Beograd <-> Bajkal 2012

[rasha]

Popodne sam svratio na kasni ručak u ekspres restoran ruske kuhinje - Povarjošku (Поварёшка - varjača, kutlača). Hrana je jako jeftina, neuporedivo jeftinija nego u moskovskom Mu-Mu, ali gotovo isto ukusna. Jedino je asortiman manji. Palačinke sa džemom su jedne od najboljih koje sam probao. Nakon toga odlazim preko mosta na Angari ka glavnoj železničkoj stanici.

Sa mosta uočavam stanicu:








Angara je jedina otoka Bajkalskog jezera i protiče kroz dva važna grada Irkutsk i Bratsk, te se kod Jenisejska uliva u Jenisej. Pogled na Angaru uzvodno, ka Irkutskoj hidrocentrali i dalje ka Bajkalskom jezeru:



Izgradnja te hidrocentrale je iziskivala gradnju nove, i dan danas problematične planinske deonice Transsiba, jer je stara deonica išla uz Angaru do Port Bajkala i dalje uz Bajkalsko jezero, te je deonica uz Angaru do Port Bajkala potopljena. O ovome će biti reči u nastavku, pošto sam par dana kasnije i obišao sve ovo.

Ovde je između ostalog parkirana i kompozicija od 3 vagona za ispitivanje kontaktne mreže:






Pogled sa mosta ka stanici:








Razni putnički vagoni (u prvom planu sveže modernizovani Ammendorf):

[rasha]

Dolazim nekako do stanice, preskačući gomilu baruština koje ostale od pljuskova koji su prethodili mom dolasku:




Na 1. koloseku je postavljen firmenij voz №9 Irkutsk - Sankt Peterburg, bivši "Bajkal":





Do pre par godina vozio je na relaciji Irkutsk - Moskva, međutim RŽD je pod izgovorom da već ima dovoljno vozova između Irkutska i Moskve, i poslao ovaj voz ka Sankt Peterburgu trasom preko Vologde, zaobilazeći Moskvu. Za par godina saobraćanja na ovoj relaciji voz je izgubio putnike, izgubio je na broju vagona, te je izgubio ime "Bajkal". Nekad su svi vagoni bili u plavom bojanju i natpisom "Bajkal", a danas su gotovo svi u uniformnom RŽD sivom bojanju, tek je poneki vagon ostao iz starog bojanja:




2 detalja:





Nastavak sledi

[rasha]

EP1 u plavom bojanju na čelu voza Irkutsk - Ust-Ilimsk:




Tu je i EP1P sa putničkim vozom:




Voz za Ust-Ilimsk je jako dugačak:




U njegovom sastavu je još jedan od vagona koji su do 2011. išli za Varšavu:




Putnika ima dosta:

[rasha]

Još malo stanice Irkutsk, čija je rekonstrukcija inače predviđena do 2015. godine:








Vraćam se na most i snimam polazak voza za Ust-Ilimsk:




Prvi dan u Irkutsku sam uočio da vreme zna da bude veoma promenljivo, što će i potrvrditi narednih 7 dana:




Most:




Grafiti na obali:




Nastavak sledi

[rasha]

Sreda, 18.07.2012.

Taj dan sam planirao da odem u obilazak Krugobajkalske železnice, posebnim turističkim vozom. U pitanju je EMV koji ide do Sluđanke, a zatim se na njegov kraj prikačinje dizel lokomotiva koja ga vuče neelektrificiranom prugom do Port Bajkala. Na (ne)sreću moj organizam nije reagovao na alarm, te se nisam probudio na vreme, da bih stigao na voz. Kasnije se to pokazalo kao vrlo dobro jer je taj voz oko 10 puta skuplji nego kombinacija električke do Sluđanke i Matanje (tako se zove lokalni voz Sluđanka - Port Bajkal), a i varijanta električka+Matanja se, zahvaljujući Sašinoj logističkoj podršci pokazala jako interesantnijom. Naime, on je celu dužinu Krugobajkalske železnice (oko 90 km) prošao cipelcugom za 2 dana(!!!), tako da je znao da me posavetuje o nekim prečicama. O tome nešto kasnije.

Te srede je vreme bilo mnogo lepše nego prethodnog dana. Prvo sam otišao do Povarjoške u Ulici Lenjina na lazanju i neodoljive palačinke, sa kojim sam se drogirao tokom celog boravka u Irkutsku.

U Ulici Lenjina (bivša Amurska):




Na raskrsnici dve glavne centralne ulice u Irkutsku - Ulice Lenjina i Ulice Marksa, nalazi se spomenik Lenjinu (veliki Lenjin, koga sam pomenuo):




Kada se Ulicom Marksa krene ka obali Angare sa desne strane je zgrada adminstracije VSŽD (Istočno-Sibirska železnica), a malo dalje već uslikano Irkutsko Dramsko pozorište. Morao sam ga još jednom po lepom vremenu zabeležiti:






Sa leve strane je takođe stadion Trud (Rad):




Na kraju Ulice Marksa kada se dođe do reke, nalazi se plato sa spomenikom Caru Aleksandru III:






U parku pokraj obale nalazi se više ovakvih prikolica u kojima se prodaje brza hrana. Intersantan mi je bio naziv u kome se pominje Balkan i roštilj, ali hrana koja je u ponudi, nema nikakve veze ni sa Balkanom, a ni sa roštiljom:

[rasha]

Stotinak metara uzvodno od spomenika Aleksandru III nalazi se mali most koji vodi do ostrva Junost (Mladost). To je ostrvo za razonodu, odmor i rekreaciju prvenstveno dece i mladih, ali i onih nešto starijih. Na njemu se nalazi zabavni park i mnogi drugi sadržaji uključujući i dečju železnicu.

Pogled sa ostrva ka železničkoj stanici Irkutsk putnička, sa druge strane Angare:



Jedan od kanala na ostrvu:




Dolazim do početne, krajnje i jedine stanice dečje železnice. Ova železnica je sasvim ozbiljan sistem, ima signale, serijsko označavanje lokomotiva i vagona i sve što prava železnica ima:




Voz upravo pristiže u stanicu:

[rasha]

Tokom celog boravka na ostrvu čulo se veoma glasno brujanje motora nalik na avion propelerac. U pitanju je bila ova naprava namenjena za lebdenje:




Bliže levo je mostić preko kojeg ide pruga dečje železnice, a dalje je drumski most preko Angare:




Mostić:






Od mostića ka stanici, pruga ide kroz šumicu:




Pruga ide dosta daleko, ima čak i tunel ispod drumskog mosta (ovog špijuna u livadi sam tek na slici uočio ):




Vraćam se polako nazad, stanica u pozadini:




I izbliza. Čeka se polazak voza:

[rasha]

Vraćam se nazad ka centru. Kanal između ostrva i leve obale Angare:




Bioskop "Hudožestvenij" (Umetnički) u Ulici Marksa:




Ulica Marksa:




Ulica 8. marta:




Na drugom kraju Ulice Marksa je ova fontana u kojoj deca nalaze rashlađenje:




Odlazim do Ulice Urickava, gde se nalazim sa Ljerom, koja je završila sa poslom. Saša nije mogao da dođe jer je bio zauzet projektom koji je radio i koji morao da dovrši do odlaska na Aljhon za vikend. Oboje su arhitekte, stim što Saša još uvek traži stalan posao i snalazi se sa poslom preko interneta.

Dosta ljudi je na ulici zbog lepog vremena:




Sa Ljerom sam otišao maršrutkom do Irkutske hidrocentrale gde smo seli na piće sa njene dve drugarice. Nakon toga smo se vratili u centar gde smo se prošetali uz Angaru, uzvodno od Aleksandra III. Tamo se nalazi spomenik Juriju Gagarinu:




Ljera i ja:




Nastavak sledi ovih dana, uključujući i prvi kontakt sa Bajkalskim jezerom, konačno...

Pozdrav!

[rasha]

Četvrtak, 19.07.2012.

Ovaj put se nisam uspavao i uspeo sam da odem na celodnevni izlet Krugobajkalskom železnicom. Za početak, želim da pogledate ovu mapu iz 1906. godine (dajem link, pošto je slika velika):

http://kbzd.transsib.ru/Map/map-variants.jpg

Na njoj je crnom i crvenom punom linijom prikazana tadašnja trasa Transsibirske pruge uz dolinu Angare i uz Bajkalsko jezero. Kako je uzvodno tj. jugoistočno od Irkutska (Angara je otoka Bajkalskog jezera) planirana izgradnja hidrocentrale koja bi poplavila prugu od Irkutska do Port Bajkala (mesto gde Angara ističe iz Bajkalskog jezera), bilo je potrebno izgraditi novu trasu pruge od Irkutska do Bajkalskog jezera. Po izgradnji hidrocentrale konfiguracija terena uz Angaru tj. veštačko jezero postaće jako nepovoljna, pa je izabrana direktna varijanta od Irkutska do Sludjanke (levi, tj. zapadni ćošak Bajkalskog jezera), koja je prikazana u 2 varijante crvenom isprekidanom linijom na mapi. Ta nova trasa je i danas veliki problem i svi teretni vozovi zahtevaju potiskivalicu, zbog jakih uspona i padova. RŽD trenutno planira izgradnju nove deonice samo za teretne vozove koja bi bila za čak 60 km duža od sadašnje, ali koja bi bila sa malim usponima i padovima. Stara deonica uz Angaru i Bajkalsko jezero nije imala problem sa usponima i padovima.

Izgradnjom brane tj. potapanjem pruge od Irkutska do Port Bajkala i izgradnjom nove deonice Irkutsk - Sludjanka, deonica pruge Sludjanka - Port Bajkal duga oko 90 km praktično postaje slepi kolosek. Mapa sadašnjeg stanja:




Pruga Sludjanka - (Port) Bajkal je danas u jako lošem stanju - jednokolosečna (iako je nekad bila dvokolosečna, barem na delu), neelektrificirana pruga sa maksimalnom brzinom 20 km/h. Međutim, ova pruga je i dan danas opstala najviše iz razloga što osim Sludjanke i Kultuka na zapadnom kraju i Port Bajkala na istočnom kraju, do svih mesta na pruzi se jedino vozom može stići kao kopnenim prevoznim sredstvom. Putevi ne postoje. Naravno, i mnogi turisti vozom dolaze da uživaju u predivnoj netaknutoj prirodi u nekom mestu uz prugu i jezero.

Što se putničkih vozova tiče, postoje 2 na Krugobajkalskoj železnici:
- voz Sludjanka - Port Bajkal (tzv. Matanja) koji saobraća 6 puta sedmično (3 puta na jednu, 3 puta na drugu stranu) i on je jedina veza stanovnika sa spoljašnjim svetom. Putovanje u jednom smeru (oko 90 km) traje oko 6 sati. Do 5. meseca ove godine je voz bio u sastavu manevarska lokomotiva, 2 plackartna vagona i jedan teretni, a od 5. meseca ove godine saobraća novi Metrovagonmašov DMV RA-2. Ovaj voz saobraća tokom cele godine.
- turistički voz Irkutsk - Sludjanka - Port Bajkal koji saobraća 2 puta sedmično tokom leta. Cena karte za ovaj voz je nekoliko puta viša nego za Matanju. U pitanju je EMV koji saobraća sa sopstvenim pogonom do Sludjanke, a onda se na njegov kraj kači dizel manevarka koja ga vuče do Port Bajkala. Sledećeg dana se vraća u suprotnom smeru. Ovaj voz takođe ima 2-3 pauze na par najlepših mesta uz obalu jezera.

Pored ova dva voza, ponekad postoji voz sa grupom stranih turista dubljeg džepa koji obično ide od Moskve. Ponekad ga čak i parnjača vuče.

Kao što na mapi vidite, između Irkutska, Sludjanke i Port Bajkala se formira trougao i celodnevna tura ide duž trougla u krug (kakva ironija) u smeru kazaljke na satu ili suprotno u zavisnosti da li voz taj dan ide u smeru istoka ili zapada. Iz Port Bajkala ide mali trajekt (jedini način da kolima dođete u Port Bajkal) do druge strane Angare u blizini Listvjanke, gde se može uhvatiti maršrutka do/od Irkutska.

Tog dana je Matanja saobraćala na relaciji Sludjanka - Port Bajkal te sam ja išao suprotno od kazaljke na satu. Iz Irkutska sam seo na električku za Sludjanku u 08:10. Dobra stvar je što polazi sa ranžirne stanice koja je 5 minuta hoda od stana u kome sam bio. Kupio sam kartu do stajališta Tjomnaja Pad, koje je se nalazi par stajališta pre Sludjanke. Kasnije ću objasniti zašto nisam išao skroz do Sludjanke. U stanici Irkutsk Putnička je prelom tarife, te karta mora biti izdata posebno Irkutsk Ranžirna - Irkutsk Putnička i Irkutsk Putnička - Tjomnaja Pad:






Evo i mog prevoznog sredstva EMV ED9M-0235:




Nešto nije bilo u redu sa displejom, koji je pokazivao Čeremhovo, pa je došlo do zabune među putnicima jer je u tom trenutku bio još jedan polazak, i to baš za za Čeremhovo, ali su se na kraju svi snašli jer je u stanici na ekranu pisalo koji voz sa kojeg koloseka polazi:




Putnička zgrada ranžirne stanice:




Posle oko sat i po vožnje imamo pauzu od 20-ak minuta u stanici Boljšoj Lug (Velika Livada), predviđenu da nas pretekne daljinski voz Moskva - Čita:








Prolazi voz Moskva - Čita:



Nastaviće se...

[rasha]

Nastavljamo dalje. U suprotnom smeru često prolaze teretni vozovi. Na žalost, prozor ne može da se otvori dovoljno da bih slikao, tako da moram kroz staklo:




Ovaj deo pruge je skoro remontovan:





Unutrašnjost električke:




Uspevam da ugledam Bajkalsko jezero. Vreme je loše, ali će se tokom dana popraviti:




Počinje spust serpentinama. Iz voza slikam stajalište Tjomnaja Pad na kojem ćemo biti za par minuta:




Pruga kojom ćemo proći posle krivine od 180 stepeni, teretni voz nam ide u susret:




Evo ga:




Prošli smo krivinu od 180 stepeni, evo teretnjaka tamo gde smo mi bili malopre:




Evo nas na stajalištu Tjomnaja Pad. Tu ja izlazim:




Moj domaćin, Saša mi je dan pre toga objasnio da umesto da idem do Sludjanke i tamo presedam na Matanju, mogu izaći u Tjomnoj Padi i stazom kroz šumu se spustiti do obale Bajkalskog jezera kod Stare Angasolke, gde se nalazi stajalište 149 km na Krugobajkalskoj pruzi, na kojem staje Matanja. Meni se to jako svidelo, pošto sam i sam želeo da se prošetam po prirodi, tako da sam odlučio tako da uradim. Rekao mi je da je potrebno oko pola sata hoda. Meni je trebalo oko 45 minuta, ali sam ionako imao oko sat i po vremena od dolaska električke u Tjomnuju Pad i polaska Matanje iz stajališta 149 km. Inače ti kilometri su obeleženi po udaljenosti od Irkutska starom potopljenom trasom uz Angaru.

Evo mape na kojoj je jasnije kuda sam išao. Crveno označava putanju kojom sam pešačio: