www.vozovi.com

I onda počnu dešavanja.
Negdje iza kraja kompozicije dva momka razgovaraju.
TGV krene i... jedan od njih shvati da je putnik i da mu ode voz, te trka za njim.
Stiže ga... i prestiže.
Za njim onaj drugi, očito neki stanični radenik s Motorolom.
I zaustaviše voz.
Majac, neplanirano snimio HTC-om.

https://www.youtube.com/watch?v=mEoHw78bBcU

Događaj je, u izvjesnoj mjeri, i slikovat od strane mene kao takvog.
I praćen od strane čekajućih putnika kao takvih.
TGV u fazi zaustavljanja.



TGV... stanuo.



Ja se primako da vidim šta i kako.



Nakupio se izvjestan broj uniformiranih lica.
Bilo je žučne rasprave.
Bilo je ljutitog treskanja raznoraznih priručnih sredstava i uređaja o zemlju.



Uočih da SNCF ima i naoružanih ljudi.
Pomislih: Tresnuće i njega. Biće svašta.



I ne bi.
Pustiše ga unutra.
Uniformirano ljudstvo se raziđe.
TGV ode.

Ko da ništa bilo nije, sve se vrati u normalu.



Ko i svaki dani, na svakoj normalnoj stanici.
(naše ne spadaju u normalne)



Dolazi drugi voz.
(kod nas bi drugi od dva bio i zadnji tog dana)



Ljudstvo spremno za utovar i sljedstvenu vožnju.
(kod nas nezamisliv broj)



I iz adrenalinske akcije se sve pretvori u melodramu.
Dražesno.

Da se ne osjeti zapostavljenim ovaj lokalac, regionalac... koji li je vrag?
Sve se, zbog trke za TGVejcom, poremetilo za 20 - 30 minuta pa i on čeka.



Kasni se al se niki ne uzbuđiva.



Još jedan TGV.
Imaju toga podosta.



Niko ne mrda dok ne stane.
Isto Japan.



Oko specijalizirano za uniforme (posebno posebne) oma skuži legionara.
Baby face legionar se imentuje Pichon.
Piše na naleđniku.



Tako to radi profesionalni soldžer.
Studiozno prouči: ko, gdje, šta, kako, zašto i kada.



Pa hladno i proračunato u prodor.
Čovo nije simplex legionar.
Neki Caporal... il tako nešto.
Znači: posjeduje organizacijsko komandne sposobnošći i osobine.
Samo polako.
Rođeni vojskovođa.
Kako civili ne kuže novog Napoleona?



TGVjaca stvarno ima.
Evo još... u dva nivoa.



Izbjegavanja radi, prezasićenosti TGVeovima, idemo vanka.
Ko sad nismo bili vanka?



Aha!
Još jedan.
Incipijentni legionar.
Prešao 10 mjeseci službe.
Džaba mu ga.
Ni primirisat karizmatičnom Pichonu.

Moćni Keolis u većinskom SNCF vlasništvu.
Nemere smotat od Mercedesa na nemjestu.



Nemere a i neće ni da pokuša.
Obožavam svirene na busovima i truksovima.
Zaurlavanje do nebesa.
Po prispjeću vlasnika MB-a, obostrano kurtoazno pominjanje bliskih srodnika i predaka... i odoše.



Međuvremenski 2CV pasinguje baj.
Izvlače ih iz budžaka pa zadnjih godina raste broj Spačaca na džadama.

Chambre de commerce et d'industrie du Var.
Svima jasno pa da ne prevodim.



Réseau Mistral.
Toulonsko okolinski autobusni prevoznik.



Pauza na Place de la Liberté.
Kafanče pored 9 dvoranskog Cinéma Pathé Liberté.



Profesionalna (plaćena) konkurencija.



Šta snimaju?



Fontanu?

Uz dobro srkivo vrijeme brzo prolazi.
Ne primjetih kad ugasiše dan i upališe noć.



Grand Hôtel uz dobro postavljeno osvjetljenje.



Šta sve može dobro postavljeno osvjetljenje.



Toulon je lučki grad.
Kako je stanica brdu (od trga), more mora bit strmu (od trga)
Cerebralna orijentacijska vijuga mi kaže da je voda blizu.
Smandrljavanje do vode.



Toulon nije obična luka nego i "ratna luka".
Tu je stacionirana francuska mediteranska ratna flota.
Jedini vidljivi dokaz.
Ostalo je, ko slučajno, nevidibilno iza ćoše.



Alegorijska skulptura Le Génie de la navigation.
Poznata kao Cuverville.



Église Saint-François-de-Paule.
Tu smo, desno, opičili uzastrmo.



Saint-Tropez je imao svoju epizodu: očišćenje tijela a zatim i duha.
Ovdje obrnutim redom.
Digitalizirani kakatorij.
Android?

Vremenski gledano jest to jedno iza drugog.
Prostorno to već bješe na putu za sljedeći gradić koji je odmah tu.
Šezdesetak km.
Da nisam prikazo kako sam prikazo, upropastilo bi mi idejni koncept.
Dakle, kad je već gradić odmah tu, onda i dođosmo... odmah tu.
Gradić ima njaki' fortifikacija (dio Abbaye Saint-Victor)



Ima i garažu u blizini pa kad izađeš...
Pa i nije baš neka slika (a možda i jeste).



Bolje ovako (a možda i nije).
Ono špicasto što viri je Église Notre-Dame-des-Accoules.
Ono desno što svijetli je Hôtel-Dieu (InterContinental)
Nekadašnja bolnica iz 1753.



A da!
Gradić ima 850.000 stanovnika i zove se Marseille.

Sve u svemu - mlačna noć.
Nedostaje lavež kasan pa i ćuk.
Netopir se pojavljivao sporadično.
I nekakvi tipusi koje valja zaobać širokolučno.
Ovdje su bili ne pretjerano zainteresirani za prolaznike.
Imaju cabrio na spratu i pušćaju mjuz glasan.



Već je jedan klok poslije ponoći.
Dio kruga oko stare luke.
Velikačka špigla na stubovima.
Okrenuta doli.
Pogledaš rego a vidiš ledo.
Umjetnost brato moj.



Grand Hotel Beauvau.
To se čita nekako kao Bovo?



Vako se kockice slažu.



Baš kontam kako izgleda kad se neko zapljeska u ove stubiće.



Ni tramvaj, ni metro.
Za jedno pogrešno vrijeme.
Za drugo i mjesto i vrijeme.
Aj bar Église Saint-Ferréol les Augustins.
Lokacija je, ka'u, pripadala Templarima.
Znači - nije se tu zahebavat.

Već smo vidjeli slaganje kockica lučno.
Odozgo četvorinski.
Sad slaganje u paralelne redove.
Odozgo pačetvorinski.



Uhvatih da nema niđe nikog.
I to se desi.



Na lučnom ćošku - La Samaritaine.
Restaurant.
A ima li džabe?
Kad se već tako zove.
Nema. Biće to nije isto, iako izgleda isto.
Izgleda ga handri ono e na kraju.



Zbog neprisutnosti stativa, oslonac na zidić.
Građevina u daljini, na visini.
Oreflektorena.



Zoooooooooom.
Basilique Notre-Dame-de-la-Garde.
Nije to staro.
Iz XIX sjekla.



Što bi rekli - vélo, al u množini.
Ima toga svuda.
Al nema onako uvrnutih žiža ko u pozadini.