Setite se dela putopisa kada sam stigao u Pariz. Na tom mestu sam sa razlogom preskocio da napisem koju rec o rezervaciji karte za nastavak puta posle Pariza. Poznato vam je da se karte za bilo koji TGV i za bilo koju destinaciju TGV-a moraju rezervisati nekoliko dana unapred. Uglavnom ostane nekoliko mesta i za last minute ponude, ali zasto rizikovati? Kako su Francuzi izuzetno nezgodni za nosioce Interrail karti, pa cesto govore i da nema mesta, morao sam odmah po prvom dolasku u Pariz da rezervisem i mesto za dalje. Dakle, tri dana unapred.
Odlazim do saltera kojih ima ogroman broj i ispred svakog se ceka u redu. Desetak minuta cekanja i stizem na red. Pokazujem svoju kartu i trazim rezervaciju. Postojalo je nekoliko nacina da se stigne iz Pariza u Brugge (u daljem tekstu pisacu Briz) u Belgiji. Mogao sam da idem High Speedom (kako bih drugacije na teritoriji Francuske
) do Lilla, pa odatle za Kortrijk pa za Briz. To je dva presedanja, ali precica. Dalji put i vremenski, verovali ili ne kraci, jeste preko Brisela. Tada se preseda samo jednom. High Speed je do Brisela, pa se preseda na klasican voz dalje za Briz. Meni je bilo potpuno svejedno na koji cu nacin da stignem u Briz, samo ako uspem da napustim Pariz.
Sluzbenik mi je rekao da su svi vozovi za pravac Lille, za taj datum u jutarnjim casovima puni! Vest je bila obeshrabrujuca. Pogledao je pravac za Brisel i pronasao je 4 slobodna mesta za "nosioce Interrail karte", u vozu koji mi je odgovarao. Zeleo sam da se na ovom putovanju prvi put provozam Thalys-om i zelja ce mi se ostvariti. Jedini problem je sto ostvarenje tih mojih snova mora poprilicno da se doplati. Doplata na moju kartu za Thalys za voznju do Brisela kosta
27e! Kada mi je rekao da sam lako mogao da ostanem bez ta 4 mesta da sam zakasnio koji sat i da bi me onda doplata na Interrail kartu, za neko drugo mesto kostala oko 80e!!!, bez problema sam isfinansirao ovih 27.
Istovremeno sam "rezervisao" mesto i u jednom IC vozu iz Brisela za Briz. Problem je sto na papiru koji sam dobio ne postoji mesto, tako da mi prakticno nicemu nece sluziti.
U Thalysu sam trazio da mesto bude do prozora, sto sam i dobio. Na karti pise da je sediste 01fenetre, odnosno do prozora, ali se normalno nigde ne spominje da u praksi na tom mestu nije prozor vec stub izmedju dva prozora! Ok, ne mogu da se zalim, jer kada bih platio punu cenu karte, mozda bih i dobio neko bolje mesto, dok za nosioce Interrail karti ide ono sto drugima ne bi odgovaralo.
Obe karte su kulturno zapakovane u kovertu:
Iskucane su na dosta kvalitetnom i tvrdom papiru. Sa leve strane na prvoj primecujete pecat. Nastao je kada sam validirao kartu. Prilikom ulaska na peron, da bi se uslo u voz, karte se moraju provuci kroz nekakav automat i na taj nacin validirati. Onda vas veoma ljubazni stjuarti i stjuardese sa validiranom kartom upute u vas vagon, a kasnije tokom putovanja kondukter dodatno pregleda i ponistava kartu, ukljucujuci i pregled Interrail karte, bez koje ova doplatna nema nikakvu vaznost.
Pre odlaska nastala je poslednja oprostajna fotografija sa TGV-ovima, kojih je to jutro na stanici bilo podosta:
Thalys PBKA kojim sam isao, isao je do Brisela i tu je zavrsavao voznju.
Paris Gare du Nord... Desno iza visoke ograde (granice) nalaze se peroni za Eurostar vozove, sa kojima cemo deliti dobar deo pruge LGV Nord:
Spremni smo da uzletimo sa 300km/h
Put od Pariza do Brisela moze se podeliti na dva bitna dela. Prvi deo je od Pariza do jedne rasputnice u blizini mesta Lille, prugom LGV Nord, u duzini od nepunih 198km, a drugi deo je od pomenute rasputnice, prugom visokih brzina HSL 1 u Belgiji, u duzini od 88km. Dakle
ukupni predjeni put je oko 286km. Taj put se vozom visokih brzina prelazi
za samo 1h i 22 minuta. Od toga se 300km/h vozite nepunih 60 minuta, a preostalo vreme otpada na izlaz iz Pariza i ulaz u Brisel. Iz Paris Gare du Nord do pocetka pruge visokih brzina vozite se oko 10min, u pocetku brzinom nesto vecom od 100km/h, a onda voz pocinje da ubrzava i po mojoj slobodnoj proceni ide najmanje 160km/h pre nailaska na hs prugu.
LGV Nord (ligne a grande vitesse), duzine je 333km. Spaja Pariz i Belgijsku granicu sa Euro tunelom (Channel Tunnel). Ova pruga vecim delom prolazi kroz blago zatalasan teren, a interesantno je napomenuti da nagib nivelete na pojedinim mestima iznosi do 25 promila. Na karti ispod oznacio sam crvenom linijom putanju kojom smo isli do Belgijske granice. Neposredno ispod mesta Lille nalazi se "flying junction", odnosno denivelisana rasputnica na kojoj se od glavnog pravca Pariz - Brisel odvaja pravac za Lille i London. Na glavnom pravcu kojim sam ja isao brzina ostaje nepromenjena do pred Briselom i iznosi sve vreme 300km/h, dok je za Eurostar vozove koji na skretnicama idu u skretanje brzina na tom mestu 160km/h. Treba napomenuti jos i da su krakovi pomenute trijangle dugacki preko 3km!
U Belgiji postoji 4 pruge za visoke brzine, HSL 1, 2, 3 i 4. Kroz ovaj putopis provescu vas prugama HSL 1, 2 i 3, dok prugu HSL 4 severno od Brisela ostavljam za neko buduce putovanje.
HSL 1 (Hogesnelheidslijn) spaja francuski LGV Nord i Brisel. Duzine je 88km, od cega je 71km pruge za visoke brzine i preostalih 17km modernizovane klasicne pruge. Tackasto sam na sledecoj karti oznacio trasu pruge od granice do Brisela i onda od Brisela do Briza, gde sam nastavio drugim vozom:
Kada sam kupovao kartu receno mi je da su skoro sva mesta u vozu popunjena i da sam imao srece sto sam ugrabio jedno od poslednja cetiri. Kada smo krenuli na put, ispostavilo se da je to bila jedna velika neistina. U vozu je po vagonu bilo najmanje 4 mesta slobodno. Kada sam se smestio na moje sediste video sam da ce biti problem snimati u pravcu sunca i pored stuba izmedju dva prozora. Jedina prednost tog mesta je bila sto je ceo put u hladovini... Shvativsi da na jednom odlicnom mestu preko puta sa 4 sedista sa stolom u sredini ima tri slobodna, pitao sam coveka koji je tu sedeo da li je zauzeto i da li mogu sesti preko puta njega. Bio je sasvim ljubazan i nije mu smetalo sto sam ja sve vreme snimao.
Verujem da se secate sta sam pisao o putu izmedju Strasbura i Pariza, o samom vozu i mirnoj voznji. Voznja Thalys vozom je protekla znatno udobnije nego onim TGV-om. Mozda je to moj subjektivni osecaj da je zvucna izolacija u ovom vozu bolja, ali ne znam da li gresim, posto su vagoni na Thalys vozovima isti oni vagoni sa ostalih TGV vozova. Cak je i vucna glava ista. Moguce da to ima veze sa prugom po kojoj smo se kretali, ili mozda cak i neverovatna guzva u TGV vozu.
Prilikom napustanja Pariza na razglasu se oglasava stjuardesa. Zvuk je izuzetno nizak i jedva se cuje o cemu prica. U comfort klasi kojom sam isao vladala je neverovatna tisina. Veci deo puta se culo samo suskanje novina onih koji citaju. Svaki sum i svako pomeranje nekoga su se mogli cuti. Verovatno je i razglas namerno podesen da nikoga ne uplasi i ne uznemirava. Razgovor telefonom u takvom okruzenju bio bi nemoguc i veoma nepristojan... Ljudi su jednostavno platili da se voze i da se tokom puta maksimalno opuste i uzivaju.
Problem je sto nisam obucen da vozim ovo cudo od tehnike i ne znam dokle bih stigao 
