11.000 km po Evropi

[68847]

Iznenadno, da ne kažem, neočekivano... (evo rekoh)... ukaza se slobodno mjesto, te s onog nelegalnog (na pješačkom) preprtljah se nekako u jedan procjep.
Taman blizu mašine za naplatu.
Nekako se ugurah a njakva gospoja sjede u autić ispred mene i ode.
Pa đe ne ode ranije da se ne patim?



Taman pred Restaurante.
Tour de France znak je tu.
Da se zna.



Parking setuvacija se permanentno izmjenjava a tamo gdje sam primarno bio pojavljuje se... ptičica.



Pa izlazi na pješački.



Malo se folira.



I bez pomoći parnog katapulta:



Hvata visinu:



Flaps!!



I meni na kabinu.
I još mi ono...: Šta je?



Šta ti je ovo ođe?



A da!
Mjesto za ugradnju krovnih nosača.
I zbog toga sam ja letio?
Sreća tvoja pa nisam nadahnut... sad bi ti se pokakao.



Dok sam ovoga slikavao mal me ne satra.
Da je neki Bentley il' Bugatti neg...
Al skužio je šta slikam pa mu bilo simpatično, te odustade od namjere da me horizontalizira.
Zahvalan uviđavnom vozaču prikazujem sliku njega u njemu.



On u njemu ode brdu.
Perspektivno baš brdo, a i jeste...brdo.
Nije nimalo lako ići ushodno.

[68847]

Ubaci lovu u "P" mašinu, karticu na vidno mjesto i haj naokolo.
Al brzo.
Prvozonsko kratkotrajno parkiranje pa moraš svaki čas nailaziti (prije neg naiđu uniformirane popisivalice).



Ako neko nije uočio: Trajvani imaju vrata na sve strane; imaju "pantu" s kojim voze dolje po ravnom a po brdesima voze s ovim kotaćićem na šćapu.



Ima odustajanja od pojedinih pravaca.



Kako to izgleda u okviru okolnog okruženja.



Znam da dolje u ravninama ima onih niskopodnih (valjda su niskopodni) al ima i ovih stvari.



Kako god... on je glavni.
Nek tako i ostane.



Pogledaš na sat: Isteklo parking vrijeme.
Trka na početnu poziciju.
Ubacak love pa ponovo.
Aj bar se nešto vidi otalen.



A vidi se i ono najvažnije.
A svaki čas idu.
Čas tamo.



Čas vamo.

[68847]

Kasnije uočih da na netu ima slika s ove pozicije na kojoj sam bio.
Nije loša.
Ode doli.



Iđe gori.
Pun.



Iđe gori.
Prazan
Reservado.
(To nešto posebno?)



Puni na ravnom.



Prazni, haman, pa na istom mjestu.
Što ti je preciznost fotografa.
A?
Po prirodi sam skroman al sam na mahove fenomenalan pa...



Ode Reservado dolje pa gore, pa lijevo da bi skrenuo desno.

[68847]

Tako je to kad nema nikoga.
Slika slična onoj s početka.
Slična al nije ista.
Slično i isto je slično al nije isto.



Prilazi 580



Saće da prođe



I da siđe.
Naravno.



Za očekivati je da će neki drugi da se popne.
Dakle, nije bio neočekivan.
Da ga malo primaknem?
547



Pošto se primiče da ga malo odmaknem?



Pa još malo.



Odmiči ga ti kolko hoš, eto njega vamo.



I ode... tamo.

[68847]

Uvijek ima likova koji ne poštuju propise.
Prelaze na neoznačenom mjestu.



I ne zanima ih trajvan.



A baš je dobar trajvan.



Pravi.



I još pun. Do vrva.



Ko i ovaj, kontrasmjerni.



Opet ubacak u "P" mašinu.
Nešto više je nekakva amerikanska institucija.
Vido sam čovu da otalen izlazi.
I čuo kako zbori.
Amer, nema greške.
Al kratkogaći.
USA vahabit? Il je to sad cool?



Nešto mi se dopale te kućice na uzvisini pa eto... Pogledajte.



Posteriorno tj. dorzalno tj. straga.
Ako se okreneš ondak je anteriorno tj. ventralno tj. sprijeda.
Kad si se već okreno onda ga i uslikaj.



I uslikaj ga dok se spušća.
Šta fali?
Što više slika, tim bolje.

[68847]

Konačno prođe period obaveznog plaćanja parkiranja a već je pokasno.
Štaš?
Taki grah pao.
Da sve ne bi bilo željezno-tehnički:



Eto... onako. Da ne kau da ne poštujemo zastavu.



Evo onog nazad.



U našim krajevima bi rekli da je nerentabilan.
Jes pun al je mali pa je malo putnika.
Zaključak: Ukinut'!
Dabome.
Pa kupit zglobne tobuse.
Na dizlo.



Aj malo lučno nizastrmo.
U ovim trenucima - prazno lučno nizastrmo.



Što nije permanentno jer evo ga sleđno.



Polako za njim.
Bar je lakše niz nego uz.



Nambr trtifajv.
Lanac i katanac.
Bitno da mu ga neko ne odvali.



Eto odakle se ja spušćavam a on se pentra (a i spušćava).
Pusto...U ovim trenucima.
Baš me jamilo ovo: U ovim trenucima.
Relikvija s Eurosport prenosa Toura de France.

[68847]

Da se ne bi zapostavile gradske bitnosti.
Veeeeeeeeeeeliki trg na obali.
Otalen i polazi turistički trajvan.
Malo mutno al... niko nije savršen.
Bat međutim... Exceptio firmat regulam. Hehe.



Da ne zapostavimo i čovu na horsu.



Prošli put dođoh preko ovog mosta.
Sad nisam neg s neke... treće strane.
Pošto sam otišao preko druge pa znam da to nije ista.
(Lijevo od mosta je Jesus)



Haj nazad uz koji noćni snimak.



Opet pusto.
Smijem li reći: U ovim trenucima?



Hehe. I u ovim.



Al to samo u tim jer:



I like it... ovako, in the dark.



I ovako.



Na samom kraju se sjetih da ima onih koji se razumiju u struje pa za njih evo da malo vide pantu na krovu.



Iznad vrata lijepo piše Entrada.
E pa više je Saída nego Entrada.
Nakon ovoga slijedi povratak al ni blizu istim putem.
Ne zbog uroka nego zato što to nije interesantno.
Ovim se završava i treći folder putnih slika.
Zaključak: Prešli/prošli smo pola... slika.
Drugi zaključak: Ima još ihihi.

[Ćiro_bos]

Uz toliki uspon, ovaj trajvan treba imati zupčanicu... il se to možda drži zubima za žicu

[68847]

Uz toliki uspon, ovaj trajvan treba imati zupčanicu... il se to možda drži zubima za žicu

Ma njega ta žica vuče al neće da priznaju.

[68847]

Jah!
Bum, tras, pade mrak na zemlju al ga velik dio ostade i na nebesima.
Čak je i mračnije na nebesima neg na zemlji.
Interesantno.
Preko mostića od cca 17 km zvanog Ponte Vasco da Gama.
Ovo je bilo proračunato jerbo se ne plaća mostarina pri izlasku iz Lisabona.
Nije neka strašna lova al zauhar je svaki Evrić koji ostane u džepu.
Napravlenije Badajoz iz razloga toga jerbo je to istočno a još istočnije je Toledo a tamo i idem.

Ono: bum, tras je bilo poetski rečeno.
Ništa se tu čulo nije.
Samo se vidjelo da je mrak.
Al... kako se može vidjeti da je mrak kad je mrak pa se ništa ne vidi pa samim tim ni mrak?
Tu nešto nije kako treba.

Zato, in d morning...
Nije sva Španija žućkasto - sivkasto - crvenkasta.
Ima i zelenkastog.



Evo ga i Sunac.



Biće nešto od njega.



Još će nam se i na glavu popet.



Hoće, hoće.
Još ćemo ga i proklinjat.
Sunce mu njegovo što nema oblačka kad se u zenit natakari.



Ma hoće al ko će čekat?
Odo ja dalje.



U skladu s bojom okruženja, bilo je na iljade... ma šta iljade... milijarde dugouhih stvorenja.
Nisu kenjci neg zecovi.
E kako su u skladu s okolnim obojenjem a i veličinski baš na impresioniraju, niti jedan nije vidljiv na slikama.
Nisu džaba završili mimikriju po bolonjskom programu.