www.vozovi.com

E sad jedno važno mjesto.
Biva - Villefranche-de-Conflent.
Naspramno mu je ovo.



A on sam je ovo.
Čvrsta građevina na uskom mjestu.
Kao što znamo - u svrhu nepropušćavanja nepoželjnih prolaznika.



Navodno postoji od 11. stoljeća i ima dvjestotinjak stanovnika. (Sve gore i gore)
Baš čvrsta građevina s vidnom ulazno - izlaznom kapijom.



Čudna pozicija za potočuljak al prečisto da bi bio kanalizacijon.



The kapija iz nešto malo bliže.



The kapija iz nešto mnogo bliže tj ona u užem smislu riječi.
Čemu onaj dolje izrez?



Villefranche-de-Conflent iznutra.



Osmatračko - stražarsko - opucavajući punkt.



Jedini prostor gdje bi se moglo parkirat da nije zagrađeno.
Ja se ugurah pred ulaz gdje i svi ostali.
I prošli put je bilo isto.
Nekako skreneš na, nazovi, parkig.
Nekako se i provučeš.
Okreneš 2-3 kruga dok neko ne ode pa se uguraš.
Poslije ti nije jasno kako ćeš izać



A zbog čega sva ova priča?
Pa zbog ovoga što piše na onoj krpi.
Train Jaune.

Dakle:
Villefranche-de-Conflent
i
Train Jaune.
Mjesto se računa kao polazno (ili dolazno) na Ligne de Cerdagne.
Štacija je malo niže od prikazanog.
Ovdje, očito, nema mjesta.
E otale ti ide taj Mali žuti voz, ako je vjerovat, do Latour-de-Carol što je, nekih, 62 km daleko.
Tu se moreš, ako oš, prebacit na voz normalnog kolosijeka a i ima i onaj, španski, široki.
Ovaj je uski.
1.000 mm.
Iđe na struju.
850 voltica.
Pa i nije neka voltaža.
A sistem mu ko u metrovu.
Viđi.



Pošto sam ga čuo kako više struže neg klopara... trka za njim.
Al' hoš...
Raste rastinje pa ga nikako ulovit.
Malo se nazire nešto žuto.



Nema druge neg tjeraj dalje.
Svojim umnim umom sam skonto da sam brži i kao takav ima da nađem mjesto gdje će mi biti vidljiv.
Uzbrdo kroz ovakva okruženja.



Pa pored



Pa još uzastrmo



Pa do



A sve zbog

E! Evo ga.
Ima oznaku SNCF.



Malo bliže.
Vrata mu odškrinuta.



Pa dobrano su odškrinuta.



Tačnije, dibidus su otvorena.



Saće da se zavuče pod most.



Jesam reko?
Zavlači se.



Provlači se.
Ovi u otvorenim vagonima oduševljeno zaurlavaju.
To, valjda, treba tako.



Eno se provuče.



Vas prođe na drugu stranu.



"Ode brdu"



Blago njima



Pa sad... kako kad.
Prošli put je bilo voma hladno.
Tad su ovi zaurlavali jer su se smrzavali.

Ima na trasi objekata.
Ovaj mi nešto poznat.
Nije što sam ga vidio ranije neg mi na nešto liči.
Al na šta?



Ovaj je dobar.
Dobar, brate, dobar.



Ovaj je još bolji.
Čak je nešto ko važan.
Pont de Cassagne.
Dug 253m, raspon 156, visok 62.
A star više od 100 godina.



Da bi se znalo gdje se to nalazi i kako to izgleda



I tamo negdje gore, pri vrhu, kako izgleda ono po čemu žuti hoda.



He. Njega nisam mogao preskočiti.
Ima nas koji ga znamo.
GMC CCKW a.k.a. Džems.
"Smotan ko Džemsova sajla."
I sajla je tu. Smotana.

Iza njega jedan od 2.700.000 proizvedenih MB W123.

Na vrhu - Mont Louis s respekatbilnih 200 stanovnika.
Kažu reko kralj da se ziđu njakve fortifikacije pa saziđaše i ovu.
Koji kralj?
Louis XIV.
To je onaj prije onog poslije kojeg je bio potop.



Nešto niže (i prije) je jedna picojednica s čije terase se vidi onaj važni most.
Bijeli kvadratić između dva drveta u sredini.



To je left sajd.
Rajt sajd je vaki.



A unutrima su cijene vake.
Spram nadmorske visine?
A, nazovi restoran je... petorazredne kategorije.

A što da ne svratim na stanicu kad je u blizini?
Svratim pa ne kontam šta to oni hoće da renoviraju, popravljaju...?
Kopčam što hoće da imaju iste cijene kao ostali SNCF a pogotovo da se aboridžini voze za 1 E.
Ovo ostalo mi izgleda bolje nego što bih očekivao.
Il sam naviko na domaće raspade pa mi sve dobro?
Gare de Mont Luis - La Cabanasse.



Stanična utroba.
Ko otel.



Il možda klupe nedostaju?



Pa ima ih preko puta.



Da im nije ovo izanđalo?
More bit.
Ja ništa ne primjećujem.
Ne bi se reklo da je staro sto godina.



Šta piše?
Nema ić dok šef ne kaže?
Zar nije tako vazda bilo?

Uz impresivnu isprepletenost raznoraznih elemenata.



Nemoj preskakat da ne bi naskočio.
Elektrokucija brato.
Strujno opaljenje.
Zahebana ova treća šina.
Pitam se koliko je ljudsova umlatila?



I... eto.
Struja i ostala čudesa.
Kako su ga izbacili iz transportne upotrebe šta mu preostaje?
Rezignacija?
Transcendentalna meditacija?



Meni preostalo da malo siđem da bi se popentrao još više.
Sad ćemo u zemlju andorsku.
Al nećemo namah.
Polako.
Tu mač srklet, no selamet.

Treća šina, ko treća noga... kako li to djeluje, a posebno kako to drže na dohvat ljudsova? Naši bi to u kuće uveli...

Ćiro_bos wrote:Treća šina, ko treća noga... kako li to djeluje, a posebno kako to drže na dohvat ljudsova? Naši bi to u kuće uveli...

Sve što nađeš, nosi kući.
More zatrebat.

E... hajmo u Andoru (s 2 R).
Šta ćemo mi u Andori (s 2 R)?
Pravo da ti kažem: Iz fazona.
Da mogu da kažem da sam i tamo bio... 2x.
Ima 2 R pa idemo 2 x.

Kružnotočno raskrižje, raskrsnica a more bit da je i ukrižje, ukrsnica.
In the centar il je spomenik, il je putokaz, il je tabla s nazivima cesta i putova (il ulica) il sve to, il ništa od toga.



Spačac na Col de la Perche.
Navadio se ja na ove Spačekove a na Colove i Colleve još više.
To ti je onaj osjećaj: Popneš se i onda si negdje.
Al baš ono: Tu.
Inače si... tamo negdje.



Gospodin tunel i gospođa pruga.
Ona trošinska.



S jedne od krivina, dalekodesnobacajućim pogledom ugledaš (al samo na tren) jednu čudnu i povisoku građevinu.
Themis solar power tower.
Ima dolje onije špigli pa sunac usmjeravaju na taj tower.
Tu nešto isprobavaju, testiravaju i eksperimentiravaju (prže jaja na suncu i slično).
Promače mi fotiću al evo je vako a s druge strane.



Napušćat 'otel i restaurant.
Mogo bi ga uzet ako bude povoljan... ako budem išo treći put.



Baš bi ga mogo uzet.
Ima dobar pogled otalen.



Raskrsnice andorske.
Čudne ako ne skontaš u čemu je fazon.
Eto lijevo Andorre la Vieille a desno... Toulouse.
A odakle sam došo i Barcelone i Perpignan.
Stvarno da se zabrine ćoek.

Vidljivo je da su vremenski uslovi andorski.
Kišoviti i mokroviti.



Kao što rekoh.

Dakle - left.



Granica.
Naravno... samo profuraš.
Bat međutim zna da ih spopadne pa ondak: Aj vas 10 tamo a vas 10 vamo.
Napušćat vozilo, ovtorit gepekt i... slijede konstatacije tipa: Ovo nije prtljag za vas, npr. 3!?
(Desilo se prošli put al pri šljegavanju u Španiju)
A nema carina i nema poreza itd!?



Ono bitno dao dokaz da smo se doprtljali (kroz vode alpske)



E sad... u čemu je fazon?
Prošli put, u približno isto vrijeme, sve je bilo poklopljeno s autin.
Samo su se ove dvije strelice viđele.
Gore je roundabout.
Trebalo je 15-ak minuta da siđeš.
Izlazi se desno, oko i iza zgrade.
Trebalo je 30-ak minuta da se popneš.
Sad sam se vrtio po pustom parkingu. Nikako da se odlučim đe ću stat, pa ja - u sredinu.



Padale su kiše pa sam ekipu pustio u lov na ono što im se sviđa il smatraju potrebnim.
Ja sam malo dremno.
Nije mi ni prošli put pasalo mome plućno - srčanom sistemu.
Tad nije padalo al je bilo i zraka u vodi.
Sve i svi oko tebe mokri.
Mora da domaći dišu na škrge.
A mjesto je Pas de la Casa. Navodno vododelnica, vododjelnica ili razvodnica pa vode otalen u Atlantik Oušn iđu.
Vraga iđu. Sva voda u havi stoji.
Dokaz da to jest Pas de la Casa (uz, Maji simpatičan naziv parkinga - garaže)

Sa'će cjepidlačni poznavatelji tematike reć: Što vode alpske kad nisu neg pirinejske.
E pa evo blentavog obrazloženija.
Kako kažu da su Pirineji stariji od Alpa al ove druge poznatije onda da im malo podiđem a i biće im drago što sam i' podmladijo.
Eto samo zato.

E tuj ti ga slabo šta raste.
Al trava raste.
(Ko da nije vojska nikad prošla)



A travu pasu konjovi.
Vjerojatno je pase i drugovrsni hajvan al isti nije viđen okom mojim... u datim trenucima.

Konjovi koji pasu travu - poizbliže.



Pa malo nazad, pa po skretanju s ciljem pristupanja na španski put N-260, ugledavanje ravnina s naseljenjem kojem se imena ne mogu sjetiti.



A da!
Tuj imademo i građevinu diznilendskoga tipa.
Građevina: