
Onda će skupo da ih prodaju.
Il' je ono... instalacija.
Il' je nešto dublje i važnije?



Vakih dvorcoidnih kuća ima... Ma ima ih u izobilju.
A i dvorcova ima u izobilju.



A vendre.
Ne vendra se Citroen H.
Vendra se ta kućica s bazenom što joj slika okačita.



I konačno... al jako kasno, po stravičnoj vrućini i isto takoj gužvi, jerbo njaki festivalski dani bjehu... pa dok sam silu krugova i osmica napravio dok sam ugurao arabu na jedino slobodno parkirno mjesto a i to bješe, iskreno rečeno, nelegalno al eto... vašar pa more svašta.

Sur le Pont d'Avignon



Gužvalijus nije vidljiv.
Sav silni puk se naguravao po gradu.



Koliko se razbiram u đeografi ova voda je Rona a po njojzi plovi brodica.



Spram tankera i kontejneronosaca i nije baš čemu.
Samo 110 m dužine.



I još je iz bezmorne zemlje.

Palais des Papes.
Morao sam da je presvjetlam da bi se viđelo da jeste to što tvrdim da jeste.
To je to što jeste.



To zato što je tresno mrak odozgo pa je to izgledalo vako.
Uslikato ispred onoga što je uslikato i gore pokazato.
Jedva se progurah kroz onu gomilu ljudsova što se vidu u dubini polja.
Nije to ništa kako je bilo po sokacima i glavnoj džadi.



Već veri kasno bješe.
Ipak odvukoh ekipu na suprotni kraj grada Avignona.
Zbog štacije koja je na suprotnom kraju glavne gradske džade.
Pustošna bješe.



Ko kad jeste pustošna.



Redovozni spiskovi govorahu da do sljedećeg voza ima par sati.
Nemere se silom.
Put pod noge pa nizbrdo.
Na obali osvjetljena željezarija koja se vrti.
Iz nekih razloga izgleda nakrivo nasađena.
Ma... i u 3D mi je izgledala nakrivo nasađena.



Nasupajuća noć je uptrijebita da se preprtljamo na suprotni kraj zemlje Francije.
Tuj će da bidne i ponešto od... onog.
Evo jedna slika od tadašnjeg sutra.
(To sutra je pentravanje u zemlju Andoru, s 2 R, ako je to važno)

Onda sam ti ja svratijo u Nimes.
Bijo je totalni mrakan uz sam kajnd of kišica.
Malo sam i prohodavo al nisam slikavo.
Đeš ba da mi sprava pokisni.
Ne'a šanse.
A svratijo sam i u Montpellier.
I tuj je bijo mrakan.
A bijo je i sam kajnd of potop.
Ima i trajvan koji u ta doba ne hodi pa onima održavajućima nisu vode smetale ni trajvani neg su nešto remontovali, štelovali, popravljali, namještali...
Samo sam se provozavo u svrhu prikupljanja podataka za, morebitni, nekst tajm.
Nije loše štogođ ostavit za nekst tajm.
More bit i bidne... taj... nekst tajm.

Kao što obično biva, u neka doba i svane.
Dokopavajući se onoga što se zove Perpignan, vidiš svašta.
Manfrinato ga zivo naokolo al ga šteta ćerat po hajveju pa njega ćeraju na prekolici.



Aston Martin DB9.
Kažu da i nije neka para te da se more novi uzet za 200.000 dolarsa (cirka - oko)



CYM!?
Kajmanski otoci!?
Ma daj...
A opet... šta znaš?
Ima nas svakakvih.
More bit i jes'.



A kad se dokopaš onoga što se zove Perpignan onda žmajguvac, iskopčaš se na put N116 i kosiš udesno.
Počinju se pojavljivati i normalni ljudi s nenormalnim vozilima.
Veri impresivan Spaček u odličnom kondišnu.
Ko s trake.
I fini neki ljudi.
Bar u tim trenucima.
A ni Bemve nije za bacit.

Ille-sur-Têt.
Veri važno mjesto.
Bar za onih pet iljada što tu žive.
Ovo vidljivo je, po svemu sudeći, Église Saint-Étienne.



Aha!
Rekoh li ja?
Ima da bude pruga.
Ima da ima jer znam da ima.

Ako nisu došli naši pa ukinuli.

Još nisu došli.



Marquixanes.
Pti vilaž.
Podatoci ka'u da ima petstotinjak stanovnika.
I tako stoljećima.
Ko bi reko?



Vidiš, vidiš.
Ima tu toga.
Kako ono bješe?
Signal automatique?

Sos levu stranu se lepo vidi kako se poštuju propisi o zalepljivanju plakata.
Ima da se lepi de ti rečeno il ima da te nema.



Ima, ima pruge.
Stalno pored il preko nje.
Pođekad i ispod nje...
To se kod nas ka'e: Dežavi na jednoj od gornjih slika.



Eus.
Ima četirstotinjak stanovnika.
Kažu da postoji od devetog senčuri a crkva od 12.
Crkva je, naravno, od onoga Saint-Étienne.
A od koga bi drugog?
Meščini da je svaka druga: Saint-Étienne.



Ka'e:
Ne se približavat jerbo pušćaju vodu bez upozorenja što je, navodno, opasno po život.
(More bit kakva brana. Ne viđo je. Nije WC pa da pušćaju vodu.)
Vlasnike nije briga ako si pročito pa nagrabusio jer ni tebe nije briga.