Beograd <-> Bajkal 2012

[rasha]

Moja električka nastavlja ka Sludjanki:




Taman kad sam hteo da pređem prugu iz smera Sludjanke penje se jako dugačak teretni voz, sa grdosijom VL85 na čelu:




A ljudi čekaju da prođe...




Na kraju voza je potiskivalica VL80, sa dodatom polovinom:




Stajalište Tjomnaja Pad, 5290 km od Moskve, najdalje što sam na Transsibu otišao. Za dalje štafetu predajem Džonu iz Splita




Zgrada stajališta:




I zgrada neistražene namene:

[rasha]

Idem uz prugu do ulaska u tunel, gde se naši putevi razdvajaju. Pruga skreće desno i kroz tunel odlazi ka Sludjanki, a ja idem levo nizbrdo ka Staroj Angasolki.

Iz tunela izlazi strojna VL80:



Tunel:




Odozgo nizbrdo tutnji jedan teretni voz, ali nemam vremena da ga čekam, treba naći put do Stare Angasolke:




Saša mi je rekao od crno-bele ograde kod tunela levo nizbrdo, znači na pravom sam putu:




Spuštam se ka potoku Pravaja (Desna) Angasolka:






Pogled unazad:




Prelazim potok preko ovog mostića i odatle treba da pratim potok do ušća u jezero, do kojeg se ovaj potok spaja sa potocima Srednja Angasolka i Leva Angasolka:



Nataviće se

[rasha]

Uglavnom nije bilo problema da pratim stazu, samo sam se u jednom trenutku zadesio u nekom kamenjaru odakle uopšte nisam video stazu za dalje. Pomislio sam da ću morati kroz šumu, ali sam posle 20-ak metara ugledao stazu i nastavio njom dalje.

Sledi serija slika iz Angasolske šume:

[rasha]

I posle 45 minuta stižem u Staru Angasolku. Nemojte da vas ova čistina zavara, to je bio najteži deo jer se potok pri ušću izliva na sve strane i staza je puna dubokog i nepredvidivog blata:




Sa desne strane je most KBŽD (tako ću oslovljavati Krugobajkalsku železnu darogu, od sad), za koji će se kasnije ispostaviti da je za drugi, uklonjeni kolosek:




Probijam se kroz blato pored poljskog WC-a:





Odande sam došao:




Konačno, prilazim pruzi:




Pogled na skromno stajalište, u smeru Sludjanke i Vladivostoka:




Kod mosta su čovek i žena, koji su takođe fotografisali, ali su se posle određenog vremena izgubili u nepoznatom smeru:

[rasha]

Prvo odlazim do plažice na kojoj se nalazi jako kratka železnička pruga, koja počinje u šupi par metara od obale, a završava se u jezeru:




Još jedan pogled na ušće Angasolke u Bajkalko jezero:




Pogled na levo:




Sa druge strane Bajkala je Republika Burjatija:




Odlazim ka mostovima. Ovo je most po kome je išao drugi, uklonjeni kolosek:






Uklonjeni kolosek je išao i kroz tunel, za razliku od onog koji se danas koristi:

[rasha]

Par pogleda na Staru Angasolku:










Байкалъ




Pogled od stajališta ka Port Bajkalu:




Iako odsečeno, selo ima solidno snabdeven dućan, a postoji i planinarski dom:




Tačno na vreme stiže moje prevozno sredstvo u sledećih nešto manje od 6 sati do Port Bajkala. Nova Matanja, kako ga stanovnici uz KBŽD nazivaju ili ti DMV RA-2 iz Metrovagonmaša:






Meštanin pozdravlja mašinovođu:




Interesantna stvar se dogodila kada su se otvorila vrata od voza. Grupa od 5-6 ljudi (roditelji i deca) koji su bili sa mnom u električki iz Irkutska izlaze iz voza, a oni i ja se začuđeno gledamo u prvih desetak sekundi. Razmenili smo par rečenica, gde im objašnjavam svoj plan, te shvatam da su oni išli do Sludjanke i tamo presedali da bi u Staroj Angasolki izašli i popeli se do stajališta Tjomnaja Pad gde hvataju električku nazad za Irkutsk. Voz je bio skoro 100% popunjen, uglavnom turistima, te sam pukom srećom uspeo da nađem mesto na strani koja gleda na jezero.


Nastavak sledi u narednim danima. Komentari, pitanja, sugestije i kritike dobrodošli...

[rasha]

Da nastavim dalje...

Voz je bio gotovo 100% popunjen, uglavnom turistima. Prvo sam ušao u drugi modul u kome nisam uočio mesto na strani ka jezeru, samo 2-3 na suprotnoj strani. Odlazim do prvog modula, ali i tamo ista situacija, vraćam se u drugi modul i iz drugog pokušaja uočavam jedno mesto uz prozor koji gleda ka jezeru u smeru suprotnom od smera kretanja voza. Preko puta je sedeo jedan Australijanac koji je putovao do Marituja, tako da će posle moći da se premestim na njegovo mesto u smeru vožnje.

Ova slika pokazuje koliko sporo voz ide. Izgubio sam bar 5-6 minuta dok sam našao mesto i dok sam se smestio. Za to vreme smo ovoliko odmakli od tunela kod kojeg sam malopre stajao:




U vozu je bila jedna veoma bahata starija punija kondukterka, koja se jako iživljavala nad mlađom koja je verovatno bila učenica škole na praksi. Imali su problema sa automatom za izdavanje karata, pa je starija vikala na nju, psovala, a devojka, šta će, morala je da ćuti i sluša njene komande. A starija je sve vreme sedela ili u zadnjoj kabini ili na mestu u putničkom prostoru uz kabinu i nije prestajala da krka. Mene nisu ni zapazili da sam ušao te da se sam nisam javio mlađoj kondukterki verovatno bih se bez karte vozio. Kad sam se mlađoj javio, starija se zainteresovala šta ja to hoću, misleći da sam putnik iz Sludjanke i da imam kartu koju su mi već pregledali i onako sa punim ustima hrane se ubacila u razgovor. Naravno, automat za izdavanje karata je opet pravio problem i nije hteo da izda kartu od mog stajališta, pa sam rekao frustriranoj devojci da mi proda kartu od Sludjanke, pošto je ionako veoma jeftina (48 rublji, malo više od 1 evra), a razlika u ceni minimalna:




Posle nekog vremena, kojem se gubi tok, usled maksimalne brzine voza od 20 km/h stižemo u selo Šarižalgaj, gde je dosta ljudi izašlo:








Nastavljamo dalje. Iza nas pljušti:




A ispred nas se nazire lepše vreme:




Stižemo u Marituj, gde izlazi Australijanac, a voz se već dosta ispraznio:




U Marituju se ukrštamo sa turističkim vozom Bajkal - Sludjanka - Irkutsk:




EMV na neelektrificiranoj pruzi

[rasha]

Par pogleda iz voza na Bajkalsko jezero. Na žalost prozor se ne može otvoriti dovoljno da bih provukao ruku sa fotoaparatom, te moram slikati kroz staklo:








Red vožnje malo razvučen te na stajalište Polovinij (koje se nalazi na pola puta između Sludjanke i Port Bajkala) dolazimo 10-ak minuta pre vremena. Dobijamo 10 minuta pauze da se prošetamo okolo:










U blizini stajališta je postavljena i jedna parnjača:




Plaža:

[rasha]

Upozorenje!




Njuška RA2:




Koja je po obliku slična sa ovim brdom:




Nekoliko kampera je odlučilo da ipak ovde napusti voz i prenoći na plaži ispod stajališta:




Druga njuška RA2 oči u oči sa brdom




Ispred nas je tunel koji je, čini mi se po profilu, prvobitno primao dva koloseka. Vidi se godina izgradnje:






Jedna iz žablje perspektive:

[rasha]

Natavljamo dalje. Vozimo se dosta dugo do stanice Ulanovo, gde takođe stižemo malo ranije te dobijamo pauzu:




Pogled na jezero:




Na 2. koloseku je bila parkirana ova radna mašina:




Pogled u smeru Port Bajkala:




Pogled u smeru Sludjanke:




Naša mašina (opet displej ne valja):