www.vozovi.com

Nježne biljčice uz N-260.



Maja a.k.a. Majac uz oznaku puta N-260.
Što baš taj put kad bi svak normalan opičio glavnim?
E pa ja ti nisam taj.



A vidi da nije bez veze.
Vid ga pogled.



U tom pogledu je i pruga.
Morebit zato i jes pogled.



Biva: Oprez! Put je planinski!
Ma ajde!?
Nisam znao.



Nije samo planinski.
Put je i šumski.



Ođe sam uletio u dubiozu.
Dal da kupim ovo il onaj otel?
To me još mori.
Evo... spavat nemerem.



Hehe.
Ako nije Col ili Coll jes Collada.



Fino.
Meni ljepše od one hoteline gore.

Zaglaviše transporteri željezničkih voznih elemenata.
Pa ja'!
Šo se zahebavate?
Hm?
Jes da se u španskom J čita kao H al... ovo je Katalonija.
Dakle: Što se zađebavate?
To je ba, ozbiljan poso.



Bogme most.
I to ... jel.... željeznički.



Vall de Ribes.
Nešto mi simpatičan naziv al nije nadmašio onoga što ga uslikah prije 4 godine.
Taj mi je pravi.
Mas de los Mudos.
Dobar, dobar.



El pont de la Cabreta.
Izgleda poznato?
Ja mislim da ga je Mimar Sinan usliko, išavši na olimpijadu u Barcelonu, pokazo sliku Mimaru Hajrudinu pa on napravio onaj u Mostaru.



Nekad bijo važan a sad vše nije.
Tako ti to iđe.



Ajmo dalje.
Graditeljstvo u daljini primaketo zumom.



Visinsko putokazivanje uslikato bez zuma.



Postarnično jureći objekat svima ovdje drag za viđet.
Evo ga da ne kažu da nisam slikavo ono što treba slikavat.



Poslije ovoga iđe Barcelona (ne iđe neg stoji al se tako rekne).
Njojzi baš i ne posvetih neku pažnju jerbo sam tuj bijo u više navrata i to dobrih desetina dana a i kardiopulmonalni efekti Andore (s 2 R) još uvijek bjehu efikasni.
Nisam njojzi al ne znači da sam sve batalio.
Ma jok.
Biće stvari za viđet.

Mmm... da.
Barcelona.
Il ide naprijed, il ide naopako, il je to tako kod njia?



Kao dokaz da sam (jope) bio tamo, npr... karakteristični crno - žuti takso.
Ako neko više voli: žuto - crni... takso.
Nakrivo nasađeni stub na lijevoj strani nije nakrivo nasađen.
Nakrivljuje ga gospođa perespektiva uz pomoć gospođice distorzije.



Nije nakrivljen kad ga turiš u sredinu.
Dabome.



Tuj bjehu infernalne vrućine uz gužvalijus katastrofalis.
Malo smo se Ramblirali (Šta bi drugo?) te, kako je ovo meni tamo neki put da sam tu negdje gdje sam proveo mjesec dana u jednom od navrata, ne troših baterije na slikavanje meni poznatih stvari a sve na žalost onih koji tu nisu bili.
Sorry.

Opalismo nizobalno.
Bilo je veri lejt pa se usaglasismo da se piči za lokalitet zvani Valencia.
Pičilo se do iznemoglosti kad poče i potop koji je uzrokovao nevidljivost kolovoza al zato ugledasmo upotrebljiv zaklon.
Iznemoglost je to jedva dočekala.
Iskoristismo kuću putujuću za spavku te osvanusmo nakon što je sva voda iscurila pa nekud otišla a što ostalo... isparilo.



Osvanusmo uz silno osiguranije i obezbeđenije.
Istina je da je i njima voda dozlogrdila pa se zaustavili da ohanu al'... onako bolje zvuči.

I onda... Valencia.
Ne morate vjerovat al vjerujte da jeste.



Ono što se tog dana najviše tražilo.
Hlad.



Veri strejnđ end anjužual zgrada.
Pivska... zgrada.



Jedna simpl zgrada.
Dobra da se frljakneš ozgar samo... ko će se pentrat po ovoj vrućini?
Štoš se pentrat kad ima lift?
Podrazumljivo da pravog nesretnika zadesi lift u kvaru.
Valjda zato nije niko ni skako.
A morebit su i stabilni, ono... psiićki.



Ovo mora da je nešto.
Nemere bit da nije ništa.
To i tu nešto mora biti jer:
nigdar ni bilo da ni nišče bilo,
pak nigdar ni nebu da niščega nebu.



A zato i more bit i da su svi črveni dokle pogled seže.



E pa kad su črveni ondak sjedneš u suhi akvarium da se iznutra, u hladu, pokvasiš.



E ova boja i priliči situaciji.



A Plaza de toros priliči lokaciji.



Tamo, vamo i... evo nas na štaciji.
Ko što i priliči... putopisu... ovakvom.

Eeeee.
Nije sve tako lako ko što izgleda.
Niđe mjesta za parkirat.
Ni tu, ni u blizini a ni u daljini.
Zato prateći zamišljenu putanju šina, štono kažu: klaj, klaj, al na kotaćićima a uz svestarno osmatranje terena.

Viđi him šemšira i sakova!
Ma jel vam vrućo, jadni ne bili?
Konje (i to crne) niko ništa ni ne pita pa ko velju... neću ni ja da se upetljavam u dijalog.



Skoro nadu izgubih kad ono... prazno mjesto.
Regularno označeno, nenaplatno prazno mjesto.
Kako ja tuj tako mi ovaj dođe zguzno i još se naguzi kad sam slikavo.
Nisam očekivo, hebo te.
Baš je nevospitan.

Do štacije hodajući moram ti ja zavirit kroz šube, ograde, kapije...
Der Spiegel in d desni gornji ćoškić.
Lijevo nešto za tekućine il plinove il tekuće plinove?
Nisam ti o'te fele pa ne kužim baš najbolje neg nako.



Al zato lijevo od toga nečega za nešto, nešto slično onome što godinama u Rajvosa stoji.
Bar meni izgleda slično.



I ovog sam kroz ogradu uf'tio.
Eno desno table.
Viš da je Valencia.



Ovo nisu fleke od objektiva.
Ovo su njegove fleke.
Krpež neki.



Za ovo je korišteno iskrivljenje vrata i oguljenje ruku.



Ne mogo' propušćat žensko čeljade na rozno-ljubičastom skuteru s odgovarajućim naglavnikom.



Isto čeljade al postranično.
Miki stabilan i udobno smješten.
Honi soit qui mal y pense.



Nisam mogo propušćat ni mačkova u temptejšnu da žvakne ptičuljka.
Btw.: Nije ga žvakno.
A ni ptičuljak ga nije zarezivo ama nimalo.
Il je dobro foliro?

Baš nešto kontam: Šta bi Britanci ovdje rekli?
Da je lijeva strana prava strana?



Kad sam već pokrenuo orijentacijsku problematiku ondak u tom duhu.
Izlazna strana.



Ulazna strana s jedne strane.



Ulazna strana s druge strane.



Strana kontra od ulazne strane.



Svemu tome s jedne strane Plaza de toros.
Ono vam Maja maše iz sredine slike.



Svemu tome s druge strane obilje sitnošićardžijskih konkurenata.



Nakon svestranog osmatranja osmotrimo nutrinu.
Šalterski segment.



Za perone pristupni segment sa zadovoljavajućom količinom ljudova.



Peroni kao takvi s dva vozuljka kao takva.



Produžetak gore viđenog.



I u finišu ovog segmenta, veliko, teško i kompleksno prometalo koje zahtjeva dvoposjed.




Nakon ovoga ćemo po gradu
al da prvo odmorim u hladu.

Upozorenje!!

Pogled na sljedeću sliku može biti opasan za dijabetičare.
Moguća hiperglikemijska koma.

Casa de los Caramelos.



Ko se tu (pretjerano) prežderavao može potražiti oprost grijeha eno tamo.



L'església de Sant Agustí i Santa Caterina oliti Iglesia de Santa Catalina y San Agustín (stoljeće XIII)



Lijeva strana je Sunny side of the street



Ođe su, izgleda, obje take



Pod piramidalnim krovom, primitivno sredstvo komunikacije.
U sredini ulaz u podzemni svijet.
Tu ko uđe... nema ga više... na površini.
Brrrr



Pošto gledam da zadovoljim što više raznoraznih ljubitelja raznoraznih vozilica, nešto i za motordžije.
Nije baš vidno al na originalnom formatu jeste: Čovo u lijevoj i cigaru ima.



Yamaha.
Nešto malo veća i dlaku jača od moje.
Inače su iste... po boji.




HD 48
Treba li još šta reći?

Zaseban segment posvećen policjotima.
A zašto?
Zato što ih je bilo u izobilju.
Bar tu gdje sam se ja muvao.
Bilo je ovakvih.
Bar je šega ako ništa drugo.



I prosječnih, lokalnih.
Istina, Forduljak al' znaš šta kažu Romi?
Ma dobar je Mercedes samo da mu je Fordov motor.
Znači: Zadovoljava.



Ovaj mi ne izgleda lokalno.
Cuerpo Nacional de Policía



I ovaj je nji'ov.



Mora da su tu negdje, neki "važni," nešto "važno" naprdivali pa i' ovi, kao čuvaju.
Očito ne faćaju terroristas.
Usnimljeni špijunskim, tajnovitim tehnikama, sa sigurne udaljenosti.



Vidi ga pistolero.
I pistolerica.
Oboje oficijelni upucavači.
Lokalni.
Lokalni al velik mu... levorver.
Ona ko manja o'njega al i u nje je velika... ta... kubura nekakva.

Gradski bandit ih premjerio, ugasio cigar i otišao u sigurniji kvart.



Pokraj puta kuća žuta



U blizini nije baš zelen gaj al šta god da je zeleno je



Dolje se nabokaš pizza razni' pa gore u medicinski centar za debelinu da vidiš šta ti je sad činiti



Paellas.
Ođe se to kae - tepsija.
I tu dva drota!
Paellas especiales?



Pa sad... ako im osoblje baš vako izgleda...



Aspirinix oliti Čudomix.
Radi kod Javiera kad ne snima filmove.