www.vozovi.com

Odlična reportaža dule!

I ja sam htio ići interrailom, ali me spriječile druge obaveze... Jel' se mogu kod nas uzeti karte za interrail?

Poslednje vece u Frankfurtu iskoristio sam da prosetam pored Majne, kao i da napravim par nocnih fotografija, a prethodno inspirisan jednom divnom razglednicom, ciji sam kadar uspesno prekopirao





Sa druge strane nalazi se veliki zeleznicki most, sa nekoliko koloseka kojima non stop saobraca S-Bahn. Tamo levo se nalazi i neka industrijska zona, do koje vodi jedan kolosek sve uz reku, pored setalista i sece neke ulice u gradu, sto mi je bilo jako interesantno. O tome malo kasnije.





Pozdrav,

Hvala što si podjelio sa nama, ovako divno putovanje. Ima se zaista šta vidjeti i naučiti .... HVALA!

Officially jealous!

Setajuci tako pored reke, sreo sam i upoznao dvoje stranaca, jednog kineza i jednog italijana, koji su kao i ja slikali, a kada su videli moju fotografiju grada, sa onog mosta, odmah su otisli tamo da to isto slikaju. Jos par usputnih pogleda na grad:






Nebo je ekstra:

Udarni deo setnje te veceri bio je industrijski kolosek koji se sve vreme krio uz obalu, a ja ga nisam zapazio ranije. Ide pravo u industrijsku zonu koju sam prikazao na nekoj od prethodnih fotografija. U voznom je stanju i po svemu sudeci ili skoro remontovan ili besprekorno ocuvan, sto ce biti pre, sa obzirom da je Nemacka u pitanju Isti se proteze oko 2km pored reke, pa skrece prema gradu i preseca glavno setaliste i nekoliko ulica.
Inace kolosek je u mnoooogo boljem stanju nego nas koridorski, a sluzi zarad jednog voza nedeljno!





Sine su na ovom delu gde ide kroz travu oblozene gumom:










Jedna zanimljivost:
Okolina setalista i pruge sa poslednje fotografije obiluje zecevima, sto je veoma cudno za jednu gradsku zonu, maltene centar.
Za oko deset minuta koliko sam tu proveo, video sam cetiri zeca kako slobodno setkaju i skakucu po travi, a ljudi ima dosta u blizini. Mislio sam da haluciniram, ali ne, bili su pravi! Nisam jedini koji je na to cudno gledao.

Na drugoj obali, odlican nocni ambijent:





Kasnije sam se pesaka uputio kroz centar prema svom hostelu, ali ocaran oblakoderima oko sebe, ubrzo sam se izgubio. Preko sat vremena sam se vrteo u krug i na kraju se totalno pogubio i omasio cak i stranu sveta na koju sam trebao ici. Bio sam primoran pitati i traziti pomoc. U stvari bio sam na samo deset minuta hoda od hostela i glavne zeleznicke stanice, a toga nisam bio svestan.






Narednog jutra spreman da napustim ovako divan grad, verujte ostao bih tamo mesecima, samo da finansijski nisam sprecen. Poslednji pogled na grad iz mog Hostela, odnosno restorana hostela:






Na drugu stranu pogled na Frankfurt am Main Hbf, gde cu za nepunih sat vremena nastaviti putesestvije:

Tacno u 9h i 13min krecem sa vozom ICE 872, za Berlin Hbf. Voznja traje 4h, a u pitanju je put od skoro 600km. ICE je druge generacije, tako da nisam sedeo napred iza masinovodje, jer te mogucnosti u ovom vozu nema. Put je protekao izuzetno udobno i necujno, a veci deo puta bila je brzina od 250km/h. Samo na prilazu Berlinu smo se vukli sa oko 160km/h. U vozu nije bilo mnogo putnika, bilo je dosta slobodnih mesta, tako da sam slobodnije mogao slikati i snimati, a da pritom nikome ne smetam.





Moje mesto, a kroz prozor mrlja, jer ipak je 250km/h






I naravno jedan klip nastao tokom voznje, na kome se vide prelepi predeli srednje Nemacke:


Snimak nije nigde ubrzan, jer za tim zaista nije bilo potrebe

U drugoj polovini puta pocela je kisa i nije prestala ni po dolasku u Berlin. Po dolasku na Berlinsku glavnu stanicu, koju cu malo kasnije detaljno prikazati, odlazim da se raspitam za hostele, gde ih ima blizu, cene, itd. Pre puta nisam rezervisao nijedan hostel, jer bilo je pomalo neizvesno koliko cu se dugo zadrzati u Frankfurtu. Videvsi da u Berlinu ima cak 90 hostela u centru i blizoj okolini, nije me to mnogo ni brinulo. Na stanici postoje posebni delovi za turiste, gde mogu dobiti mnogobrojne dragocene informacije. Rekli su mi da u blizini stanice, ima 3 hostela, koji su jako blizu, na samo 10min hoda. Napolju me je sacekao opsti potop, kisa se cak pojacava. Berlin Hbf se nalazi podaleko od centra. U pocetku mi je bilo sumnjivo sto su ti hosteli u suprotnom pravcu od centra grada, ali sta da se radi. Prvi do koga sam stigao bio je u nekoj sumi, u mraku, u blago hororicnoj, tihoj i potpuno pustoj ulici i kraju. Usao sam da se malo informisem i dobio sledece odgovore: 20E prenociste u desetokrevetnoj sobi, nema internet, nema kompjutera, nema dorucka, nema Security Lockers, nema kuhinju, nema nista. Odmah sam se okrenuo i izasao. Drugi na koji nailazim, je poznati A&O Hostel, gde u pocetku zivu dusu nisam sreo. Tu su me docekali jos gori odgovori, nema sve nabrojano i povrh svega cena 24E za noc. Ti su ga bas preterali, sa obzirom na ono sta nude.

Proslo je skoro 1h, vec sam mokar od kise, bole me ledja od 35kg teskog ranca i ponovo sam se nasao na glavnoj stanici. Ovaj put nastavljam ulicom Invalidenstraße, za koju sam video na internetu da vodi prema velikom broju hostela. Zasao sam u dva, tri objekta kraj ulice da se raspitam za bilo koji hostel u blizini, ali Nemci jednostavno ne razumeju rec Hostel i protumace je kao Hotel. Pokusavao sam sve moguce akcente da im objasnim da mi treba hostel, a ne hotel, ali ne vredi. Upucivali su me samo na hotele, kojih ima zaista u izobilju. Tu sam izgubio jos sat vremena. Zalazio sam u sporedne ulicice, ali ne vredi. Osecao sam se neverovatno srecno i osetio sam ogroman uspeh kada sam konacno ugledao prvi valjani hostel na finom mestu, ali sreca nije dugo trajala. Nema mesta. Covek je bio izuzetno ljubazan i uputio me na drugi hostel u blizini, a izdvojio je cak i vreme da mi ucrta nekoliko dobrih hostela na karti. Konacno sam pronasao pravi, Backpackers Mitte Hostel, taman za mene backapackera

Cena u sestokrevetnoj sobi, ako se ne varam bila je 18E. Imao je kompjuter, jeftin pristup internetu, kuhinju, sigurnosne ormarice, itd. U svakom slucaju, jeftiniji od prethodnih, a razlika kao nebo i zemlja. Bio sam toliko izmoren od citava 2,5h nosenja ranca po kisi na ledjima, da me je prestala zelja da odmah izadjem i obilazim grad. Posle 2h odprilike kisa se malo smanjila i po starom obicaju kada stignem u neki grad prvu put, odlazim prema centru pesaka. Moj hostel nije imao losu lokaciju, 30min hoda sa rancem, odnosno 20min bez njega do Berlin Hbf, a ispred samog hostela metro stanica Naturkundemuseum i market u kome su cene namirnica slicne onima iz Srbije, a pojedine stvari cak jeftinije.




Nekoliko fotografija kisnog Berlina, bez posebnog komentarisanja:













Jedna od mnogobrojnih S-bahn stanica u gradu, a kroz nju ide i glavna pruga, kojom prolaze svi ostali putnicki vozovi i ICE vozovi, na putu prema Berlin Ostbahnhof:



Pozdrav,

Pozdrav,