www.vozovi.com

Pristiže i voz iz Vladivostoka sa ČS7 na čelu, tačno na vreme:


Prva 4 vagona su poštanska, pa tek onda slede putnički:






Nisu svi vagoni u šemi bojanja ruske zastave:

Poštanski vagon voza "Rusija":


Desno je voz za Kirov, a levo voz iz Vladivostoka:


U vozu za Kirov, pored zadnja tri vagona TKS-a i vagona obojenih u standardnu kolor šemu RŽD, je i jedan vagon obojen u drugu kolor šemu:




Na izlazu sa leve strane Jaroslavske stanice je tu, ko drugi do Lenjin:


To bi bilo to, što se Moskve tiče. U sledećem javljanju sledi Sankt Peterburg, približno polovina puta koji sam prešao.

Pozdrav

Te večeri smo se Nastja i ja zaputili za Sankt Peterburg. Moram da priznam da je ideja noćnih vozova koji polaze oko 1 sat noću vrlo dobra, naročito ako ima dobra kafana u blizini stanice. Dođeš u kafanu oko 10 uveče, popiješ par piva, sedneš na voz, spavaš kao ptičica na, moram priznati, tu noć vrlo udobnom plackart ležaju i ujutru se oko pola 10 probuditi potpuno ispavan. Tako da ste i vi i ja uskraćeni za slike sa puta Moskva - Sankt Peterburg.

Moj Couchsurfing domaćin u Petrogradu, je radio pa sam tek uveče mogao da se smestim, a i Nastjin prijatelj kod koga je odsedala je takođe radio pa smo odlučili da se zaputimo u Petergof zajedno. Petergof se nalazi oko pola sata električkom od Baltičke železničke stanice u Peterburgu. Tamo se nalazi kompleks dvoraca koji su sagrađeni u vreme Petra Velikog. Taj kompleks se popularno naziva Ruski Versaj, a kompleks zajedno sa centrom gradića pripada UNESCO-voj listi svetske baštine.

Kada smo došli na Baltičku stanicu (Балтийский вокзал), električka nam je pobegla svega par minuta tako da smo sledeću imali tek za dva sata. To vreme smo iskoristili da se prošetamo u blizini stanice. To nije reprezentativni deo grada, ali je svakako deo grada koji se na slikama ređe viđa.







U blizini Baltičke stanice se nalazi tržni centar Varšavski Ekspres. Ta zgrada je nekada bila zgrada Varšavske železničke stanice koja je ukinuta. Iza zgrade se nalazi železnički muzej, koji nisam posetio i pored velike želje, ali eto, čisto da pomenem, ako se neko zadesi u Peterburgu i bude imao vremena, da zna gde se nalazi. Evo i slike bivšeg Varšavskog vokzala:

Dolazimo do Baltijskog vokzala. Sa Baltičke stanice saobraćaju samo lokalni vozovi u smeru zapada/jugozapada.
Civilna strana:


Unutrašnjost:


Peroni:


Do Petergofa smo putovali vozom sa desne strane:

Petergof je prava oaza fontana. O njemu slike dovoljno govore, pa se neću puno mešati komentarima...

Kada se prođe velika palata, sa desne strane se nalaze blagajne za ulazak na posed koji pripada zamku, prostor između palate i Baltičkog mora. Tamo su bile ogromne gužve i to na veoma jakom suncu. Čekali bi najmanje pola sata, tako da smo rešili da se šetamo desno uz ogradu i nađemo drugi ulaz ili da se nekuda provučemo. Posed je ogroman, rekao bih sigurno oko kilometar. Na našu sreću uz 6-7 minuta šetnje, naišli smo na mali ulaz za koji očigledno gotovo niko ne zna, na kome nema nikog sem jednog čuvara i jedne blagajne i blagajnice. Kupili smo dve karte bez ikakavog čekanja (naravno, po oprobanom receptu gde Nastja kupuje dve za državljane Rusije jer su jeftinije nego za strance). Ukoliko budete išli u Petergof, sad znate kako da izbegnete red. Nastavljam sa slikama:



Posle malo šetnje kroz šumicu izbili smo na Baltičko more:


Skakali smo sa kamena na kamen, kako bi otišli što dalje od obale:


Ovo je Nastja:


Vratili smo se u kopno, po još fontana!

Ubrzo izbijamo na kanal koji povezuje Veliku palatu i Baltičko more:




Velika palata i Velika kaskada:

Pogled sa vrha kaskade:






Vraćamo se nazad ka stajalištu Stari Petergof. Inače je stanica Novi Petergof navodno bliža, ali mi ti nismo znali (i vrlo lepa; nažalost nisam je uspeo uloviti fotoaparatom).

Glavna ulica u Petergofu sa Hramom sv. Petra i Pavla u pozadini:


Hram:

Od centra Petergofa do stajališta smo išli kratkom autobuskom vožnjom od oko 5 minuta.

Stajalište Stari Petergof. Pogled ka Sankt Peterburgu:


Zabranjen pristup!


Evo nas ponovo na Baltijskom vokzalu:


Čekao sam poziv mog domaćina Sema, da mi javi da se vratio kući sa posla, pa sam se prošetao Izmailovskim prospektom ka centru.

Crkva svete Trojice:

Pre toga sam se pozdravio sa Nastjom, pošto je ona izašla jednu stanicu pre Baltijskog vokzala iz električke i otišla kod prijatelja kod koga je noćila.

Nastavljam dalje Izmailovskim prospektom:


Nailazim ne reku Fontanku:






U trenutku ove slike mi je Sem javio da je na putu kući, pa sam otišao do najbliže metro stanice. Prvo sam morao do Moskovskog vokzala da bi pokupio rančeve koje sam ostavio, da ih ne bi teglio ceo dan. Uspeo sam da napravim samo jednu fotografiju Moskovskog vokzala sa civilne strane. Nakon nje su mi se istrošile sve zalihe baterija. Moskovski vokzal je identičan Lenjingradskom u Moskvi. Možda malo drugačije izgleda jer u Sankt Peterburgu druge zgrade naležu na staničnu.

Trg Ustanka (Площадь Восстания) i Moskovski vokzal: