I ja se odlučih za skoro nemoguću misiju: Stići tamo, vidjeti, upoznati raju i družiti se... Pitat ćete zašto je nemoguća? Moguća je ako bih akciju izveo sa autom, ali ja hoću voz! A doći na zakazano iz Tuzle vozom ako kreneš ujutro...nemoguće. A samo 140 km...
Zato ja napravim rezervni plan: Krenut ću ujutro autom, svratiti u Banoviće (ovaj bi dvije muhe...), poslikati ćiru i produžiti do Zavidovića, gdje bih ostavio auto i sjeo na voz, sa kojeg silazim u Zenici, pa se penjem na drugi lokalac i stižem u Sarajevo. U povratku još više presjedanja i komplikovanja...
Nemoguća je takođe bila misija objasniti ženi i majci zašto ja to idem u Sarajevo, jedna osoba je prokomentarisala: "Od srbiguza", ali to je već druga priča.
Sve sam to pomalo i fotografisao, ali ne očekujte neke naročite fotke, malo sam štedio Mb, ja nisam Dulevoz i Seabral pa da nosim dva aparata ili baterije...A i fotkam samo nako.
Dakle ujutro ustajanje u 06.10 h, obavezna kafa i u 06.45 sam već u autu, neprestano razmišljajući da li sam sve ponio...
Prvo zaustavljanje je bilo u 07. 10 u Živinicama. Sjetio sam se da nemamo uopšte slika sa pruge Živinice-Zvornik, pa sam i tu uskočio...
Ovaj nadvožnjak nosi prugu preko puta Tuzla-Sarajevo, neposredno na izlasku iz Živinica, dakle početak pruge.
Sada već slikam sa nadvožnjaka. Ulazni signal stanice Živinice, van funkcije. Jako veliki uspon, odmah iz stanice, najveći na pruzi. Sa lijeve strane se odvaja pruga za Banoviće i idustrijski kolosijek za rudnik Đurđevik
Sada slikam sa odvojka pruge za Banoviće... Gore desno vidite onaj malo prije slikani signal i prugu za Zvornik. Uspon je očigledan...
