Jutarnji je spic u saobracaju i bilo je nekoliko ICE-ova u to vreme:
Bilo je i neceg sto pauzira:
A tu je i regionalni prevoz za Schwarzwald:
Interrail putovanje Evropom 2011
Moderator: ZlayoZg
Re: Interrail putovanje Evropom 2011
Jutarnji je spic u saobracaju i bilo je nekoliko ICE-ova u to vreme:
Bilo je i neceg sto pauzira:
A tu je i regionalni prevoz za Schwarzwald:
Re: Interrail putovanje Evropom 2011
Sigurno se secate kada sam jos oko pocetka putopisa pominjao odlazak tgv-om za Francusku. Secate se i kada sam prvi put tokom putovanja jos u Austriji, u Salzburgu dosao do db saltera i trazio da rezervisem mesto u vozu za Pariz. Rezervacija mesta bila je besplatna, a doplata za tgv na Interrail kartu bila je 10e. Dosao je i taj dan, kada cu prvi put u zivotu uzivo osetiti ovaj mocan voz. Pre toga, evo dve fotografije pominjane papirologije, jedna je rezervacija sedista, a druga je doplatna karta:
Na razglasu nekoliko puta najavljuju moj voz, TGV 9576 iz Minhena, preko Stuttgarta, za Strasbur i Pariz... Kako to tek lepo izgleda na displeju:
A zatim se pojavljuje njegovo visocanstvo, TGV POS 4401. Skracenica POS, koju u nazivu nose neki TGV-ovi je: Paris – Ostfrankreich – Süddeutschland, odnosno vozovi koji saobracaju prugom LGV Est prema istocnoj Francuskoj i juznoj Nemackoj. Oni su dakle sposobni da saobracaju ispod 25KV/50Hz mreze i ispod nemacke 15KV, 16 2/3Hz mreze. Moglo je da se desi da broj ovog tgv-a bude 4402, a taj je 2007. godine oborio svetski rekord u brzini na klasicnim sinama, od samo 574,8km/h. Nije neka razlika u odnosu na ovaj kojim cu ja ici, samo jedan broj, ali zato cemo se mi kretati skromnom brzinom od 320km/h.
Voz je stigao 2min pre vremena polaska i nije bilo vremena za gubljenje. Niko putnicima nije trazio da pokazu rezervaciju pre ulaska u voz, vec su nas malo pozurivali. Kada sam usao u prednji kraj voza, unutra je bila neverovatna guzva. Skoro da nije postojalo nijedno slobodno mesto. Pitao sam jednog od osoblja (mozda konduktera) gde se nalazi moj vagon i moje mesto, nasta se on prvo nasmejao, pa rekao da je to skroz na drugom kraju voza. Osam vagona dugacak voz, neverovatna guzva, stvari na sve strane, nisu stale sve torbe od putnika u mesto predvidjeno za prtljag, pa ih ima po podu, ljudi se smestaju, neki setaju, neki prolaze u potrazi za svojim mestom, a ja trebam da prodjem skor pozadi. Delovalo je kao nemoguca misija. Na stanici nisam imao informaciju gde ce se tacno nalaziti moj vagon, pa sam morao sada da se mucim. Na ledjima sam nosio oko 35kg tezak ranac, prepun stvari, na ramenu okacen stativ, oko struka dokumenta, a uzan prolaz izmedju sedista je otezao celu situaciju. Nemoguce je bilo mimoilaziti se sa nekim, pa sam se cak i zaglavio u nekoliko navrata. U rukama nisam imao sanse da nosim ruksak, pa kada se zaglavi, morao sam na kant da prolazim!
Sve to je trajalo oko dvadeset minuta.
Kada sam konacno dospeo do kraja voza, docekalo me je novo iznenadjenje. Moje mesto bilo je na samom kraju voza, na uzdignutom delu, koji se nalazi odmah iza masine, sa jako malim prozorima, sto mi se odmah nije dopalo. Pritom nije bilo do prozora, a ni u pravcu kretanja voza. Ono najbitnije, bilo je zauzeto, pa sam se obratio kondukteru koji je stajao u blizini. On je coveku koji je sedeo na mom mestu prisao, ovaj se izvinio i poceo da se pakuje. Primetio sam da je pricao sa ljudima oko sebe, verujem da su zajedno krenuli na put, a dobili razlicita mesta. To sam dobro iskoristio. Kako mi se u glavi motalo odvratno mesto koje sam dobio, ljubazno sam mu rekao da on ostane tu sa svojim prijateljima, a da cu ja otici na njegovo mesto, samo da mi kaze koje je. Upalilo je, covek nije imao nista protiv. Zadovoljan on, zadovoljan i ja sto tu necu sedeti. Ali tu problemima nije kraj, njegovo mesto bilo je odatle na onom drugom kraju voza, sa koga sam jedva dospeo ovde. Sta da se radi, ponovo nazad. Ljudi su me vec gledali cudno, zapamtili su kako sam se usput spetljavao i zaglavljivao sa rancem. Mesto koje sam sada imao, nije bilo do prozora, ali je bar bilo u pravcu kretanja i u onom delu voza, gde se moze uzivati u pogledu kroz normalne prozore.
Sve ukupno u probijanju kroz voz, dok se nisam skroz smestio, trajalo je malko vise od pola sata!
Vec smo ulazili u Strasbur. Voz je imao sva mesta popunjena i u Strasburu je uslo samo onoliko putnika, koliko je dotle putovalo, pa izaslo. Krcat voz, sa svim popunjenim mestima nastavlja za Pariz. U svim tgv vozovima sirom Francuske je slicna situacija. Na linijama iz Nemacke prema Parizu nekoliko dana unapred se rasprodaju sve karte. Jas am imao srecu sto sam ugrabio mesto dva dana unapred. Ne postoji mogucnost da neko od putnika stoji tokom putovanja. Za tako nesto ne postoje uslovi, jer bi svojim stajanjem ometao one koji sede i to se nikako ne praktikuje.
Po polasku iz Strasbura nastao je i prvi snimak na ovoj voznji. Polako smo ubrzavali oko 5 minuta, dok nismo dostigli 160km/h. High Speed pruga nalazi se dalje od Strasbura, pocinje odprilike kod mesta Remilly (tacnije od mesta Baudrecourt). Do Pariza nas ceka put od skoro 400km, koji cemo preci za 2h i 20min.
TGV 9576 departure from Strasbourg
LGV Est, na Francuskom bi to bilo: Lignes a Grande Vitesse, odnosno isocna pruga visoke brzine. Kako samo lepo zvuci
Duzine je 300km, a u planu je godinama da se produzi do Strasbura. Kako sam cuo, prepreku predstavljaju naseljena mesta kroz koja bi pruga morala da prodje, kao i otpor pojedinih gradjana. Morala bi da se ukopava ispod zemlje jednim delom, da ide kroz tunele jednim delom, a takva investicija je preskupa i Francuzima. Trenutno je planiran jedan tunel od 4km.
2007. godine na ovoj pruzi je oboren svetski brzinski record, a do skoro je ovo bila jedina pruga na svetu na kojoj je operativna brzina u komercijalnom putnickom saobracaju bila 320km/h.
Prikaz trase pruge LGV Est:
Za one koji imaju zelju da vide kako izgleda putovati, odnosno leteti 320km/h nad zemljom, postavio sam jedan snimak, u trajanju od 7minuta. Snimao sam vecim delom pored ulaznih vrata u voz, jer je pored ljudi bilo skoro nemoguce snimati. Na snimku mozete primetiti kolika je razlika stajati kod vrata, ili u najtisem delu gde su putnici. Izolacija voza je savrsena, kada sedite u zatvorenom delu gde su putnici, tu se gotovo nista ne cuje spolja, dok je ovde u prolazu izmedju vagona druga prica. Zvuk podseca na rad avionskih motora. Sam dozivljaj voziti se vozom 320km/h nisam u mogucnosti da vam prenesem.
Meni najinteresantnije sekvence u videu su: prelazak preko reke i dvokolosecne pruge u minutu 2:10 i mimoilazak sa duplim TGV-om u 05:15, odnosno ukupno 16 vagona i 4 masine za tacno 2 sekunde
Preporuka je svakako odgledati ceo video i uzivati u prelepim predelima severo-istocne Francuske.
LGV Est TGV Ride 320km/h (Strasbourg - Paris)
Na razglasu nekoliko puta najavljuju moj voz, TGV 9576 iz Minhena, preko Stuttgarta, za Strasbur i Pariz... Kako to tek lepo izgleda na displeju:
A zatim se pojavljuje njegovo visocanstvo, TGV POS 4401. Skracenica POS, koju u nazivu nose neki TGV-ovi je: Paris – Ostfrankreich – Süddeutschland, odnosno vozovi koji saobracaju prugom LGV Est prema istocnoj Francuskoj i juznoj Nemackoj. Oni su dakle sposobni da saobracaju ispod 25KV/50Hz mreze i ispod nemacke 15KV, 16 2/3Hz mreze. Moglo je da se desi da broj ovog tgv-a bude 4402, a taj je 2007. godine oborio svetski rekord u brzini na klasicnim sinama, od samo 574,8km/h. Nije neka razlika u odnosu na ovaj kojim cu ja ici, samo jedan broj, ali zato cemo se mi kretati skromnom brzinom od 320km/h.
Voz je stigao 2min pre vremena polaska i nije bilo vremena za gubljenje. Niko putnicima nije trazio da pokazu rezervaciju pre ulaska u voz, vec su nas malo pozurivali. Kada sam usao u prednji kraj voza, unutra je bila neverovatna guzva. Skoro da nije postojalo nijedno slobodno mesto. Pitao sam jednog od osoblja (mozda konduktera) gde se nalazi moj vagon i moje mesto, nasta se on prvo nasmejao, pa rekao da je to skroz na drugom kraju voza. Osam vagona dugacak voz, neverovatna guzva, stvari na sve strane, nisu stale sve torbe od putnika u mesto predvidjeno za prtljag, pa ih ima po podu, ljudi se smestaju, neki setaju, neki prolaze u potrazi za svojim mestom, a ja trebam da prodjem skor pozadi. Delovalo je kao nemoguca misija. Na stanici nisam imao informaciju gde ce se tacno nalaziti moj vagon, pa sam morao sada da se mucim. Na ledjima sam nosio oko 35kg tezak ranac, prepun stvari, na ramenu okacen stativ, oko struka dokumenta, a uzan prolaz izmedju sedista je otezao celu situaciju. Nemoguce je bilo mimoilaziti se sa nekim, pa sam se cak i zaglavio u nekoliko navrata. U rukama nisam imao sanse da nosim ruksak, pa kada se zaglavi, morao sam na kant da prolazim!
Sve to je trajalo oko dvadeset minuta.Kada sam konacno dospeo do kraja voza, docekalo me je novo iznenadjenje. Moje mesto bilo je na samom kraju voza, na uzdignutom delu, koji se nalazi odmah iza masine, sa jako malim prozorima, sto mi se odmah nije dopalo. Pritom nije bilo do prozora, a ni u pravcu kretanja voza. Ono najbitnije, bilo je zauzeto, pa sam se obratio kondukteru koji je stajao u blizini. On je coveku koji je sedeo na mom mestu prisao, ovaj se izvinio i poceo da se pakuje. Primetio sam da je pricao sa ljudima oko sebe, verujem da su zajedno krenuli na put, a dobili razlicita mesta. To sam dobro iskoristio. Kako mi se u glavi motalo odvratno mesto koje sam dobio, ljubazno sam mu rekao da on ostane tu sa svojim prijateljima, a da cu ja otici na njegovo mesto, samo da mi kaze koje je. Upalilo je, covek nije imao nista protiv. Zadovoljan on, zadovoljan i ja sto tu necu sedeti. Ali tu problemima nije kraj, njegovo mesto bilo je odatle na onom drugom kraju voza, sa koga sam jedva dospeo ovde. Sta da se radi, ponovo nazad. Ljudi su me vec gledali cudno, zapamtili su kako sam se usput spetljavao i zaglavljivao sa rancem. Mesto koje sam sada imao, nije bilo do prozora, ali je bar bilo u pravcu kretanja i u onom delu voza, gde se moze uzivati u pogledu kroz normalne prozore.
Sve ukupno u probijanju kroz voz, dok se nisam skroz smestio, trajalo je malko vise od pola sata!
Vec smo ulazili u Strasbur. Voz je imao sva mesta popunjena i u Strasburu je uslo samo onoliko putnika, koliko je dotle putovalo, pa izaslo. Krcat voz, sa svim popunjenim mestima nastavlja za Pariz. U svim tgv vozovima sirom Francuske je slicna situacija. Na linijama iz Nemacke prema Parizu nekoliko dana unapred se rasprodaju sve karte. Jas am imao srecu sto sam ugrabio mesto dva dana unapred. Ne postoji mogucnost da neko od putnika stoji tokom putovanja. Za tako nesto ne postoje uslovi, jer bi svojim stajanjem ometao one koji sede i to se nikako ne praktikuje.
Po polasku iz Strasbura nastao je i prvi snimak na ovoj voznji. Polako smo ubrzavali oko 5 minuta, dok nismo dostigli 160km/h. High Speed pruga nalazi se dalje od Strasbura, pocinje odprilike kod mesta Remilly (tacnije od mesta Baudrecourt). Do Pariza nas ceka put od skoro 400km, koji cemo preci za 2h i 20min.
TGV 9576 departure from Strasbourg
LGV Est, na Francuskom bi to bilo: Lignes a Grande Vitesse, odnosno isocna pruga visoke brzine. Kako samo lepo zvuci
Duzine je 300km, a u planu je godinama da se produzi do Strasbura. Kako sam cuo, prepreku predstavljaju naseljena mesta kroz koja bi pruga morala da prodje, kao i otpor pojedinih gradjana. Morala bi da se ukopava ispod zemlje jednim delom, da ide kroz tunele jednim delom, a takva investicija je preskupa i Francuzima. Trenutno je planiran jedan tunel od 4km.
2007. godine na ovoj pruzi je oboren svetski brzinski record, a do skoro je ovo bila jedina pruga na svetu na kojoj je operativna brzina u komercijalnom putnickom saobracaju bila 320km/h.
Prikaz trase pruge LGV Est:
Za one koji imaju zelju da vide kako izgleda putovati, odnosno leteti 320km/h nad zemljom, postavio sam jedan snimak, u trajanju od 7minuta. Snimao sam vecim delom pored ulaznih vrata u voz, jer je pored ljudi bilo skoro nemoguce snimati. Na snimku mozete primetiti kolika je razlika stajati kod vrata, ili u najtisem delu gde su putnici. Izolacija voza je savrsena, kada sedite u zatvorenom delu gde su putnici, tu se gotovo nista ne cuje spolja, dok je ovde u prolazu izmedju vagona druga prica. Zvuk podseca na rad avionskih motora. Sam dozivljaj voziti se vozom 320km/h nisam u mogucnosti da vam prenesem.
Meni najinteresantnije sekvence u videu su: prelazak preko reke i dvokolosecne pruge u minutu 2:10 i mimoilazak sa duplim TGV-om u 05:15, odnosno ukupno 16 vagona i 4 masine za tacno 2 sekunde
Preporuka je svakako odgledati ceo video i uzivati u prelepim predelima severo-istocne Francuske.
LGV Est TGV Ride 320km/h (Strasbourg - Paris)
Re: Interrail putovanje Evropom 2011
Pre nego sto napustim voz, evo malo fotografija novog redizajniranog sf enterijera:
Nesto o samom redizajnu:
http://www.mojenterijer.rs/enterijer/tg ... tjXA.email
Prvi put nogom na tlu grada svetlosti i kontrasta
Just in time
Poslednji osvrt na mocni voz kojim sam putovao:
U prolazu na par koloseka dalje, nista manje atraktivan voz, spreman da poleti put Nemacke:
Nesto o samom redizajnu:
http://www.mojenterijer.rs/enterijer/tg ... tjXA.email
Prvi put nogom na tlu grada svetlosti i kontrasta
Just in time
Poslednji osvrt na mocni voz kojim sam putovao:
U prolazu na par koloseka dalje, nista manje atraktivan voz, spreman da poleti put Nemacke:
Re: Interrail putovanje Evropom 2011
Na kraju perona docekalo me je iznenadjenje, vojnici naoruzani masinkama se setaju stanicom! Kasnije sam se navikao na to, jer ih ima i po gradu na vaznijim turistickim destinacijama. Njih se nisam usudio okinuti Jedna fotka je nastala unutar glavnog stanicnog hola, a obratite paznju na duzinu istog, odnosno na sirinu stanice, jer se sa strane ulazi na perone! Eh kolika stanica, a jos koliko putnika i turista!
Rezervisao sam hostel "u blizini" stanice, na svega 1h hoda, odnosno 1,5h sa rancem na ledjima. Naravno to ne dolazi u obzir, odlazim odmah pod zemlju, u prvi metro ulaz. Dole me je docekalo hiljadu aparata za cekiranje karata, na hiljadu malih kapija za ulaz. Na svakoj kapiji red, pa mozete samo zamisliti koliko ljudi istovremeno ulazi u metro. Ja sam se prestrojio u jedan od redova za salter za kupovinu karata. Pred polazak na put dobro sam izguglao i video sta mi je najbolje, trodnevna karta za sav javni gradski prevoz, metro, rer, bus... Ako se dobro secam, cena je 21e. U pitanju je Paris Visite karta, za centar grada, odnosno prve tri zone. Na salteru prodavacica nije znala ni rec engleskog, pa smo se sporazumevali rukama i nogama, dok nije u pomoc priskocila jedna zena iz reda i prevodila. Evo kako to izgleda:
Naravno uz to ide i malo kartonce, koje predstavlja kartu (toliko je malo da sam ga jedva sacuvao da ga ne zagubim negde):
Ono se ubacuje u automat i vrata vam se otvaraju... Videcete vec kasnije u putopisu.
Na zidu karta linija, pa se snadjite ako mozete:
Uprosceno sa linijama metroa to izgleda ovako:
Ja sam u pocetku stao i muka me je uhvatila, nisam znao ni gde se nalazim, ni kuda sam posao. Trebalo mi je nekih 5min da skontam kartu, gde, sta i kako. Zatim sam zamilio jednog dekicu da mi pomogne da nadjem jednu stanicu, pored koje mi je hostel, jer nisam bio u mogucnosti iz ranca da vadim kartu koju sam poneo i na kojoj sam detaljno ucrtao kuda cu. Dekica je bio relativno ljubazan i pomogao mi je, doduse na francuskom, ali sve sam razumeo sta je hteo da mi kaze.
Lokacija mog hostela "Le Montclair" je u rue Ramey, a na karti je to u blizini metro stanice Jules Joffrin, do koje moram presedati:
Od najjeftinijih hostela u Parizu, a da ne budu neke rupe u pitanju, koje sam za taj period uspeo da nadjem, ovaj mi je delovao najbolji. Cena je bila malko vise od 27e za nocenje u sestokrevetnoj sobi, sa doruckom ukljucenim u cenu, sto je za Pariz odlicno sto sam nasao. Deo sam platio kada sam rezervisao, a preostalo na licu mesta:
Cek in je bio par sati posle mog dolaska, sto mi je poremetilo pocetne planove za obilazak, ali nista strasno. Trebao mi je odmor, u glavi mi je stalno bilo to da sam uspeo vozom da stignem cak do Pariza i sve ono sto treba da se vidi i obidje za kratko vreme boravka. Od silne guzve na stanicama i u metrou sve mi se vrtelo pred ocima. Dobio sam sobu sa pogledom u svetlarnik, ali nisam bolje ni ocekivao. Bio sam sam u pocetku. Kada sam se smestio i spremio za lutanje po gradu, na kratko me je uhvatila nekakva depresija. Daleko od drustva, daleko od svojih, sam u tolikom gradu, toliki put iza mene, a ogroman me tek ceka, sve se to nakupilo i moralo je da izadje iz mene. Prvih pola sata u sobi nije bas bilo lako. Kada sam izasao sve je prestalo i osecao sam se potpuno drugacije. Postoji nesto u tom gradu sto coveka cini neverovatno ispunjenim i srecnim. To nisam u stanju recima da prenesem, deo cete videti, a ostalo morate doziveti.
Jedna fotka je nastala unutar glavnog stanicnog hola, a obratite paznju na duzinu istog, odnosno na sirinu stanice, jer se sa strane ulazi na perone! Eh kolika stanica, a jos koliko putnika i turista!Rezervisao sam hostel "u blizini" stanice, na svega 1h hoda, odnosno 1,5h sa rancem na ledjima. Naravno to ne dolazi u obzir, odlazim odmah pod zemlju, u prvi metro ulaz. Dole me je docekalo hiljadu aparata za cekiranje karata, na hiljadu malih kapija za ulaz. Na svakoj kapiji red, pa mozete samo zamisliti koliko ljudi istovremeno ulazi u metro. Ja sam se prestrojio u jedan od redova za salter za kupovinu karata. Pred polazak na put dobro sam izguglao i video sta mi je najbolje, trodnevna karta za sav javni gradski prevoz, metro, rer, bus... Ako se dobro secam, cena je 21e. U pitanju je Paris Visite karta, za centar grada, odnosno prve tri zone. Na salteru prodavacica nije znala ni rec engleskog, pa smo se sporazumevali rukama i nogama, dok nije u pomoc priskocila jedna zena iz reda i prevodila. Evo kako to izgleda:
Naravno uz to ide i malo kartonce, koje predstavlja kartu (toliko je malo da sam ga jedva sacuvao da ga ne zagubim negde):
Ono se ubacuje u automat i vrata vam se otvaraju... Videcete vec kasnije u putopisu.
Na zidu karta linija, pa se snadjite ako mozete:
Uprosceno sa linijama metroa to izgleda ovako:
Ja sam u pocetku stao i muka me je uhvatila, nisam znao ni gde se nalazim, ni kuda sam posao. Trebalo mi je nekih 5min da skontam kartu, gde, sta i kako. Zatim sam zamilio jednog dekicu da mi pomogne da nadjem jednu stanicu, pored koje mi je hostel, jer nisam bio u mogucnosti iz ranca da vadim kartu koju sam poneo i na kojoj sam detaljno ucrtao kuda cu. Dekica je bio relativno ljubazan i pomogao mi je, doduse na francuskom, ali sve sam razumeo sta je hteo da mi kaze.
Lokacija mog hostela "Le Montclair" je u rue Ramey, a na karti je to u blizini metro stanice Jules Joffrin, do koje moram presedati:
Od najjeftinijih hostela u Parizu, a da ne budu neke rupe u pitanju, koje sam za taj period uspeo da nadjem, ovaj mi je delovao najbolji. Cena je bila malko vise od 27e za nocenje u sestokrevetnoj sobi, sa doruckom ukljucenim u cenu, sto je za Pariz odlicno sto sam nasao. Deo sam platio kada sam rezervisao, a preostalo na licu mesta:
Cek in je bio par sati posle mog dolaska, sto mi je poremetilo pocetne planove za obilazak, ali nista strasno. Trebao mi je odmor, u glavi mi je stalno bilo to da sam uspeo vozom da stignem cak do Pariza i sve ono sto treba da se vidi i obidje za kratko vreme boravka. Od silne guzve na stanicama i u metrou sve mi se vrtelo pred ocima. Dobio sam sobu sa pogledom u svetlarnik, ali nisam bolje ni ocekivao. Bio sam sam u pocetku. Kada sam se smestio i spremio za lutanje po gradu, na kratko me je uhvatila nekakva depresija. Daleko od drustva, daleko od svojih, sam u tolikom gradu, toliki put iza mene, a ogroman me tek ceka, sve se to nakupilo i moralo je da izadje iz mene. Prvih pola sata u sobi nije bas bilo lako. Kada sam izasao sve je prestalo i osecao sam se potpuno drugacije. Postoji nesto u tom gradu sto coveka cini neverovatno ispunjenim i srecnim. To nisam u stanju recima da prenesem, deo cete videti, a ostalo morate doziveti.
Re: Interrail putovanje Evropom 2011
Posle predaha u hostelu, prva lokacija na koju sam se uputio bilo je brdo Montmartre. Moj hostel lociran je u podnozju i odmah sam poceo sa penjanjem. Na vrhu se nalazi Sacré Coeur, jedna od najpoznatijih pariskih znamenitosti. Kuda god da idete, a ako vodi uzbrdo necete promasiti. Ovde negde sam zapoceo uspon:
Negde na pola puta, osvrnuo sam se da vidim koliko napredujem, nije lose
Posle savladanih 130m koliko je ovo brdo visoko stizem ispred bazilike Sacré Coeur. Ova crkva je posvecena Presvetoj Bogorodici, sagradjena je izmedju 1875. i 1919. Pored svog istorijskog i turistickog znacaja, nekima sluzi i kao orijentir, jer se vidi iz vise delova grada.
U unutrasnjosti je fotografisanje i snimanje zabranjeno, sto jasno pise na ulaznim vratima, ali kako to vecina turista svesno ne postuje i kako se niko ne buni, opalio sam i ja koju:
Odatle se pruza odlican pogled na grad, koji se proteze u beskonacnost:
Negde na pola puta, osvrnuo sam se da vidim koliko napredujem, nije lose
Posle savladanih 130m koliko je ovo brdo visoko stizem ispred bazilike Sacré Coeur. Ova crkva je posvecena Presvetoj Bogorodici, sagradjena je izmedju 1875. i 1919. Pored svog istorijskog i turistickog znacaja, nekima sluzi i kao orijentir, jer se vidi iz vise delova grada.
U unutrasnjosti je fotografisanje i snimanje zabranjeno, sto jasno pise na ulaznim vratima, ali kako to vecina turista svesno ne postuje i kako se niko ne buni, opalio sam i ja koju:
Odatle se pruza odlican pogled na grad, koji se proteze u beskonacnost:
Re: Interrail putovanje Evropom 2011
Jedan kratak snimak koji sam zabelezio sa stepenista ispred Sacre Coeur, gde se okuplja gomila mladih da slusaju razne ulicne izvodjace:
http://www.youtube.com/watch?v=mYe7C41z2F4
Polako se spustam. Parizani uzivaju u zivotu, opustaju se u parkovima na travi, oko njih masa turista i prolaznika, muzika svira na svakom cosku. Postoje po parkovima znaci da je zabranjeno gaziti travu, ali to bas nikoga ne zanima
Pogled unatrag na impozantnu gradjevinu:
Dalje u podnozju me ceka mala guzva, kroz koju se treba probiti!
Nije to nista strasno kako u Parizu zna da bude
http://www.youtube.com/watch?v=mYe7C41z2F4
Polako se spustam. Parizani uzivaju u zivotu, opustaju se u parkovima na travi, oko njih masa turista i prolaznika, muzika svira na svakom cosku. Postoje po parkovima znaci da je zabranjeno gaziti travu, ali to bas nikoga ne zanima
Pogled unatrag na impozantnu gradjevinu:
Dalje u podnozju me ceka mala guzva, kroz koju se treba probiti!
Nije to nista strasno kako u Parizu zna da bude
Re: Interrail putovanje Evropom 2011
Uputio sam se prema najblizoj metro stanici. U pitanju je metro linija 2, stanica Anvers. Negde sam naumio da odem, ne secam se vise uopste u koji deo grada, a razlog tom izbrisanom segmentu u secanju je ono sto mi se desilo dok sam se vozio ovom linijom (videcete uskoro i sta). Metro stanica Anvers:
Videvsi da metro od ove stanice ide nadzemno, odmah sam poceo da snimam. Mozete na snimku da primetite kolika je guzva bila u vozu! Bilo je pravo umece sacuvati se dzeparosa svih tih dana u tolikim guzvama. Negde na sredini snimka prolazimo stanicu Barbes Rochechouart i neposredno posle odjednom prelazimo gomilu koloseka, tgv-ova, eurostar-ova, thalysa i ostalih cuda! Kada sam to ugledao, umalo mi kamera nije ispala iz ruku, jer takvom se prizoru nisam nadao.
http://www.youtube.com/watch?v=juJiaYnVQXc
Uspeo sam u toj ogromnoj euforiji da okinem i jednu fotografiju sa kamerom, a to je izgledalo ovako nekako, uzivo mnogo mocnije: Gare du Nord
Odmah na sledecoj stanici La Chapelle sam izjurio iz metroa i vratio se pesaka da bolje izvidim situaciju. Evo metro mosta sa kojeg sam fotografisao prethodnu:
Ulica je znatno nize, a ima i nezgodnu ogradu kroz koju je tesko provuci objektiv, ali dovoljno je videti o cemu je ovde rec:
Sledeca destinacija jeste detaljniji obilazak ove stanice...
Videvsi da metro od ove stanice ide nadzemno, odmah sam poceo da snimam. Mozete na snimku da primetite kolika je guzva bila u vozu! Bilo je pravo umece sacuvati se dzeparosa svih tih dana u tolikim guzvama. Negde na sredini snimka prolazimo stanicu Barbes Rochechouart i neposredno posle odjednom prelazimo gomilu koloseka, tgv-ova, eurostar-ova, thalysa i ostalih cuda! Kada sam to ugledao, umalo mi kamera nije ispala iz ruku, jer takvom se prizoru nisam nadao.
http://www.youtube.com/watch?v=juJiaYnVQXc
Uspeo sam u toj ogromnoj euforiji da okinem i jednu fotografiju sa kamerom, a to je izgledalo ovako nekako, uzivo mnogo mocnije: Gare du Nord
Odmah na sledecoj stanici La Chapelle sam izjurio iz metroa i vratio se pesaka da bolje izvidim situaciju. Evo metro mosta sa kojeg sam fotografisao prethodnu:
Ulica je znatno nize, a ima i nezgodnu ogradu kroz koju je tesko provuci objektiv, ali dovoljno je videti o cemu je ovde rec:
Sledeca destinacija jeste detaljniji obilazak ove stanice...
Re: Interrail putovanje Evropom 2011
Jedan snimak sam zaboravio da posaljem u jednom od prethodnih postova, metro stanica La Chapelle:
http://www.youtube.com/watch?v=LGBEDgLR2Fo
http://www.youtube.com/watch?v=LGBEDgLR2Fo
Re: Interrail putovanje Evropom 2011
Gare du Nord
Polasci od kojih zastaje dah... Posebno kada se na razglasu cuje najava nekog tgv-a:
Jedno parce stanice je rezervisano za polaske i dolaske Eurostar vozova, a kako ovi vozovi idu direktno u London, onda je ovde pogranicna zona u kojoj je zabranjeno zadrzavanje... Ljudi uredno cekaju u redu ispred da se cekiraju itd... To iziskuje dolazak na stanicu odredjeno vreme pre polaska voza.
Forbiden zone:
Na drugim kolosecima se neprestano smenjuju tgv-ovi, thalysi i druga cuda...
Evo ih obadva, koji li je samo lepsi
Malo dalje jedan lepi i jedan ruzni:
Ovaj ruzni mi deluje kao vojni avion, spreman da probije zvucni zid kada poleti... Takodje mi deluje da je ovaj tgv nekada bio Eurostar??? Mozda gresim.
Iz ovog ugla ruzan i lepi
Polasci od kojih zastaje dah... Posebno kada se na razglasu cuje najava nekog tgv-a:
Jedno parce stanice je rezervisano za polaske i dolaske Eurostar vozova, a kako ovi vozovi idu direktno u London, onda je ovde pogranicna zona u kojoj je zabranjeno zadrzavanje... Ljudi uredno cekaju u redu ispred da se cekiraju itd... To iziskuje dolazak na stanicu odredjeno vreme pre polaska voza.
Forbiden zone:
Na drugim kolosecima se neprestano smenjuju tgv-ovi, thalysi i druga cuda...
Evo ih obadva, koji li je samo lepsi
Malo dalje jedan lepi i jedan ruzni:
Ovaj ruzni mi deluje kao vojni avion, spreman da probije zvucni zid kada poleti... Takodje mi deluje da je ovaj tgv nekada bio Eurostar??? Mozda gresim.
Iz ovog ugla ruzan i lepi
Re: Interrail putovanje Evropom 2011
Jedan panoramski pogled na deo stanice gde su uglavnom high speed vozovi (drugi, desni deo stanice je namenjen ostalim vozovima i meni licno nije bio tada toliko interesantan):
Odlazim malo niz peron, u nadi da je u pitanju najduzi, sa koga cu moci da bacim pogled na izlaz iz stanice. Prolazi jedan ruzni, ali ipak simpatican za fotografisanje:
Sa druge strane jos jedan Thalys.
Thalys PBKA, skracenica je od naziva gradova izmedju kojih saobraca, Paris, Brisel, Keln i Amsterdam. Onaj prethodni koji sam fotografisao bio je PBA.
Ovaj TGV je cetvorosistemski, sposoban za saobracaj na pomenutim relacijama, ispod naizmenicne mreze 25KV, 15KV i jednosmerne mreze 3KV i 1,5KV. Postoji ukupno 17 ovakvih garnitura u saobracaju. Od njih je 7 u vlasnistvu SNCB, 6 SNCF, 2 DB-ove i 2 NS. Vucne glave su iste kao na TGV Duplex garniturama.
Odlazim malo niz peron, u nadi da je u pitanju najduzi, sa koga cu moci da bacim pogled na izlaz iz stanice. Prolazi jedan ruzni, ali ipak simpatican za fotografisanje:
Sa druge strane jos jedan Thalys.
Thalys PBKA, skracenica je od naziva gradova izmedju kojih saobraca, Paris, Brisel, Keln i Amsterdam. Onaj prethodni koji sam fotografisao bio je PBA.
Ovaj TGV je cetvorosistemski, sposoban za saobracaj na pomenutim relacijama, ispod naizmenicne mreze 25KV, 15KV i jednosmerne mreze 3KV i 1,5KV. Postoji ukupno 17 ovakvih garnitura u saobracaju. Od njih je 7 u vlasnistvu SNCB, 6 SNCF, 2 DB-ove i 2 NS. Vucne glave su iste kao na TGV Duplex garniturama.