www.vozovi.com

Kafo - sokno - pivna pauza.
Centralno je pozicionirana multifunkcionalna osoba.
Vlasnica, konobarica i bakica.
Trenutno mijenja pelene svom unuku.



Nekakvi strendžeri s nekakvim cukicom.
Kad smo kod strendžera, oni su bakici pravili komunikacijske probleme.
Zato je bakica rekla: Sori. Maj ingliš iz nat perfekt... Bat maj frenč iz perfekt.



Aha!
Ipak.
Odžempereno drvo.
Posebno drvo: Arbre de la Liberte. (1989.)



Dobar Piaggio.
Oko na stubu, još bolje.



Samo zato što mi izgleda da je kuća nagorjevala.
A ima i prozorče.
I neke ormariće.
Ma... bez veze.

Tamo, vamo, obrni, okreni i opet na Place de la Republique.
Kad je već otvoreno aj kroz vrata bivše im nadbiskupije.
Vrata kad prođeš kroz njih pa se okreneš.



Ako se okreneš desno pod pravim uglom.
L'aveugle et le paralytique.
(Jedan slijep a drugi paraliziran)
Napravijo Jean Turcan lokalni sculpteur.
To ko ima neke veze s francuska književnost i Jean-Pierre Claris de Florian što napisao stvar s isti naslov.



E ovo je već nešto.
Izvana nevidljivo.
Clocher de la primatiale Saint-Trophime.
Biva, zvonik.



I može da se uđe.
Prati onu ženu.
Pratio na prvi sprat i naletio na plakajnu đe naplaćivau karte.
To me deprimiralo pa sam odustao.

Bijah u zabludu kad sam ovo očekivo u dolinu a ne u brdo.
Théâtre antique d'Arles.
Iz I stoljeća one anamo ere.



Bilo to nekad 100 metara u promjeru i moglo stat 10.000 publike.
Na šta je sad spalo.
Tako je to s teatrima.



Na vrh brda... vrba mrda.
Strogo.
Vrbe vazda uz rijeke a rijeke u dolinama.
Dakle, nije vrba neg - Église de la Major.
Počeli je ziđat u XII stoljeću i, po svemu sudeći, završili u međuvremenu.
(Između vremena ondašnjeg i vremena sadašnjeg)



Al to nije nešto.
Ovo je nešto.
Arènes d'Arles.
Koji narod silni naokolo.



Zakrhan stub da se neko ne sjuri međ silni narod.



A ni silni narod nemere sjest u auto pa uteć.

Sve zagrađeno da nemereš unić kad ti prahne.
Reklame za koridu.
U pozadini Église Saint-Julien iz XII stoljeća.



Moreš unić kad platiš.
Uočiteljne su ovovremene sjedalice.



Nisam geolog al mogu pogledati.
Ovo mi izgleda školjkasto.



Ovih veličina (pujst kao etalon).



Zaključujem da je bilo podmorno prije neg je postalo dostupno kao građevinski materijal.



Nije baš pretjerano čvrsto.
Ćoša gotova otpast.



Dirnuto prstom i...
Da se ne bi zagubilo, pokupismo ga i sad je ovdin u vetrini.

Arènes d'Arles u odnosu na okolinu.
Napravljeno u I stoljeću ove ovamo ere (za 10 godina).
Promjera skoro 140 x skoro 110 m i visine 21 m.
Navodno se moglo nagurat 25.000 ljudsova.
U jednom, tamo nekom, periodu je unutra bila sila radnjica i štandova poredanih naokolo uz zid.
Što bi mi rekli - Boutiques.
U drugom, tamo nekom, periodu je unutra sve bilo ispunjeno kućercima a bilo ih je i natakarenih i s vanjske strane.
Tvrđavski fazon (pa su dodali i kule) a unutra grad s cca 200 kućica.
Tako je bilo do 1825. kad je Prosper Mérimée reko: Nemo mi ti' srednjovjekovnih fazona. Pravimo nacionalni historijski spomenik.



Očito da sad nije tako i kao da ima i novih kamičaka.



Dakle, davno su počeli.



Ovo mu najviši dio i postoje planovi da se dovede sve u prvobitno stanje.
Ako bude para i to ćemo vidjeti.
Tačnije - neko će vidjeti.



Eto šta je i kako je.
A i Collège Saint-Charles je u pozadini.



Evo mu vrata.



Evo da to jeste to što tvrdim da jeste.



I jedan ždrak u nebesa prije neg nastavim nizbrdo.

Teatar u povratku.
Nije jednostavno.
Treba objektivčinu progurat kroz rešetke.
Milioni guza su stoljećima utiskivali sjedalice u podlogu.
Sad je to čvrsto pa je opstalo.



Par (kompakt kategorije) je neđe gurno lovu da ih puste u ograđeni prostor.



Sve se svali a dva stuba jok.
Što li to?



Nisu stubovi krivi.
To lensovi hebu stvar.

Nešto ko kapija.
Da sam se potrudio možda bih i znao šta je i zašto je tu gdje jeste.
Očito da se nisam potrudio.



Volim se autom provlačiti kroz ovakva zakrivljenja.
Kad si piéton i nije nešto posebno.
Desno je Hôtel Du Cloître.



Evo ga.
Reklo bi se - nije nešto.
Ko i cijene.
Stotinjak E (to je najmanje; ima tu i za veće pare).
Al eto.
Strogi centar.
Hm.



Pogledić u parkić.



Početna pozicija.
Spomenik borcima, junacima i tako to.
U pozadini glavna garaža.
Jako im je važna.
Po njoj su napravili Teotihuacan bez da su pitali za dozvolu.
To je druide naljutilo pa su im smućkali nešto da nestanu bez traga.
Tako to ide.

WC.
2 slova koja nisu na francuskom.
Iza je Bureaux de Poste Centrale.



Znakovi razumljivi.
Nemre se pušit.
Nemre za đecu mlađu od 10 godina.
Đeca moraju s mamama (s tatama zabranjeno?)
Nemre se uživati u izmetanju duže od 20 minuta.
Košta 0,20 E.



Ako si nepismen il ćorav ima i vokalna uputstva.
Jes im fazon.
I to je na francuskom.



Čisto ko novo.
(ribači se poslije svake upotrebe; automatski)



Safun, voda, sušilica.



Špigla daje sliku u duhu Salvadora Dalija al... niko nije savršen.

Piramida tj. garaža ima neregistrirane stanare iz kategorije clochard.
Jedan upravo ide na zasluženi popodnevni odmor.



Prometalo gdje smo ga i ostavili.



Vrijeme hm, hm.
Ma... biće dobro.



Bourse du travail.



Vrtuljak.
Za besposličare s burze.



Viš kako gradić od 50-ak iljada stanovnika more imat silu događanja raznije.



Ostala samo fasada.
Straga je kućerak... sramota jedna.

Ma lijepo vrijeme.



Il, možda i nije.



Stan, bolan, da vidim.



Ma ovo ne izgleda baš dobro.
Dobro kao slika a za hodanje naokolo?



A je zato dobro ispod pa desno a ja ću tamo.



Tada Majac ukaza na događaje u pozadini.



Iznenadno namrgođenje i smračenje.
Tako nešto još nisam viđao.



I, iako je desna strana bila podnošljiva.



Završi se ovim.