www.vozovi.com

Na Westerlandu me docekuje pravo nevreme, sa strasnom olujom sa mora, kisom i veoma veliko zahladjenje. Prvo sam probao da odem prema centru blizu stanice, ali nije mi poslo za rukom. Onda sam svratio do poste, napisao i poslao par razglednica, cekajuci da nevreme prodje. Ispostavilo se da se u medjuvremenu samo pogorsalo, poceo je nevidjeni pljusak, sva sreca imao sam jaknu na sebi. Tada sam pomislio da sam dzabe dolazio, imao sam izrazitu zelju da odem do morske obale, da uzivo vidim i osetim Severno More. Pogledao sam red voznje prema Hamburgu, voz je bio za oko 15min, a sledeci tek za 2h. Nisam imao izmedju cega da se dvoumim, usao sam u voz za nazad i krenuo. Gledao sam kroz prozor niz koji se slivala kisa kako promicu nestvarni predeli ovog ostrva. Bilo mi je jako zao sto odlazim i sto cu ko zna kada opet u zivotu stici dotle, na tako udaljenu lokaciju jedne zemlje, na rubu Severnog Mora. Kisa je pocela da jenjava i tada se u meni nesto preobratilo i reklo nisi uzalud dolazio, vrati se. Sisao sam iz voza tacno na poslednjoj stanici na ostrvu, pre nego sto predje nasipom na kopno. Mesto se zove Morsum. Tu sam sacekao voz za nazad, naisao je za 5min.

Po povratku u Westerland, odmah sam se uputio kroz centar prema obali. Sto sam bio blize vodi, to su vetar i kasa bili sve jaci. Nikada nisam doziveo da pokusavam da se krecem svom snagom, a da me vetar u tome sprecava, neopisivo je bio jak! Od plaze su me delile samo stepenice, a zahvaljujuci sipci pored istig uspeo sam da se oduprem vetru i sidjem. Vetar je nosio morsku vodu, kise skoro da nije ni bilo. Zaista neobicno, delovalo je nerealno. Vlazan pesak sa obale je leteo kao u nekoj pustinjskoj oluji, oci sam zastitio rukama, a dlanovi i deo ruku koji su bili izlozeni, skroz su bili crveni za cas od neprestanog udara peska. Nisam uspeo da pridjem samoj vodi, delilo me je mozda 10m, ali i to je dovoljno, prosetao sam plazom na Severnom Moru.

Naravno nemojte da pomislite da sam ja jedini "ludak" koji je iskusio tako nesto zarad nicega. Na plazu je pokusalo da sidje jos ljudi, cak i starijih, bez kisobrana, mokri do gole koze, svi smo se medjusobno sagledavali i smejali, a u njihovom izrazu lica videlo se da oni uzivaju u tome sto rade, sto mi je specijalno bilo zanimljivo. Na plazi postoje natkrivene lezaljke i klupe, ali sve su postavljene da gledaju suprotno od mora, a razlog je sasvim jasan. Za 15min provedenih na tom nevremenu, osecao sam se totalno izgruvano i iznemoglo, mokar do gole koze, samo sam se cedio cekajuci voz na stanici. U svakom slucaju vredelo je ulozenog truda, osecao sam se ispunjeno, nisam bas dzabe dolazio i iskusio sam nesto sto se ne dozivljava svaki dan.


Po obicaju, cim je voz krenuo nevreme se usput stisnjavalo, da bi po prelasku nasipa potpuno iscezlo na horizontu iznad Westerlanda. Iz svih gore navedenih razloga, izostaju moje fotografije sa ovog ostrva, a jedine opipljive uspomene su velike kolicine morskog peska, koji je uleteo u torbicu za kameru i fotoaparat, kao i nekoliko razglednica.



Evo fotografije nastale iz voza, koji se neprijatno ljuljao na vetru prelazeci preko mora:






Jedna fotografija mog voza u mestu Husum, dok sam isao nazad prema Hamburgu:






Iz Hamburga za Berlin cime drugim nego ICE-om, nocna voznja, poslednjim oko 22h uvece:







Sve vreme istom brzinom od 230km/h:



Pozdrav,

Dok sam cekao voz u Morsumu, snimio sam jedan DB Autozug u prolazu:




Pozdrav,

Jedan filmic od snimaka nastalih tokom voznje Nob vozom od Hamburg Altone do Westerlanda (tacnije do prvog mesta na ostrvu, Morsum-a). U odlasku prema Westerlandu, bila je oseka, a u povratku plima, sto se jasno vidi na snimcima. Usput smo presli i ogroman most u ravnici, preko Keil kanala, koji sam opisao u nekom od prethodnih postova, pa se pruza i divan pogled na prelepe zelene, vodom natopljene ravnice krajnjeg severa Nemacke.



Pozdrav,

Narednog jutra za divno cudo uspeo sam da uhvatim malo Sunca u Berlinu
Prvo je nastupila jedna velika setnja kroz grad. Pretezno sam se odmarao, malo sta fotkao:












Reka Spree ide kroz centar grada, u kome postoji nekoliko jezera, a ispresecan je i gomilom kanala, od kojih neke non stop koriste teretni brodovi:



Pozdrav,

Vozim se sa S-Bahn do Berlin Ostbahnhof (istocne berlinske stanice), odnosno krajnje stanice vozova koji dolaze sa jugozapada i zapada zemlje:





Pozdrav,

Berlin Ostbahnhof:









Jedan dolazi iz pravca Hauptbahnhof:





Dva lepotana, spremni da polete:



Pozdrav,

Prvi iz stanice izlece dizel ICE:







Jos jedan osvrt na stanicu, dosta je bilo za to jutro vozova, napunio sam baterije





Prema hostelu sam kratko koristio i U-Bahn, pa i njega da prikazem:





A u ulici ispred hostela iznenadjenje, CKD KT4:



Pozdrav,

Berlin Hauptbahnhof, dolazak voza ICE 792 za Hamburg Altonu:




Pozdrav,

Prelijepe slike i predobar video! Hvala ti uzivao sam

Na prethodnoj voznji, prolazio sam kroz Hamburg, ali ga nisam posetio. To je moralo da se ispravi i to bas sada, poslednji dan dok sam boravio u Berlinu, suncano poslepodne, pravac na Hbf i na voz. U 13h 20min nailazi voz EC 176 "Alois Negrelli", koji saobraca na relaciji Brno - Prag - Dresden - Berlin - Hamburg Altona. Zanimljivo kod ovog voza je to sto se u povratku u Cesku vraca pod brojem EC 179 i to na relaciji Berlin - Brno, valjda sa nemackim vagonima, a garnitura koja je otisla u Hamburg se vraca kao neki drugi voz. Voz u svom sastavu ima samo ceska kola (naravno od najboljih koje imaju), tako da je bilo moguce usput snimati i slikati trasu iz poslednjeg vagona.

Neposredno pred Berlin Spandau pocinje LZB (Linienzugbeeinflussung), sigurnosni sistem kabinske signalizacije, tako da odatle mozemo ici brzinama vecim od 160km/h, zapravo 200km/h sto je limit najboljim ceskim vagonima Ampz i Bmz od kojih je ovaj voz sastavljen.

Sasvim slucajno sam slikao sam pocetak LZB-a, vidi se gde pocinje kabal:






Prilaze nam i koloseci jedne S-bahn linije, kojoj je krajnja stanica Spandau:





Napustamo predivnu Spandau stanicu:








Ubrzavamo u pocetku na 160-180km/h, a zatim i na 200km/h...

Pozdrav,