Krim 2012

[rasha]

Stajalište 1531. km:






Cuko i jedan od mnogih zbunjujućih krimskih putokaza (često kada idete ka nekom mestu, na sledećem putokazu će pisati veći broj kilometara do tog mesta nego na prethodnom, jer su građena mnoga skraćenja i druge varijante puta, a neki su putokazi ostali stari, a negde su stavljeni novi):




Poslednji tunel pred Sevastopolj:




Krivina levo i ulazak u stanicu:

[rasha]

Sa druge strane perona je voz Sevastopolj - Donjeck koji se sprema za polazak:








Električka kojom sam došao, od nazad:




Sa druge strane, ali opet od nazad, jer je već dobila završni signal i sprema se za polazak nazad ka Simferopolju:




Nastaviće se.

[rasha]

Sreda, 01.08.2012.
Sevastopolj - Balaklava

Tog jutra sam se spakovao i poneo stvari kod moje domaćice Ljubićeve na posao, pošto sam predveče planirao da idem za Jaltu, gde imam drugog domaćina na dve noći. Kad sam ostavio stvari hvatao sam maršrutku ka železničkoj/autobuskoj stanici da bi kupio kartu za maršrutku do Jalte.

Crkva u Velikoj morskoj ulici, u blizini posla Ljubićeve:




Maršrutku sam čekao na Trgu Lazareva na kom se nalazi ovo zdanje:






Prelazim preko nathodnika stanice i idem ka autobuskoj:




Na sporednim kolosecima je sveže ofarbana ČS7 i par vagona:

[rasha]

U parku između železničke i autobuske stanice je izloženo ovo čudo na šinama:










Nakon što sam kupio kartu za večernji maršrutku za Jaltu, sedam na maršrutku do okretnice trolejbusa "5. kilometar". Odatle polaze maršrutke za Balaklavu. Na slici je samo jedan deo okretnice, koja je očigledno terminus za veliku većinu linija u Sevastopolju:

[rasha]

]Balaklava je, precizno rečeno, bivši grad. Naime, do 1957. je imala status zasebnog grada, a tada je pripojena Sevastopolju. Danas u Balaklavi živi oko 30 000 stanovnika. Balaklava se nalazi na malom zalivu, koji podseća na fjord, te je sa mora unutrašnjost zaliva nevidljiva. Baš zbog toga su još Antički Grci ovde napravili utvđenje Symbolium koji je bilo važan trgovački grad. U Srednjem veku je grad bio pod kontrolom Vizantije sve dok ga nisu osvojili Đenovljani 1365. godine. Vizantinci su grad nazivali Jamboli, a Đenovljani Čembalo. Đenovljani su napravili veliko trgovačko carstvo na Mediteranu i Crnom moru. Kupovali su robove iz Istočne Evrope i preko Krima ih transportovali ka Egiptu. Ostaci Đenovljanske tvrđave su pozicionirani visoko na uzvišenju iznad ulaza u Balaklavski zaliv. 1475. grad su zauzeli Otomani i nazvali ga Balıklava (riblje gnezdo). Tokom turske vladavine grad je polako poprimao današnji oblik. 1771. godine, kada su Rusi zauzeli Krim, tatarska i turska populacija je zamenjena Grcima. Balaklava je poznata i po Balaklavskoj bitci 1854. u Krimskom ratu između Britanije, Francuske i Turske sa jedne i Rusije sa druge strane. Bitka je poznata po suludom, suicidalnom jurišu britanske lake konjice. U II svetskom ratu Balaklava je bila najjužnija tačka nemačko-ruske linije fronta.

Tokom SSSR-a Balaklava je bila jedna od najtajnijih naseljenih područja u zemlji, zbog tajne podzemne podmorničke baze. Gotovo cela populacija Balaklave je radila u podzemnoj bazi, a čak ni članovi porodice stanovnika Balaklave bez debelog razloga nisu smeli da posećuju grad. Baza je bila "neuništiva" i predviđena da izdrži direktan nuklearni udar. Baza je ostala u funkciji posle raspada SSSR do 1993. godine, kada je prestala sa radom. U periodu od par godina su uklonjene sve bojeve glave i torpeda manjeg dometa, a 1996. godine je bazu napustila poslednja ruska podmornica.


Kada sam stigao u Balaklavu krenuo sam uz levu obalu zaliva u smeru ulaska u zaliv:








Pogled sa jednog od uzvišenja ka unutrašnjosti zaliva:




Penjem se ka vrhu uzvišenja na kom se nalaze ostaci Čembala. Pogled ka izlazu iz podzemne baze:




Pogled ka vrhu uzvišenja:

[rasha]

Posle teškog uspona na 40 stepeni Celzijusa, pogled na ulaz u zaliv:




Deo ostataka Čembala:




Uz obalu ka istoku:




Ja:



Zaliv:






Nastavak sledi.

[rasha]

Nastavljam dalje ka istoku ka jednoj manjoj plaži gde mi je bio cilj malo da isplivam. Iza mene ostavljam ovo:






A dole je plaža, do koje će biti malo nezgodno spustiti se pošto je staza dosta visoko u brdu, ali od same staze do plaže ne postoji nikakav put:

[rasha]

Pošto sam hteo da uštedim na vremenu, do Balaklave se vraćam brodićem. Usput, slikam ove kadrove:






Ulaz u podzemnu bazu:




U Balaklavskoj buhti:

[rasha]

Odlazim u smeru podzemne baze. Prolazim pored pruge, kojom se služe isključivo teretni vozovi iz obližnjeg kamenoloma. Šteta što nema putničkog saobraćaja. Mislim da bi to bila odlična (pri)gradska železnica od Sevastopolja do Balaklave, a i brža varijanta od kombinacije maršrutki.














Kamenolom i baza se nalaze sa suprotne strane zaliva, tako da je odatle lep pogled ka Čembalu:




Ispred ulaza u bazu:

[rasha]

U bazi i nema toliko šta preterano da se vidi. Ono što je dobro je što je veoma hladno i mračno, pa sam se više ovežio nego plivajući u Crnom moru koje je generalno nešto toplije nego Jadransko ili Egejsko more i osetno slabijeg saliniteta. Generalno se unutra mogu videti dugi hodnici sa uskim kolosekom kojim se transportovala roba (bojeve glave, recimo), kanali u kojima su bile podmornice, kao i par eksponata. Slede slike, koliko je moj aparat mogao pohvatati u mraku:


















Nakon posete bazi, zaputio sam se nazad za Sevastopolj, gde sam uhvatio maršrutku za Jaltu u koju sam stigao već po mraku. Tamo sam odseo kod jednog finog mladog bračnog para i 3 dobro uhranjene mačke.

Nastaviće se...